Nestvaran put Kokoškova: Srbi mu se smejali zbog NBA, udes u vojsci ga pretvorio u velikog trenera!

Životna priča Igora Kokoškova puna je obrta, a poslednji se posebno dopao ljubiteljima košarke u Srbiji!

Izvesno je da će Igor Kokoškov preuzeti košarkašku reprezentaciju Srbije i sa njom napasti Olimpijske igre, što je "mačji kašalj" za sve što je u karijeri i životu pregrmeo.

Kokoškov je igračke početke imao u Crvenoj zvezdi,  trenerske u Partizanu, posle čega se brzo otisnuo "preko bare". Reprezentativne izlete imao je sa SCG kao pomoćnik, vodio je Gruziju, a zatim i Sloveniju, sa kojom je, bez dileme, ostvario uspeh karijere.

Jedina "mana" tog uspeha je što je morao da to učini pobedivši svoju Srbiju u finalu Eurobasketa 2017. godine, ali valja podsetiti se i kako je sve počelo i kako je Kokoškov postao prvi trener koji nije rođen niti odrastao u SAD, a vodio je klubove iz NCAA i NBA.

Trenirao u Zvezdi sa starijima

Kokoškov je prvo počeo da trenira fudbal, pa se prebacio na košarku i čak trenirao u juniorima Zvezde sa 2-3 godine starijima, a to su bili budući asovi.

- U to vreme sa mnom su igrali Saša Obradović i Nebojša Ilić. Kad sam došao u Zvezdu, osećao sam se kao da sam došao u NBA! Sve je bilo tako impresivno i nestvarno - govorio je Kokoškov, kome je snove o velikoj igračkoj karijeri srušila saobraćajna nesreća, i to dok je služio vojni rok u vojnoj policiji u Nišu.

Tu je doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj su nastradali skočni zglob i koleno - proveo je skoro godinu dana po bolnicama i posle četiri operacije, pomirio se sa sudbinom. Bila je to situacija u kojoj se kaže - ko zna zašto je to dobro... Sad vidimo razlog, Kokoškov se rano upustio u trenerske vode i izrastao u vrhunskog stručnjaka.

Partizan mu dao šansu

Još davne 1992. godine je Kokoškov kao 21-godišnjak počeo da radi sa kadetima i juniorima, ubrzo je postao pomoćnik, a sa 24 godine je postao prvi trener tima i najmlađi trener u Jugoslaviji. Talenat su prepoznali u Partizanu, pa su ga crno-beli angažovali za kadete i juniore, a paralelno je radio u mlađim kategorijama reprezentacije.

U jednom intervjuu, Kokoškov je otkrio i kako je uspeo da posle toga dođe do specijalizacije u SAD.

- Postojali su finansijski problemi, pa smo novac morali da nalazimo sami. Jednom ću o tome da napišem knjigu. Nisam otišao u banku, niti ukrao novac, ali sam uspeo da skupim. Imao sam veliku sreću da su moj rad u Partizanu prepoznali ljudi, pa su mi uz podršku kluba pomogli finansijski. Bila je to jedinstvena šansa da odem u SAD i napravim nešto od karijere.

Počeci i rad preko "bare"

Igoru je uspelo da postane i prvi neamerički trener u koledž košarci, i to tako što je upoznao Kvina Snajdera, tadašnjeg asistenta Majka Križevskog.  Snajder je otišao sa Djuka u Misuri i pozvao Igora, što je postala velika stvar - bio je prvi Evropljanin na toj poziciji, a od 2000. do 2003. je bio pomoćnik u Klipersima, pa je radio u Pistonsima 2004. godine. Sa njima je bio NBA šampion, a imao je paklen zadatak i sa Darkom Miličićem, koji je jednom otkrio kako je Kokoškov pokušavao da mu pomogne.

- Dođem ja na trening direktno iz grada, priđe mi Igor Kokoškov i kaže: 'Ne prilazi Leri Braunu, osećaš se na alkohol na kilometar - rekao je jednom prilikom Miličić, koji je tadašnjim ponašanjem otežavao posao štabu.

Dug period proveo je u Finiks Sansima, čak pet godina je bio prvi pomoćnik, a u međuvremenu je dobio i američko državljanstvo. Radio je još u Klivlendu i Orlandu, pa je ponovo sarađivao sa Snajderom u Juti, da bi 2018. prihvatio "vruć krompir" u Finiksu. Sansi su ga imenovali za prvog trenera u vreme velike krize ekipe, ali Igor nije uspeo da izvuče Finiks iz krize.

Tim je sezonu završio sa 19-63, što je bio najgori učinak na Zapadu i u istoriji ove franšize. Za to vreme, Vlade Divac nije previše oklevao, kao prvi čovek Sakramenta rešio je da dovede Kokoškova, koji se brzo uklopio u rad sa njim i Stojakovićem, dok na terenu ima Bogdana Bogdanovića i Nemanju Bjelicu.

Ipak, posebno je zanimljivo kako se predstavio kada je preuzeo Finiks, jer se potenciralo kako je Evropljanin, iako je već prilično dug period proveo u Americi i usvojio njihov način rada.

- Ne smatram sebe evropskim trenerom, ja sam NBA trener. U Americi, zovu me strani trener. U Evropi često čujem da o meni pričaju "Uši su mu okrenute ka Americi, ima njihovo državljanstvo, znači da je jedan od njih". Prema tome, izgleda da me niko ne želi - našalio se Kokoškov, provukavši istinu između redova.

Reprezentacija kao sudbina

Kokoškov je bio pomoćnik Željka Obradovića 2004. i 2005. u reprezentaciji, pa dobro pamti fijasko iz Beograda kada je tim doživeo potpuno rasulo. Bila mu je to jedna od većih lekcija za budućnost, a kasnije je uspeo da preporodi Gruziju - tim je odveo na tri Eurobasketa, 2011, 2013. i 2015. godine, parirao je najboljima, a potom je sa Slovenijom osvojio Eurobasket.

Kakav je surovi profesionalac, govori i način na koji je pripremio i vodio Slovence za utakmicu protiv Srbije, u čemu je primetna i doza skromnosti kada je sa druge strane bio Saša Đorđević.

- Đorđević ima veće iskustvo kao igrač i trener u ovakvim situacijama. Očigledno da njegova harizma i znanje je pre svega veliki kvalitet... ja to iskustvo nemam. Ovo je za mene prvo finale na EP, ali racionlizujemo ovaj momenat, ista je pruprima i pristup, da se usredsredimo na manje stvari, ne čitamo novine i društvene mreže. Da ne učestvujemo u tim stvarima i da nam glava bude čista i budemo fokusirani samo na utakmicu - rekao je Kokoškov pre finala, uz opasku o "gaženju" kada je Đorđević rekao da je Slovenija favorit.

- Znam šta je vama rekao, a znam i šta je rekao u svlačionici. Normalno je imati takvu rezervu, ali sam siguran da će na zatvorenom sastanku reći: Daj da pregazimo ove Slovence.

Sada će imati priliku da sa svojim nacionalnim timom dosegne nove visine!

Gruzija mu dala orden, a Obama pasoš

Zbog svega što je učinio za košarku u Gruziji, predsednik Mihail Sakašvili je 2011. godine Kokoškovu uručio Orden časti, što predstavlja najveće priznanje koje jedan civil u ovoj zemlji može da dobije. U SAD, američki pasoš je dobio 2010. godine, što je pretvoreno u veliku ceremoniju u hali Finiksa.

Tada je bio pomoćnik Sansa, organizatori su postavili američke zastave, a u publici su sedeli ljudi koji su mnogo pomogli u karijeri, Alvin Džentri i Stiv Ker. Čak se video porukom obratio tadašnji predsednik Barak Obama, a Kokoškov je skromno govorio da su u Arizoni samo koristili da poprave situaciju zbog negativnog zakona prema migrantima.

Čak je planirano da se svečana dodela pasoša organizuje na poluvremenu, što je on odbio, smatrajući da je bolje da se završi sve tokom leta i bez velike medijske pažnje.

Mamina lekcija i podsmeh zbog NBA

U jednom intervjuu, Kokoškov je rekao da mu je motivaciju davala poruka "Tiha voda breg roni", a to je napisala njegova majka i uramila u hodniku stana u Beogradu. Taj moto ga je pratio celog života i oslikao mu je trenerski put, a bilo je onih koji mu nisu verovali kada je dobio priliku da uđe u NBA vode.

Naime, kada je dobio poziv KSS da se vrati mlađim kategorijama, reakcija nekih ljudi na spomen NBA lige bila je podrugljiva.

- Zovem ljude iz Saveza i kažem: Moramo brzo da donesemo odluku zajedno, zato što imam ponud NBA da odem u Kliperse. Njihova reakcija je bila "vidi ovog malog koji nas igra sad, on nama prodaje NBA. I sad, ne bih o imenima, ali smešno je bilo. Kažu mi: Ako imaš ponudu tog tvog NBA, možda bi bilo bolje da odeš u NBA. Spuštam slušalicu i kažem: Oni meni zaista ne veruju.

Kokoškov se posle ovoga sigurno smejao poslednji, nadajmo se da će i Srbiji vratiti osmeh posle Mundobasketa, na kom smo ostali bez medalje!

(Telegraf.rs)