Kupio je pušku za 1000 maraka i ratovao protiv Srba, Gotovina ga poslao na školovanje, a danas trenira Cibonu: Igračima pričam o Domovinskom ratu!

I zato i danas veoma cenim sve ljude iz Domovinskog rata, pa čak svojim igračima ponekad povučem paralelu između njihova posla - kaže trener Cibone

Aktuelni trener košarkaša Cibone, Ivan Velić, prošao je put od učešća u ratu i teške saobraćajne nesreće do stručnjaka koji je svoj tim doveo, u upravo završenoj sezoni ABA lige, do 7. mesta, što zadovoljava upravu kluba koja je odlučila da mu ponudi novi ugovor. 

Nastavak saradnje, kao i kraj sezone bili su povod da Večernji list, uradi intervju sa trenerom koji je, prokomentarisao aktuelna dešavanja, ali i evocirao uspomene na saobraćajnu nesreću posle koje je jedva izvukao živu glavu, kao i na rat u Jugoslaviji i hrvatskog generala Ante Gotovinu, kojeg kako ističe izuzetno ceni.

Preporučujemo

VIDEO: Ovako je Zvezda "razbucala" Cibose

Na samom početko razgovora, on je istakao zadovoljstvo što je u klubu koji su trenirali Petrović, Repeša, Spahija i Perasović.

- Pre nego što sam došao u  Cibonu čuo sam puno negativnih priča od ljudi koje sada da pozoveš došli bi pešice da budu treneri ovog kluba. Mi Hrvati svima tražimo samo mane pa se stalno priča da je Cibona u problemima, da je Cedevita veštački klub i slično. Ipak, za mene je to bio idealan trenutak, no onda mi se dogodio problem sa zdravljem - rekao je on i dao svoje razmišljanje o finalu:

-  Da finalisti ABA lige idu u Evroligu, finale bi bilo kamilica. No, kako je na Balkanu sve na život i smrt, onda se i dogodila takva nemila finalna serija. Ja bih više voleo da igramo neko Fibino takmičenje, no moram uvažavati činjenicu da je ABA liga besplatna i kvalitetnija od domaće lige u kojoj te naslov prvaka, nažalost, nigde dalje ne vodi.

Naime, Velić je prošlog leta imao tešku saobraćajnu nesreću u kojoj mu je napuknulo jedno rebro, doživeo je potres mozga i pomerio mu se sedmi pršljen.

- S obzirom na to da sam sa malim automobilom završio pod šleperom, srećan sam što sada nisam bivši. No, kako nije svako zlo za zlo, ja sam posle te nesreće prilično promenio neke svoje stavove, posebno prema ljudima. Neki igrači koji su duže sa mnom, kažu mi da sam se promenio i u komunikaciji s njima. Bio sam oštriji, a sada sam puno blaži, više ljudski gledam te svoje igrače. Sada čekam da se završi sezona da se ozbiljnije posvetim fizikalnim terapijama, da odem u banje. Lekari mi kažu da moj oporavak ne ide očekivanim tokom zbog stresa koji ide uz ovaj posao.

Jedno od pitanja hrvatskih novinara odnosilo se i na rat u Jugoslaviji, u kojem je Velić učestvovao kao mladi dobrovoljac. Nije bio preteran rečit na ovu temu ali je ipak kratko odgovorio:

- Nakon što sam 1991. izgubio oca, koji je nastradao na poslu, sam sam se prijavio u HVO. Osetio sam potrebu da branim svoje. Kako tada nije bilo oružja, morao sam da kupim pušku i to za 1000 maraka. S obzirom na to da nisam bio u JNA, prošao sam dvonedeljnu obuku i pristupio odredu koja je bila u mom Livnu. No, puno je ljudi koji su učinili više od mene.

Tokom rata, njegov zapovednik bio je hrvatski general Ante Gotovina, koji je komandovao formacijama HVO u Livnu.

– Mi kao obični vojnici s njim nismo imali kontakta, no o kakvom se čoveku radi, shvatio sam na sopstvenom primeru. Naime, nakon godinu dana bez većih ratnih delovanja, zamolio sam da mi se omogući igranje košarke i studije u Zagrebu. A tako nešto upravo je odobrio general Gotovina, jer bez njega se tako nešto nije moglo dogoditi. Nakon svega, a dosta je mojih kolega bilo ranjeno, neki su i poginuli, pitao sam se nisam li trebao ostati do kraja rata. I zato i danas veoma cenim sve ljude iz Domovinskog rata, pa čak svojim igračima ponekad povučem paralelu između njihova posla, a on se svodi na treniranje i igranje, i tih ljudi. Činim to da se moji igrači zamisle i da dobiju motivaciju.

(Telegraf.rs)