Đorđević prvi put otkriva zanimljive detalje karijere: Probudim se u 3 ujutru, a Savić radi sklekove

Legendarnom Saši Đorđeviću bilo je potrebno četiri ili pet sekundi da pređe 28 metara košarkaškog terena, odrazi se sa obe noge i, skoro čudesno, zadrži balans u vazduhu pre nego što je postigao koš kojim su crno-beli pobedili Huventud u finalu Evrolige za 71:70! Bio je to istorijski trijumf kluba iz Humske 1, a o ovom potezu i danas se priča, 27 godina kasnije

Jugoslavija je gubila sa 62:61, kada je loptu uzeo Đorđević, pretrčao ceo teren, a potom i pogodio spektakularnu trojku uz zvuk sirene čime smo pobedili sa 64:62. Bilo je to 1997. godine, na Evropskom prvenstvu koje se igralo u Španiji, između naše zemlje i Hrvatske, prvom duelu ove dve rivalske selekcije.

U još jednom duelu koji je ispisivao košarkašku istoriju, protiv Litvanije 1995. u finalu EP, u sred Atine, Đorđević je ubacio devet trojki iz 12 pokušaja, ukupno 41 poen!

Pravi vođa na terenu. Najjači kada je najteže. Kada se odlučuje, "lomi" utakmica, kada je lopta vrela i teška, Saša je pokazivao znak karaktera. Šampiona. Pobednika. To čini i danas, u ulozi selektora reprezentacije Srbije, kojoj je vratio oreol sjajne grupe momaka uz koje stoji cela nacija.

• Iako je uvek bio pojedinac snažan kao stena, Đorđević je uvek isticao važnost tima, podrške saigrača, pogotovo Predraga Saše Danilovića, nekada velikog asa, danas predsednika KSS.

- Postoji mnogo igrača sa jakim karakterom, ali samo je nekima od njih karakter pomogao da postanu pobednici. Jedan od takvih, koji je svima u očima, je Saša Danilović. Imao sam sreću da igram sa njim jer je on imao taj karakter pobednika. Nije nikako voleo da izgubi, imao je jednu sportsku aroganciju i sportsku sigurnost u sebe, nestvarno veliku, i na tome je izgradio svoj karakter. Bio je izuzetan saigrač koji je mene digao – rekao je Đorđević, koji je deo košarkaške kampanje Laško piva, “Znak karaktera”.

• Još je košarkaša koje Đorđević pamti iz zlatnih dana njegove igračke karijere. Jedan od njih je jedan od najboljih krilnih centara evropske košarke.

- Osvrnuo bih se na još jednog igrača iz moje generacije, a to je Zoran Savić. Gde god da je došao, u kojoj god ekipi da je igrao, on je vodio tim do finala. Mislim da je igrao jedno 17, 18 finala i da su sva bile pobede. Možda je samo jedno izgubio. Savić možda nije bio toliko atraktivan, ali je radio posao i pravio je pobednički ambijent svojim radom. Mnogo je anegdota u vezi sa njim, evo da ispričam jednu. Desilo se da budem u sobi sa njim, probudim se u 3h, čujem nešto, a ni sam nisam siguran šta. Okrenem se, kad nema njega u krevetu. Pogledam malo bolje, kad ono on ispred kreveta stavio peškir radi sklekove i trbušnjake. Imao je neke stravične radne navike koje je prenosio na sve nas. On je sa tim izgradio svoju karijeru, posebno kada pričamo o karakteru – kaže Đorđević, u razgovoru sa Rašom Nesterovićem, Bogdanom Tanjevićem i Dinom Rađom, takođe učesnicima kampanje Laškog.

• Upravo je rivalstvo sa Rađom u velikoj meri obeležilo jedan deo Sašine karijere, a za jedan detalj Đorđević kaže da mu je “otvorio oči”.

- Igramo protiv Francuza polufinale Evropskog prvenstva 1991. godine. Demori, plejmejker, najbrži igrač, brži i od sebe samog, duge noge, ma strašan, prodoran. Mi igramo, lopta je na strani, ja je usmeravam. Demori me prođe kao da me ni nema, bez obzira na to što sam bio odličan timski odbrambeni igrač. I tako on mene prolazi, već je pod košem, ja vičem za pomoć. Dino Rađa se okreće, propušta Demorija da da koš, već trči u napad i viče mi: „Nema ti tu pomoći, tu si sam“. A ovamo, mi prijatelji, drugari, cimeri...  Onda mi je rekao: „Ako se tamo ti ne pomučiš na svojoj poziciji, ja da ti pomažem - ma ne dolazi u obzir“. To je iz njega izašlo iskreno i onako kako treba, jer princip igre je da svako da 100% na svojoj poziciji, to mi je bila velika lekcija.

• Saša je imao sreću da je sarađivao sa profesorom Aleksandrom Nikolićem, “ocem” košarke na ovim prostorima, i od koga je dosta naučio.

- Jedna od stvari koju je on rekao, a deo je i njegove večite filozofije i skromnosti kao čoveka, ujedno veličine profesionalne i trenerske, je pitanje koje je stalno postavljao. Ko koga čini boljim, igrači trenere, ili treneri igrače? I ja dan danas postavljam to pitanje i sebi, a i igračima. Svi odgovore uglavnom da trener prvo mora da nauči igrača kako bi ga on posle učinio boljim trenerom, međutim, Nikolić je bio decidiran da igrači čine trenere da budu bolji. To je jedan od postulate kojima se rukovodim – ističe Đorđević, u zanimljivom intervjuu u kampanji za Laško pivo.

Đorđević i reprezentacija Srbije će se predstaviti beogradskoj publici 10. avgusta u “Areni” na svojevrsnom oproštaju pred odlazak na SP u Kinu, kada će se Srbija sastati sa Litvanijom. Utakmica, koja će imati i dobrotvorni karakter, a sudeći po interesovanju i činjenici da se svi utrkuju da dođu do ulaznica, tribine će biti ispunjene do poslednjeg mesta.

(Telegraf.rs/PR)