Alarm za srpsku košarku!! Nikad više stranaca u klubovima, a svi su glavni nosioci igre! (FOTO)
I ranije je bio slučaj da stranci vode igru, ali su uz njih glavnu rolu imali, i razvijali se i srpski košarkaši
I ove sezone srpski klubovi igraju glavnu ulogu u regionalnoj ABA ligi, jedinoj koja vodi u evropska takmičenja. Crvenoj zvezdi, Partizanu, Mega Bemaksu i FMP-u, posle 9. odigranih kola jedino pariraju aktuelni šampion Budućnost i najskuplji klub takmičenja Cedevita.
Tabela je jasna, četiri od šest prvoplasiranih timova dolazi iz Srbije, a utisak jedino kvari veliki broj stranaca koji ima vodeću ulogu u srpskim klubovima.
Svaki pravi, iskreni ljubitelj košarke, bez obzira da li navija za crveno ili crno-bele, Megu ili tim iz Železnika verovatno se, gledajući poslednji Večiti derbi zapitao: U kom pravcu ide sport koji je Srbiji doneo mnogo radosti i medalja zbog kojih sa ponosom ističemo da smo "zemlja košarke".
VIDEO: Simonović: Mislim da će Izraelu pomoći Evroligaši, ali mi imamo sistem koji daje rezultat
Bez obzira što klubovi često vole da istaknu "izuzetan rad sa mlađim kategorijama", činjenica je da novog Tea, Bogdana, Jokića, ali i Divca, Danilovića, Bodiroge, koji je u stanju da dominira u srpskom klubu, i kroz druge košarkaške velikane dođe u reprezentaciju, nema ni na vidiku.
Naime, samo taj momenat meča Zvezde i Partizana u Pioniru, u kojem se, od srpskih košarkaša računajući obe petorke, na parketu našao samo Vanja Marinković pokazuje svu ozbiljnost situacije i pali "crveni alarm". Valja napomenuti da nije reč o takozvanom "garbidž tajmu" već u odlučujućim minutima meča.
Činjenica, i prošlih sezona, naročito na pozicijama pleja, stranci su vodili glavnu reč, ali, utisak i komentari brojnih poznavalaca igre pod obručima je da ovako izražena dominacija stranaca u tri najveća srpska kluba nikada nije bila toliko vidljiva kao danas.
Tada su se uglavnom stranci birali da nadopune roster domaćih igrača, i to na pozicijama koje su deficitarne poput pleja i centra. A sa druge strane i liga nije dozvoljavala ranije više stranaca, a danas je neograničeno bar u ABA ligi.
Tako Zvezda u svom timu ima šestoricu stranaca (Odžo, Beron, Perperoglu, Regland, Cirbes i Faje) koji u skoro svima parametrima dominiraju u odnosu na ostale srpske košarkaše u timu. Počev od broja minuta provedenih na parketu, gde su bez premca, do koševa, skokova, asistencija...
Nešto bolja situacija je u Partizanu, koji ima mlađe i neiskusnije strance. Njih je petorica, ne računajući Jankovića koji uz kanadski ima i srpski pasoš. Glavnu reč u timu vodi plejmejker Markus Pejdž, a tu su još centar Džok Lendejl, Bandža Si, Slovenac Aleksej Nikolić i Amar Gegić koji uz nemačko ima i bosanskohercegovačko državljanstvo.
Za razliku od crveno-belih u kojem je učinak Srba malo bolji od statističke greške u Trinkijerijevoj četi uz strance zapaženiji učinak imaju Zagorac, Marinković i Gagić. Ipak, od njih se očekuje da pokažu mnogo više, jer trenutno deluju kao iznuđena rešenja koja Trinkijeri koristi u nedostatku kvalitetnijih pojačanja (s obzirom da nije on taj koji je selektirao tim).
I treći Abaligaš, Mega Bemaks u svojim redovima ima Francuza Mokoka, Gruzijca Bitadzea i Nemce Bušidija i Stanića, koji igra pod zastavom Pancera. Tu su još i Crnogorac Čarapić, kao i košarkaš BiH Atić.
Naravno, glavni igrači na koje se trener Milojević oslanja, i kojima se predviđa odlična karijera, jesu Bitadze, Mokoka i Mušidi koji su odigrali više minuta u prvih 9. kola i, za malo, postigli više poena od ostatka tima.
Možda se od Mege ne očekuje da forsira srpsku košarku jer je mendžerski klub i bavi se prodajom igrača, ali Zvezda i Partizan bar moraju da vode računa o tome.
Situacija u kojoj su klubovi, koji moraju po svaku cenu da "jure" rezultat kako bi opstali, na žalost, reflektuje se i na Orlove, pa tako selektor Saša Đorđević ima sve veće muke da se izbori sa "unutrašnjim", kadrovskim i "spoljašnjim" problemima, koji se odnose na klubove i FIBA prozore. Ruku na srce, za sada mu ide više nego odlično. Ali, šta posle 2021. godine?
Srbiju u naredne tri godine očekuju tri najjača takmičenja, i to, Svetsko prvenstvo u Kini, Olimpijske ige u Tokiju i potom Evropsko prvenstvo. Upravo su ova tri takmičenja označena kao kruna za generaciju košarkaša predvođenu Milošem Teodosićem koji je rođen 1987. godine i već ima 31. godinu. Naravno, pod uslovom da se u "okrnjenom" sastavu plasiramo preko Izraela i Grčke na prvenstvo, kao trećeplasirani iza Nemačke i Helena, i uz odazivanje svih igrača koje selektor želi u selekciji.
Posle toga, a možda i pre u slučaju otkaza i eventualnih neželjenih povreda, i te kako će biti vidljiva i potrebna "smena generacija" u kojoj bi od aktuelnih reprezentativaca bili Bogdan Bogdanović, Nedović, Milutinov i Jokić, u slučaju da se izgladi situacija sa savezom.
Naslednike aktuelnih evropskih, svetskih i olimpijskih viceprvaka čekamo. Paradoksalno, manje zanimljiv derbi u kojem se razvijaju, "sazrevaju", greše budući zlatni Orlovi mnogo je poželjniji i potrebniji nego domaći timovi koji su podređeni strancima. Ali....
Situacija u srpskoj košarci, kada je reč o razvoju domaćih igrača bi pod hitno morala da se promeni, naročito, jer nije nemoguće da za par godina, u iščekivanju medalje, kolektivno uhvatimo za glavu i ostanemo bez odgovora na pitanje: Šta posle Tea?
VIDEO: Trinkijeri vidno razočaran: Ja sam kriv, nema tu puno priče
(Saša G.)