Mama, probudi me u 7 i ostavi par dolara: Neverovatna priča siromašnog dečaka koji je postao velika NBA zvezda!

Odrastao je u siromašnom delu Los Anđelesa, u Komptonu, sa starijom sestrom i bratom, bez oca koji je godinama bio iza rešetaka.

Ovo zvuči kao početak filma "He got the game" čuvenog Spajka Lija, u kome je glavnu ulogu imao NBA igrač Rej Alen,  dok mu oca koji je u zatvoru igra Denzel Vošington.

Ali nije, ovo je zapravo istinita priča sa ulica Los Anđelesa iz devedestih godina prošlog veka u kome je jedan od milion dečaka crne amerike pronašao svoj put kroz izazove droge i kriminala i došao do najvećih visina.

Reč je o plejmejkeru Hjustona Džejmsu Hardenu, momku koji je pokazao da je naporan rad dovoljan da dosegnete zvezde u sportu kojim se bavite.

Ulice u komšiluku u kom je odrastao a gde su odrasle i sestre Serena i Venus Vilijams, bile su pune bandi, droge, svakodnevnih opasnosti, kriminala. Da bi ga spasila od negativnog uticaja i zadržala porodicu na okupu, majka Mondža Vilis ga je grčevito usmeravala ka sportu, ka košarci. Delom jer je morao zbog obaveze prema majci, a delom jer je voleo, Džejms Harden je po ceo dan jurio za loptom.

U srednjoj školi je bio solidan šuter, ali je bio spor, fizički slabiji u odnosu na većinu vršnjaka, i nije bio među prvim opcijama u timu. Ipak, nije odustajao od svog sna. Da jednog dana zaigra u NBA.

MAMA, JEDNOG DANA BIĆU ZVEZDA

Jedne noći je napisao majci poruku na papiru „Probudi me u 7 ujutro i ostavi mi par dolara. Sačuvaj ovu poruku. Jednog dana biću zvezda“.

Bio je odlučan da popravi nedostatke i trenira više nego ikada. Od tada je krenuo i njegov ubrzani košarkaški razvoj. Sve više je ličio na svog uzora, čuvenog Argentinca Emanuela Đinobilija, prepoznatljivog po „Eurostepu“. To je potez kada u prodoru ka košu igrač sporo krene na jednu stranu, a onda brzo pređe na drugu i završi ga poenom. Usavršavao ga je iz godine u godinu.

Ubrzo je sa srednjom školom osvojio nacionalni šampionat, gde je bio među vodećim igračima i sebi je odškrinuo vrata ka koledž košarci. U dresu Arizone počeo je da beleži partije koje su ga sve više isticale u prvi plan. Ali, pored samopouzdanja, rasla je i njegova brada.

- Počeo sam da je puštam u drugoj godini fakulteta. Delovao sam starije, to je jedan od razloga što mi se taj imidž dopadao. Ali, u početku je to bila neka tinejdžerska lenjost. Posle je rasla i rasla, dok se jednog dana nisam pogledao u ogledalu i rekao sebi kako mi super stoji. I ostavio sam je.“

Izabran je za trećeg pika na draftu. Kačket na glavi na ceremoniji bio je sa logom kluba Oklahoma Siti Tander. San se pretvarao u stvarnost.

U prve dve seniorske sezone, trudio se da iskoristi svaki trenutak u igri, u koju je ulazio isključivo sa klupe. Sa Vestbrukom i Durentom činio je sjajne stvari na parketu, ali pored njih nije mogao da bude u prvoj petorci. Sve dok ga jednom trener nije pozvao i pitao da li želi da bude starter.

- Odgovorio sam da ne želim, jer tim ima dobru hemiju takav kakav jeste. Moja uloga je bila da ulazim sa klupe i pomažem momcima, i nisam želeo da narušavam odnose i ritam koji smo imali. - rekao je Harden.

Proglašen je za najboljeg šestog igrača u NBA i pomogao je ekipi da dođe do NBA finala.

Magija u Oklahomi je trajala dok ga vlasnici Tandera nisu trejdovali u Hjuston. Učinili su to tek tako, bez prethodne najave. Bio je to šok za Hardena, koji je imao planove da nastavi sa pobedničkim pohodima sa Vestbrukom i Durentom. Ipak, morao je da krene u novo poglavlje.

Od šestog čoveka, postao je prva zvezda franšize iz Teksasa. Raketa je bila lansirana 31. oktobra 2012. Čak 37 poena i 12 asistencija ostvario je na prvoj utakmici, a 45 poena ubacio je na drugoj.

„Tada sam znao da sam na pravom mestu, i da je prelazak u Hjuston bila dobra opcija.“

Počeo je nemilosrdno da „cepa mrežice“. Ali, baš kao i u Oklahomi, izdvajala ga je nesebičnost i želja da bude timski igrač, a ne solista. Uostalom, još od Nejta Arčibalda iz sezone 1972-73, ili legendarnog Oskara Robertsona, u NBA ligi se nije desilo da jedan košgeter, poput Hardena, bude u isto vreme i među najuspešnijim asistentima. U proseku zvezda Hjustona beležio je 11.2 dodavanja po utakmici, ali i 28.9 poena po meču.

Postao je All star igrač, ali i superstar van terena. Brada mu je pomogla da postane prepoznatljiv, da bude brend. Život mu se skroz promenio. Ljubitelji košarke širom sveta, ne samo u SAD, počeli su da ga obožavaju i prate na svakom koraku. Potpisao je i ugovor na 200 miliona dolara sa poznatom kompanijom za proizvodnju sportske opreme i postao jedan od najplaćenijih igrača planete.

-  Izazov je da iz godine u godinu izlazim sve bolji i bolji na parket. To je moja obaveza prema klubu, saigračima, publici, prema sebi samom. Ali, borim se i verujem u sebe. Mnogo radim na određenim detaljima - kaže Harden.

Džejms Harden je izabran za MVP u NBA ligi prošle sezone, šest puta je učestvovao na All star mečevima, bio je četiri puta u idealnom timu lige, imao je najviše asistencija u NBA (2017), bio je prvi poenter (2018), dva puta je igrao za reprezentaciju SAD i u oba navrata je osvajao zlato - 2012. na Olimpijskim igrama u Londonu i 2014. na Svetskom prvenstvu.

U januaru 2017. u pobedi protiv Njujorka 129:122 Harden je postavio rekord u NBA ligi - postigao je 53 poena (5/13 za dva, 9/13 za tri, 16/18 sl. bacanja) i imao 17 asistencija i 16 skokova! Niko nikada nije napravio tripl-dabl učinak sa više od 50 postignutih poena i 15 i više skokova i asistencija, a „Brada“ se izjednačio i sa Viltom Čemberlenom kao košarkaš koji je postigao najviše poena u „pravljenju“ tripl-dabla (53).

Sve to ovih nedelja nedostaje Hjuston Rokitsima, koji bez Hardena u timu ne mogu da dođu do pobede, uz čak šest poraza na startu NBA sezone. Svi zato nestrpljivo čekaju povratak „Brade“, jer on donosi trijumfe. Rezultate. Radost navijača. Rekorde

(Telegraf.rs)