Odrastao je u blokovima, "tukao" se starijima na basketu da bi uspeo: Sada je najbolje krilo Evrope

Krilo Olimpije iz Milana Vladimir Micov ogolio je svoju karijeru od početka do kraja i dao savet budućim klincima

Više od 15 trofeja je osvojio Vladimir Micov do sada u profesionalnoj karijeri, okitio se titulama prvaka u Srbiji, Rusiji, Italiji, Crnoj Gori, VTB ligi, nastupao je za Partizan, Budućnost, Kahu Laboral, CSKA, Galatasaraj, a od 2017. sa uspehom igra za Olimpiju iz Milana, za koji na terenu provodi nešto više od 30 minuta po utakmici i ubacuje oko 14 poena u proseku.

BUDUĆNOST MU JE BILA ODSKOČNA DASKA

Preporučujemo

Dok nastavlja da gradi karijeru na Apeninima, Micov sa pažnjom prati i ABA Ligu, posebno svoje nekadašnje klubove, iz Podgorice i Beograda, koji će ove sedmice da se takmiče na Super kupu regionalnog takmičenja u Zagrebu.

- Budućnost je klub u kome sam se izdigao i krenuo u inostranstvo. Tamo sam igrao od 20. do 24. godine i to mi je prvi odlazak od kuće. Jeste to opet bilo naše područje i jezik, ali tu sam kao igrač napredovao. Oni su tada kao klub posle svih godina igranja Evrolige krenuli sa nekom novom idejom i ambicijom.

- Trener Radonjić je tek bio završio igračku karijeru, takođe i sportski direktor Gavrilo Pajović i dovedeni su samo klinci, pa smo krenuli da igramo domaće lige. Iz godine u godinu smo rasili, igrali Evrokup, bili sve bolji i bolji, i kada mi je istekao ugovor otišao sam dalje u inostranstvo.

SA PARTIZANOM OSVAJAO TROFEJE

Pored toga, imao sam mini-seriju u Partizanu kao pojačanje za Super ligu kada su igrali plej-of pod vođstvom Duleta Vujoševića i bilo mi je fenomenalno, jer sam za ta tri puna meseca bio deo onog čuvenog Partizana koji je uzeo, ne znam koliko, titula za redom. Imao sam priliku da igram i taj čuveni derbi pred Grobarima i Delijama, a za bilo kog košarkaša iz Srbije je to poseban osećaj jer takva atmosfera ne može svugde da se oseti. Bio sam deo tima koji je igrao protiv Gurovića i još mnogo drugih izuzetnih košarkaša – ističe Micov.

Srpski bek stiže i da isprati aktuelnosti iz najkvalitetnijeg regionalnog sportskog takmičenja, koje je jače nego ikada, i gde se očekuje da će barem pet timova da se bori za titulu.

ZVEZDA JE FAVORIT ABA LIGE

- Pratim rezultate lige, na žalost ne stižem da odgledam sve utakmice. Po mom mišljenju Zvezda je favorit zato što su osvojili ABA ligu i prave ekipu za Evroligu. Video sam da su se tokom leta bacili na posao i potpisali skoro celu ekipu što je bilo super za njih da počnu pripreme sa punim sastavom.

- Tu je i Budućnost koja se prepolovila, otišlo je dosta igrača, uglavnom stranci, koji su bili forsirani u njihovoj igri i sada ne znam kako će to da izgleda. Tu je i Partizan koji je uvek konkurent Zvezdi. Mega se takođe bori. Zanimljiva je i ova fuzija Cedevita - Olimpija to je neka simpatična ekipa, ali ne znam kako će to sve funkcionisati, nisam siguran da i oni sami znaju kako će to sve izgledati. FMP tu takođe zna da pomuti račune.

Sa brojnim saigračima i stručnjacima iz ABA Lige Micov je i dalje u redovnom kontaktu.

- Sa Radonjićem sam ostao u fenomenalnim odnosima, sa njim se stalno čujem i viđam. Gordić i Maraš iz tih mlađih dana su mi ostali jako dobri prijatelji. Iz Partizana su tu Kecman i Pera Božić, Novica Veličković, Luka Bogdanović…

KLIPA I RADONJIĆ NAJVIŠE POMOGLI

Vladimir je istakao i trenere koji su uticali na to da postane vrhunski košarkaš.

- U mlađim kategorijama je to bio Slobodan Klipa, i to dok sam bio u FMP-u. On nas je vrlo posvećeno trenirao, bili smo jedna dobra generacija. Kosta Perović je takođe bio sa mnom, uzimali smo sva državna prvenstva za kadete, juniore, a kasnije je to bio Dejan Radonjić u Budućnosti, jer sam se tu našao u prelaznom periodu, iz juniora i mladih u prvi tim.

- Puno igrača se tu izgubi, nestane, ja sam sva sreća uspeo, a on je bio tu da me podrži. Treneri dosta utiču na igrače, ali im igrači to višestruko vraćaju kroz igru, tako da mislim da jedni drugima pomažemo da budemo bolji. Imamo primer Žalgirisa, od kako ih vodi Jasikevičius. Po mom mišljenju oni nemaju nikada neka velika imena, nije to neki veliki budžet, ali organizaciono, on kao trener, bivši igrač i plejmejker, koji je bio jedan od najboljih, ume da učini da ekipa napravi veliko iznenađenje, kao što je bilo na fajnal foru gde su pobeđivali sve od prvog do poslednjeg na tabeli.

USPEH SE GRADI KORAK PO KORAK

Naš košarkaš podelio je i jedan savet svim mladim košarkašima.

- Uspeh se gradi dan po dan. Voleo bih da mogu da prespavam i da završim sezonu titulom, ali to nije moguće. Zato radim i treniram svaki dan. Kad sam bio klinac jedva sam čekao da izađem, pogotovo što sam odrastao u tim čuvenim “blokovima” gde je košarka bila sve. Da li to bilo sa drugarima ili tatom i bratom uvek sam bio ispod koša.

Ali, generalno uvek savetujem decu da se bave sportom, ne samo košarkom, šta god da im prija, jer je to zdrav način života i razvoja. Ako se dovoljno trude i veruju, i još se kockice sklope uvek postoji šansa da se nešto veliko postigne.

NEDOSTAJE SRBIJA

Micov dodaje da je život u Milanu odličan, ali da mu Srbija mnogo nedostaje.

- Gde god da sam igrao uvek me je vukla nostalgija prema Srbiji, posebno prema Beogradu. Tu sam odrastao, beogradsko sam dete i kad se završi sezona jedva čekam da se vratim kući. Što se tiče Milana, ne bih mogao da kažem da je to košarkaška sredina, više je fudbalska, jer su Italijani ludi za fudbalom pogotovo u gradu gde su Inter i Milan. Međutim, pored toga stvarno dosta ljudi prati košarku bez obzira na to da li igraju Evroligu ili italijansku ligu, a naša hala prima 12 hiljada ljudi i skoro svaka utakmica bude ispunjena do poslednjeg mesta.

- Ipak, to nije to neka atmosfera na koju sam navikao, i to mi naravno malo nedostaje. Ali što se tiče uslova koje imam ovde, mogu da kažem da su bolji čak i od onih koje sam imao u CSKA. Ljudi koji su zaposleni u klubu vode računa o svemu, pa je na meni samo da se fokusiram na igru i teren. Milano je divan grad, moja porodica je ovde, klinci ovde idu u školu, a opet smo dovoljno blizu Beograda tako da mogu reći da je ovo jedna super sredina.

Ako se pravi paralela italijanske lige i ABA lige, jasno je da je regionalno takmičenje kvalitetno u svakom smislu.

- ABA liga je jedna izuzetna liga gde igraju najbolji timovi iz regiona. Uspeli smo nešto dobro da izgradimo i pored toga što ne može svakome da se udovolji pogotovo kada je bivša Jugoslavija u pitanju. A što se tiče Italijanske lige, ima tu previše timova, oko 18, i nemaju svi izraziti kvalitet. ABA Liga je uvek bila jaka, imali su i više timova u Evroligi, sada nažalost daju samo da igra jedan tim, ali ima uvek tri ili četiri ekipe koje igraju Evrokup. Tu je i Mega koja je mlada, talentovana ekipa i FMP koji mogu uvek da naprave iznenađnje, ali ne igraju Evropu – zaključuje Micov.

(S.R.)