Bio je Jokić 30 godina pre Jokića, a preminuo je iste godine kada je as Denvera rođen! Priča o vizionaru evropske i svetske košarke! (VIDEO)

Navršava se 24 godine od smrti legendarnog centra jugoslovenske košarke

Mnogi smatraju da je Dražen Petrović najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena, možda i Evropski, ali ima onih starjih koji se sećaju i još jednog velikana pre njega. Čoveka koji je po stili igre bio vizionar, i koji je pokazao nivo talenta koji ćemo videti tek 30 godina kasnije.

Na današnji dan 25. maja 1995. godine preminuo je po mnogima najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena - legendarni Krešimir Ćosić. Zanimljivo je da je premino iste godine kada se rodio Nikola Jokić, momak koji stilom podseća na Krešimira Ćosića.

Preporučujemo

ČOVEK ORGANIZOVANE IMPROVIZACIJE

Naime, iste je visine kao Ćosić što je bio 211 cm  i igra na istoj poziciji centra, ali kao i legendarni Krešo, Nikola u timu ima nekolko uloga, od plejmejkera do krila.

Sportski velikan, koji nas je prerano napustio, u 47. godini života, obeležio je prvu zlatnu košarkašku epohu prostora SFR Jugoslavije. Bio je igrač i trener ispred svog vremena! Sa visinom od 211 centimetara mogao je sve, mogao je da dribla, dodaje, šutirati, razigrava, blokir, bio je košarkaški vizionar, bolje reći košarkaški genij. Teško je pojmiti njegovu veličinu, jer uz tu veličinu nije išao odgovarajući marketing, jer je snimaka njegovih igara malo.

Bio je prvi centar u svetu i Evropi koji je počeo da izlazi iz reketa i da šutira sa distance (sa takozvane kapice) Bio je vođa ekipe Jugoslavije koja je igrala čuvenu improvizovanu organizaciju, gde se nije do same utakmice znalo ko će šta da uradi i kako će da igra.

Ćosić je 1948. godine rođen u Zagrebu, ali je odrastao u Zadru gde je započeo svoju karijeru 1965. igrajući za КК Zadar i tu se zadržao do 1969. godine

Sa reprezentacijom Jugoslavije, za koju je nastupio 303 puta, osvojio zlato na Evropskim prvenstvima 1973, 1975. i 1977, srebro 1969, 1971. i 1981. i bronzu 1979.

Na Svetskim prvenstvima je osvojio prvo mesto 1970. i 1978. i drugo 1967. i 1974, a na Olimpijskim igrama zlatnu 1980. u Moskvi i srebrnu medalju 1968. u Meksiko Sitiju i 1976. u Montrealu.

Od 1969. do 1973. igrao je u SAD-u za Sveučilište "Brigham Young", a bio je ujedno prvi igrač koji nije bio iz Amerike, a da je bio odabran u draftu za NBA. Uprkos brojnim ponudama iz NBA lige, Ćosić je odlučio da se vrati u Evropu.

VIZIONAR KAO TRENER OTKIVŠI BODIROGU, DIVCA, RAĐU, KUKOĆA, ĐORĐEVIĆA

Zahvaljujući rezultatima smatra se jednim od najboljih košarkaša u istoriji Evrope kao i jednim od najboljih igrača koji je igrao za Jugoslaviju. Bio je prepoznatljiv po načinu igre, tehnici i eleganciji.

Bio je prvi Evropljanin koji je zaigrao na Ol-staru.

1976. godine započeo je trenersku karijeru u Olimpiji, a pokazao se uspešnim i kao trener reprezentacije. Kao trener debitovao je na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj 1985. godine, a reprezentacija je pod njegovim vođstvom osvojila olimpijsko srebro na igrama u Seulu 1988. godine.

Njegova ćerka Ana Ćosić - Pajurin pre četiri godine rešila je da se uhvati u koštac sa spisima koje je rukom ili na pisaćoj mašini stvarao upravo Krešimir Ćosić. Tako će uskoro izaći autobiografija velikog košarkaša i mislioca, pod naslovom „Igraj, veruj, živi“.

U svojim tekstovima Krešo je objasnio zašto nikada nije jurio za NBA slavom.

ON JE ŽELEO DA GRADI, A DRUGI REZULTATE ODMAH

- Da sam prihvatio, postao bih prvi stranac koji nastupa u NBA ligi, ali budući da me profesionalna košarka nije zanimala odlučio sam da ostanem na fakultetu i završim studije. Zamisli, potpišem ugovor, kupim ranč, oženim se, zaradim novac, dobijem decu Džona i Džulijetu... a ako ću po mormonskom, onda bih ih imao sedam do trinaest..

- Pa onda moram da kupim još veću kuću i preselim se na vrh neke planine. Na sve ponude profesionalaca odgovarao sam na isti način - sve sam odbio. Nisam mogao da prihvatim a isključivo novac upravlja mojim životom i bićem. Nisam hteo da se podredim košarci i da samo budem košarkaš. Bilo mi je jasno da je život mnogo širi, a da je čar igra u pravom, a ne kupljenom takmičenju. Tako sam rano odlučio da mi novac i slava ne smeju značiti ništa. Igram, živim i u tome ću uspet -, smatrao je legendarni košarkaš.

Njegova vizija se pokazala i u trenerskom smislu jer je 1987. godine na Evropsko prvenstvo u Grčku poveo Tonija Kukoča (19), Dina Rađu (20), Žarka Paspalja (21) Sašu Đorđevića (20) i Vlade Dovca (19) Ekipa je osvojila bronzanu medalju na EP u Atini, a Ćosiću je zamereneo za to pa je smenjen. Čak ta utakmica za bronzu na terenu su u završnici proveli Divac, Rađa i Kukoć tada tinejdžeri.

Dušan Ivković ga je nasledio i 1988. uzeo srebro u Seulu na OI sa selekcijom u kojoj su lideri bili ovi igrači.

(Telegraf.rs)