Životna drama Ivana Paunića! Zbog smrtonosne infekcije 58 dana bio pod temperaturom, jedva izbegao najgore

"Hteo sam da odem kući, da budem u krugu porodice. Ali rekli su mi da to ne dolazi u obzir, da je ta bakterija izuzetno opasna, da situacija nije bezazlena. Lečenje sam nastavio u bolnici na Banjici, gde sam bio pod nazorom 24 časa. "

Srpski košarkaški reprezentativac Ivan Paunić otkrio je, u razgovoru za Sportski Žurnal, da je pre nekoliko meseci prošao najveću životnu dramu iz koje se jedva izvukao živ. 

Ukratko, Pauniću se inficirala rana od operacije kolena, koja mu je uzrokovala konstantnu i dugotrajnu temperaturu, prikovala ga za krevet 58 dana pod strogim nadzorom lekara, uz svakodnevni unos jakih antibiotika.

Preporučujemo

U razgovoru za Žurnal, Paunić je prepričao šta je sve preživljavao tih dana, kako je uspeo da pobedi najtežeg protivnika u karijeri.

- Ni sam ne znam kako sam sve izdržao, ali bio je to pravi pakao. Za porodicu i mene. Ležiš, primaš najjače moguće antibiotike, a vidiš da nema poboljšanja. Tek posle 45 dana, situacija je počela da se menja - opisao je trenutak kada je shvatio da će njegova drama, ipak, imati srećan epilog.

- Doktor Stevanović je insistirao da ležim još deset dana, da isprati stanje. Hvala Bogu sve je bilo kako treba i konačno sam izašao iz bolnice. Taj dan slavim kao drugi rođendan. Tek tada mi je doktor rekao da nije hteo da me plaši, ali da je situacija bila baš opasna - u dahu je dramu prepričao Paunić.

Sve je počelo krajem aprila, posle operacije kolena koje je povredio u sudaru sa protivničkim igračem na utakmici za svoj Tofaš. Ustanovljena je parcijalna ruptura ligamenata kolena i preporučen je operativni zahvat.

- Morao sam na operaciju. Od košarke živim i hteo sam to što pre da rešim. Konsultovao sam se na više strana, u saradnji sa klubom proverio koji su najbolji doktori u Turskoj i doneo odluku gde da se operišem. Zahvat je prošao bez problema, a pauza je trebalo da bude između pet i sedam meseci. Zbog čega sam se sa klubom dogovorio da se vratim u Beograd. Posle kontrole koju sam imao posle sedam dana, to sam i učinio. Dobio sam zeleno svetlo od doktora da putujem i da počnem sa rehabilitacijom.

Ipak, po dolasku u Beograd, krenule su muke po Ivana...

- Kada sam počeo sa oporavkom, krenule su i visoke temperature. Mislio sam da sam se prehladio, da sam zakačio neki virus. Ali, prošlo je desetak dana, a situacija je svakim danom bila sve gora. Odmah sam kontaktirao doktora koji mi je rekao da je to normalno posle operacije. Pri tom, koleno je počelo da menja boju i da otiče. Slao sam slike i uvek dobijao isti odgovor. Sve do trenutka dok se nisam srušio na terapiji.

Analize krvi pokazale su prisustvo jake infekcije, krenula je borba sa vremenom.

- Odmah sam kontaktirao doktora Vladana Stevanovića i otišao na pregled. Čim me je video, rekao je da pod hitno moram ponovo pod nož. Zbog sepse je postojala opravdana bojazan da ta izuzetno opasna bakterija ne zahvati kost i ligamente što znači da bih ostao bez noge. A, ako se raširi kroz krv, onda može da bude i fatalno. Sve u roku od sedam dana!

Nova operacija je odmah urađena, bila je uspešna, ali je tek oporavak pokazao koliko je situacija zaista bila obziljna.

- Hteo sam da odem kući, da budem u krugu porodice. Ali rekli su mi da to ne dolazi u obzir, da je ta bakterija izuzetno opasna, da situacija nije bezazlena. Lečenje sam nastavio u bolnici na Banjici, gde sam bio pod nazorom 24 časa. Na kraju, u krevetu sam proveo 58 dana. Tokom ta dva meseca, svakog dana sam primao najjače antibiotike. Ali, temperatura nije padala. Molio sam Boga samo da se jedno jutro probudim bez temperature.

(Telegraf.rs/Sportski Žurnal)