THC i CBD kanabinoidi o kojima se ne uči! Da li je NBA igrač više u pravu od konzervativnih doktora?

O ovim supstancama se ne uči na medicinskim studijama iako je njihova funkcija vitalna

Prošli članak o CBD u sportu je izazvao zanimljivu diskusiju:

Sale: Da li je tačno da leci mnoge bolesti, karcinom i sl.?

Preporučujemo

Dragan S: Tačno je.

Lud zbunjen: Deluje upravo kako je objašnjeno u tekstu, smanjuje bol, anksioznost, pritisak... Lakše podnosiš te grozote. Ali nije utvrđeno da leči. Kao što lekovi protiv bolova ne leče bol nego ga privremeno uklanjaju.

Suštinski svi su u pravu, jer kanabinoidi deluju kao lek i otklanjaju specifičnu tegobu, ali istovremeno slično nekim drugim transmiterima, kao što je adrenalin, deluju sistemski i šalju signal i tako dovode do niza reakcija menjajući odgovor organizma na određene draži i stanja i utiču na postizanje ravnoteže organizma sa okolinom.

Informisanijim čitaocima osnovno delovanje adrenalina po sistemu „bori se ili beži“ je poznato i to je ono što se predaje još u gimnaziji, a kasnije malo složenije i na fakultetu. I tu je čini se sve jasno, zna se da se adrenalin vezuje za alfa i beta receptore i shodno tome proizvodi odgovarajući odgovor.

Znajući ovo prosto je neverovatno da endokanabinoidni sistem nije poznat uopšte, a delovanje kanabinoida koji se vezuju za CB1 i CB2 receptora još manje. Oba receptora sem u mozgu i nervnom sistemu, postoje u različitim tkivima. To automatski znači da mi ne moramo da unesemo kanabinoide iz spoljne sredine, a da sistem deluje jer mi imamo endogene kanabinoide (anandamid i 2AG) koji se u zavisnosti od naše interakcije sa okolinom vezuju za receptore i ostvaruju neku aktivnost.

Tako kada smo izloženi stresu endokanbinoidi ga smanjuju, kada osećamo bol endokanbinoidi ga smanjuju, kada smo gladni oni povećaju apetit, kada smo umorni utiču na san i suštinski rade na uspostavljanju ravnoteže.

Ono što je posebno interesantno je delovanja kanabinoida na memoriju. Oni pomažu da se setimo događaja, imena, brojeva, a istovremeno kao da potiskuju neprijatne događaje. Činjenica da mnogi pisci upravo to delovanje na memoriju koriste pri pisanju. Mnogi veliki pisci su navodili da su uz pomoć kanabisa uspevali da potisnu realnost i da sagledaju stvari iz drugih uglova. Paradoksno u odnosu na druge supstance, kanabinoidi imaju moć da pospeše pevanje ili igranje. Oni koji su probali marihuanu prepoznaju većinu navedenog.

Problem zbog koga su kanabinoidi ostali toliko dugo neprepoznati je uspostavljanje znaka jednakosti između marihuane i THC-a, koji je samo jedan od biljnih kanabinoida koji se nalazi u marihuani, ali po mnogima najznačajniji jer dovodi do psihoaktivnog delovanja. Kada su izolovani drugi kanabinoidi (oko sto) ljudi su shvatili da postoje drugi važniji efekti koji mogu da se upotrebe za lečenje i postizanje homeostaze ili ravnoteže sa spoljašnjom sredinom.

Posledično smo opet došli do problema vezanog za farmaceutsku industriju koja ne želi jeftine lekove, pogotovo ne one do kojih ljudi mogu sami da dođu. Do sličnog je došao Al Harington, bivši NBA igrač, koji je stečen novac uložio u tri fabrike u Koloradu, Oregonu i Mičigenu.

Zbog bolova u kolenima i stresa predloženo mu je da koristi CBD, a pozitivni efekti nisu imali samo smanjenje tegoba već su uticali da započne investicije u proizvodnju. Iako je u početku, po rečima supruge, izgledalo da se ne razlikuje od dilera droge, vrlo brzo se izborio za mesto među CBD proizvođačima.

Međutim zakon se isprečio i u najvećem broju zemalja trgovina CBD preparatima je zabranjena. Prosto je neverovatno da čovečanstvo nije shvatilo značaj kanabinoida i bez limita dozvolilo upotrebu u medicinske svrhe. Tako su u nekim državama SAD kanabinoidi dozvoljeni, u nekim nisu, dok u nekim državama Evrope postoji medicinski CBD, a u nekima samo proizvodi za masovnu upotrebu sa malom koncentracijom CBD.

Verovatno je zbog svega Al Harington krenuo u borbu da se tretman CBD prizna NBA košarkašima kao regularan za postizanje boljeg oporavka, smanjenja bola i infekcija.

CBD je pokazao da ima koristi kod raznih neuropsihijatrijskih poremećaja uključujući autizam, anksioznost, psihozu, neuropatski bol, bol kod karcinoma, HIV, migrenu, multiplu sklerozu, Alzhajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, Huntingtonova bolest, hipoksično-ishemijska stanja i epilepsiju. (Chayasirisobhon S, 2019)

Na kraju ostaje ono važnije a to su vrsta CBD proizvoda: uljani koncentrati, izolati,

kapsule, prehrambeni proizvodi, tinkture, vape ulje, proizvodi za kožu i proizvodi za kosu. Naravno najvažnije je doziranje. Istraživanje su pokazala da ne postoji univerzalna doza CBD-a. Činjenica je da različite osobe (i različite eksperimentalne životinje) reaguju na različite doze CBD-a. Većina studija na ljudima koristi doze između 20 i 1500 mg dnevno (Kerstin, Iffland, 2017). Ako vam lekar ne odredi dozu, najbolje je početi s manjom dozom (od 20 do 40 mg dnevno), a svakih nedelju dana, povećati ovu dozu za 5 mg, dok ne osetite da deluje na vaše simptome.

Na kraju opet ostaje pitanje zašto ovaj vid terapije nije odobren u Srbiji, bar na način kako je to učinjeno u Evropi.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)