Koliko je važna konstitucija košarkašica i da li niži procenat masti doprinosi boljem rezultatu?

Nova kolumna Prof. Dr Nenada Dikića ovoga puta govori o aktuelnoj temi, jer se u Srbiji igra Evropsko prvenstvo za košarkašice

Spremajući se za predstojeći ženski Eurobasket 2019, pogledao sam sastav timova i jedino što sam mogao da vidim je njihova visina i uzrast. Prosek visine je 183 cm, a godina 26. Opet su Britanke bile najniže, što me podsetilo na rad koji sam slušao pre dve godina na seminaru koji je organizovala Britanska košarkaša federacija.

Ni onda, a ni sad, nije mi baš najjasnije zašto opet imaju najnižu selekciju. Možda je i to i jedan od razloga što se nakon 4 godine vraćaju na Eurobasket.

Preporučujemo

Međutim, ono što sam želeo da vidim je težina, tačnije procenat masti, jer je to očigledno važnije za rezultat. Guru sportke ishrane Luiz Burk to je nazvala „dostizanje idealne telesne konstitucije za takmičenje u cilju dobrih rezultata.

“ Prema tada prezentovanim rezultatima britanske košarkašice su imale u proseku 19,01% masti ili BMI od 24,67 kg/m2, što ih je prema raznim tablicama svrstavalo iznad gornje prihvatljive granice za košarkašice. Prema mnogim autorima seniorke bi trebalo da imaju procenat masti između 14 i 18%.

Razlike uglavnom postoje u zavisnosti ranga košarkašica koje se posmatraju, ali u i perioda takmičenja - „s obzirom da su kod iste osobe vrednosti procenta masti zavisne od aktuelnog stanja treniranosti, one kod sportista na vrhuncu takmičarskog ciklusa mogu da budu za 2-3 procenta niže nego na početku pripremnog perioda“(Sportska medicina, 2011). Pa bi zbog važnosti sastava tela za sportsku sposobnost, trebalo pratiti košarkašice tokom sezone da bi se odgovarajućim treninzima i ishranom održala idealna telesna kompozicija, tačnije očuvala mišićna masa.

Ako pogledamo listu najbolji košarkašica Evrolige videćemo da su prvih petnaest Amerikanke.

Od 16-og mesta su Evropljanke, a najbolja naša košarkašica Sonja Petrović je na 25. mestu. Prosek njihovih BMI je bolji od proseka Britanki za 4%, što nikako nije zanemarljivo na elitnom takmičenju, kao što je Eurobasket.

Cela priča je posebno važna za trenere, a pre svega studente fizičke kulture jer nerazumevanje značaja telesne kompozicije sutra može da predstavlja razliku između pobede i poraza. Prema novim shvatanjima u ženskoj košarci povoljnija telesna kompozicija doprinosi većoj agilnosti, brzini i boljem rezultatu.

Zbog toga mislim da bi pored visine morala da postoji bar telesna težina, ako ne i procenat masti koja bi uz sve ostale parametre trebalo da bude pokazatelj kvaliteta jedne ekipe.

To bih mogao da uporedim sa praćenjem statistike vezane za igrače. Ranije su nam bili važni samo koševi, a danas smo naučili važnost asistencija, skokova, ukradenih lopti i blokada, pa je tripl dabl (triple double) učinak postao važniji od samog skora poena. Zbog toga bi voleo da „trip dabl“ postoji i u sportskoj medicini pa da za svakog sportistu znamo procenat masti, anaerobni prag i aerobni kapacitet.

Siguran sam da bi oni koji to imaju na profesionalnom nivou bili superiorniji, a ujedno bi svi koji prate sport imali prilike da ga bolje razumeju. Jednostavno, onaj ko bi ima „tripl dabl u sportskoj medicini“ sigurno bi imao veće šanse da postigne trip dabl u košarci.

Za kraj još jedan savet, a to je korišćenje referentnih tablica, Svetske zdravstvene organizacije, Američkog koledža sportske medicine, Internacionalne federacije sportske medicine ili neke druge strukovne organizacije. A ako ne postoje onda treba tražiti tablice priznatih autora iz sportskih nauka, kao u ovom slučaju Askera Jekendrupa, koji je jedan od najvećih stručnjaka u sportskoj ishrani i direktor Gatorade instituta.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)