Šampion se ne postaje samo treningom, moraš da budeš u svemu posvećen: Zlatni saveti trenera Partizana koji je radio sa najvećim asovima Yu košarke (VIDEO)

Da bi mogao da igraš na vrhunskom nivou košarku, moraš da imaš telo za to, a upravo je Sead Krdžalić čovek koji to može da obezbedi igračima

O psihofizičkoj spremi košarkaša Partizana, ove sezone brine Sead Krdžalić. Iskusni trener, koji je tokom svoje karijere radio u reprezentaciji Jugoslavije od 1996. do 2000. kao i u Borovici, FMP-u, Benetonu i Panatinaikosu sa Željkom Obradovićem, a individualno sa velikim brojem košarkaških asova.

Kroz individualan rad, Sead Krdžalić je vodio računa o spremi igrača poput Danilovića, Divca, Nesterovića, Rebrače, Savića, Nikole Vučevića i mnogih drugih za najveće napore u NBA ligi.

Pre trenerske karijere, Krdžalić je kao aktivni sportista 13 godina bio član atletskog kluba Partizan, a i dalje je vlasnik državnog rekorda u bacanju koplja (83,34m) koji je postavio 1987. u Beogradu. Uz brojne nastupe na svetskim i evropskim prvenstvima, Krdžalić je dva puta učetvovao na Olimpijskim igrama, u Los Anđelesu 1984. i Seulu 1988. gde je izborio plasman u finale.

ISPUNILA MI SE ŽELJA DA KONAČNO RADIM U MOM PARTIZANU

Danas je kako kaže u svom Partizanu gde mu je bila najveća želja da radi, a mislio je da je nikad neće ostvariti.

• Kako se desilo da dođete u Partizan i ko je najveći "krivac" za to?

- Mislio sam da mi se neće ostvariti želja da radim u mom Partizanu, ali eto desilo se sada. Osnovni krivac za moj dolazak u Partizan, kao i uopšte "krivac" zašto sam ušao u košarku je Vlada Dragutinović, (direktor omladinske škole Partizana prim. aut.). Kada sam počinjao trenersku karijeru u košarci, on je bio zaslužan i sada je inicirao da dođem u Partizan i ja sam mu neizmerno zahvalan.

• Kako je to Dragutinović uticao da uđete u košarku?

- Ih to je bilo u prošlom veku. Završio sam atletsku karijeru i radio sam sa jednim mladim kopljašem koji se zove Srđa Pređa. Moja supruga je radila u Partizanu kao specijalista sportske medicine, a Vlada Dragutinović je imao povredu stopala.

- Ona je radila rehabilitaciju i sada je bilo potrebno da ga neko vrati u trenažni proces. Ona je predložila da radi samnom i radili smo četiri nedelje. To mu se dopalo jer je bilo nešto novo i kada se osnovala KK Borovica Ruma klub 1993. godine Dragutinović, koji je tamo bio igrač, me preporučio da budem trener fizičke pripreme.

MALO KO IMA TAKVU SREĆU DA NA POČETKU KARIJERE TRENIRA NAJBOLJE IGRAČE KOJE JE OVA ZEMLJA IMALA

Tamo sam radio sa fenomenalnim čovekom Zlatanom Tomićem i on je bio prvi trener košarke sa kojim sam sarađivao. Od njega sam naučio mnogo stvari i otvorio mi je neke vidike što se tiče košarke.

- Preko leta su samnom radili Slađan Stojković, Ljubisav Luković i još neki igrači Borovice, pa sam nastavio s njima u sezoni. Imao sam sreće da sam odmah na početku karijere radio sa vrsnim igračima Sretenović tri puta prvak Evrope sa Jugoplastikom, Dragutinović prvak sa Partizanom, Slađan Stojković najbolji strelac lige bivše juge, pa Mileta Lisica, Ljubisav Luković.

Koliko sam ja njima pomogao da budu bolji igrači, toliko su i oni uticali da ja stanem, žargonski rečeno " na skije" i vozim dalje.

• Na početku karijere radili ste i sa Predragom Danilovićem 1995. u pripremama za NBA sezonu u Majamiju, kakvo je to iskustvo bilo?

- Kad pričam o Saši, trebalo bi da ustanem, kakva je to veličina, ne samo igračka već i ljudska.To je jedna gromada. Ne zato što je uticao na Željka Obradovića da me uzme za trenera reprezentacije 1996. već zato što je bio natprosečan u tome što je radio.

VIDEO: Rad sa vrhunskim igračima me je napravio boljim trenerom

DANILOVIĆ ME JE PREPORUČIO OBRADOVIĆU ZA NACIONALNI TIM JUGOSLAVIJE, ALI MI TO NIKADA NIJE REKAO, SAZNAO SAM TEK POSLE 10 GODINA DA JE ON "KRIVAC"

- Nikada mi nije rekao kako sam došao u reprezentaciju Jugoslavije, već mi je to rekao Željko posle nekoliko godina. To govori o ljudskosti Saše.

- Imao sam sreće da sam radio sa takvim ličnostima koji su bili totalno izgrađeni kao ljudi. U svakom smislu Daniloviću sam zahvalan što je uticao na moju karijeru. Radili smo tri meseca za NBA sezonu, dobro smo sarađivali.

• Kako izgleda kada odmah na staru kariejre radite sa igračima koji imaju takvu vrhunsku radnu etiku?

- Izvanredno pitanje.  Kada radite individualno sa igračem, stvara se neka doza bliskosti, nije to prijateljstvo već uzajamano poštovanje. Ja nemam problem da kažem da mene igrači prave kao trenera.

Kada neko dobije takvu gromadu sportsku i ljudsku, većina trenera bi imala tremu  i dozu straha. Ja nisam tada bio toliko uplašen. Ali, moram da priznam da nisam spavao noćima kada sam dobio poziv Obradovića da se priključim reprezentaciji.

Treba stati pred te ljude koji su osvojili skoro sve u karijerama i da im sad objašnjavam da su radili dobro do sad, a od sad će nešto malo bolje. Međutim, nisam imao problem, verovali su mi i uzajamno smo se nadopunjavali. Pravili su me boljim trenerom, a ja njih boljim igračima u tim nekim segmentima.

METEORSKI USPEH SAM NAPRAVIO U BENETONU I PANATINAIKOSU JER MI JE ŽELJKO DAO ODREŠENE RUKE

Posle sam opet imao sreću da radim sa Željkom u klubu i šta reći o njemu i koje superlative upotrebiti. Dozvolio mi je da s razmašem u svom punom potencijalu. Kada vas trener doživljava kao saradnika a ne kao broj na papiru, onda je to prava sreća. Imao sam odrešene ruke i meteorski uspeh sam doživeo radeći sa Željkom.

• A radna etika vrhunskih igrača bila je maltene bez granica?

- To je neverovatna stvar, ti momci su što se kaže "No limits". Danilović trenira i ne progovara ništa ceo trening. Nema priče, samo fokusiranost na rad. Kad završi, pita jel sve bilo u redu, šta ne valja.

Ja imam sve dnevnike treninga sa svim igračlima sa kojima sam radio, plus sve treninge svoje dok sam se bavio atletikom. To je neprocenjivo blago.

Kada vam neko pokaže da nečije telo može da iznese tu vrstu opterećenja, onda se zapitate "Čekaj, nije ovo samo telo? Ima ovde nešto i više od toga a to je psiha. Jedno bez drugog ne ide.

• Da li se fizička priprema od pre 20 godina razlikuje u odnosu na danas?

Izuzetno mnogo se razlikuje. Samo jedan podatak da u tom periodu od 1995. do 2000. godine. Imali ste reprezentativce koji završavaju sezonu u maju. Selekcija se okuplja u junu, a imate i igrače iz NBA koji su završili devet dana pre okupljanja. U tom planiranju imate određene grupe igrača. Igrači iz domaće lige dolaze iz početnog stanja, ovi iz Evrope i NBA dolaze iz takmičarskog ritma. U to vreme imali smo prostor od dva meseca da uradimo bazične pripreme, pa pretakmičarski i takmičarski period.

VIDEO: Fizička priprema se promenila u odnosu na pre 20 godina

Sad imate ove FIBA prozore koji su glupost, to troši igrače. Sada se više trenira u Evropi, veliki klubovi jače treniraju, jer imaju čartere do destinacija i ne moraju da se klackaju autobusima.

Razlikuje se sada u potrošni energije igrača i zato se trening razlikuje sada u odosu na tad. Naravno, ja se nisam zamrzao u tom vremenu, da jesam ne bih bio u ovom gigantu kakav je Partizan. Ali, postoji neko stablo koje se sledi, a to su testiranja, lekarski pregledi, inicijalno stanje. Ja sam specifičan po tome.  Imali su igrači Partizana problem da se adaptiraju na moj način rada jer kod mene svi rade različito u odnosu na inicijalnu vrednost.

MOJ PRISTUP IGRAČU JE INDIVIDUALAN, JER NE MOGU BEK I CENTAR DA RADE ISTE VEŽBE I ISTA OPTEREĆENJA

Ja sam imao situaciju na treninzime u ranijim klubovim da se igrači nađu u čudu, svako ima svoj papir i radi za sebe, pa dođe do zbunjivanja. Ne možemo centra i beka staviti da rade iste vežbe i opterećenja, to nema veze s mozgom. Tu imam problem, jer su igrači navikli da rade na jednoj stanici istu vežbu i samo se rotoiraju. Iste težine, broj ponavljanja. To nema veze sa životom.

Tako bih mogao da treniram ceo Novi Beograd, a trebalo bi mi 7 minuta da smislim trening i malo veći megafon. Međutim, kada radiš sa 12 igrača kome svakome treba posebna porcija opterećenja, a meni za tog jednog igrača treba sat i po do dva i po sata vremena da smislim trening.

• Ipak, vaše iskustvo i znanje sigurno doprinose da igrači sve te vežbe prihvate bez nekog pogovora?

I danas kontam koliko ne znam, ali imam iskustva i mudrosti. Ono gde sam jači od drugih je da sam bio vrhunski sportista. Svi ti treninzi su prošli kroz moje vene i danas zatreperim kad se setim priprema pred Olimpijske igre, tempiranja forme baš za taj dan kada je takmičenje.

Mogu da igračima prenesem neka iskustva. Ja sam još uvek fajter i još uvek želim medalju, želim pobedničko postolje i na taj način drilujem igrače Partizana. Novac i slava me ne zanimaju, naravno, novac je bitan jer od toga živimo, ali pre svega učim igrače da je cilj da se pobedi da se osvoji medalja, a novac i slava će doći kao posledica.

• Ranije nije bilo toliko povreda kolena mladih igrača, kao danas, šta se to promenilo u odnosu na devedesete?

- Nema više toliko priprema, nema dana kad igrač može da se odmori posle sezone. On iz sezone ide u reprezentaciju, posle toga opet u klub i stalno je u takmičerskom pogonu. Nema mogućnosti da oporavi tkivo i da kroz bazični rad podigne inicijalno stanje. Klubovi u cilju rezultata stavljaju vrlo brzo u pogon mlade igrače koji nisu adekvatno spremni i onda dolazi do povrede.

SPREMAMO PECARSKOG DA BUDE OTKROVENJE I DA DONESE REZULTAT KADA DOBIJE PRAVU PRILIKU

Evo mi sada imamo situaciju da imamo jedan biser od igrača Marka Pecarskog koji ima 18 godina. Bio je MVP juniorskog prvenstva Evrope i šampion. Kada bismo bili bez mozga mi bi trebalo da osluškujemo šta nam navijači ili neko drugi govori  da ga gurnemo u vatru da ga što pre prodamo. Mi ćemo sigurno povrediti tog igrača ako tako razmišljamo.

Ja sam sugerisao, a svi su shvatili u klubu da ne smemo da ga pustimo u vatru, jer njegovo telo ne može da izdrži zahteve moderne košarke. Ili će se povrediti ili će se izgubiti. Da bi jedan sportista bio vrhunski, treneri moraju da prepoznaju u fazi razvoja kada treba da mu bude primarna tehnika, a kada fizička snaga.

VIDEO: Ne treba mlade igrače gurati u vatru, ako njihovo telo ne može da izdrži

Ako ja kažem da, sada mom Pecarskom treba da bude dominantna mišićna masa moramo da znamo koliko je to 3, 4 ili 5 kg. Kolika je apsolutna ili relativna snaga koju treba da ima. Mi njega treba sad  da pustimo tri, četiri meseca u ovom režimu da mu ta snaga bude prioritet, a kada ga stavimo u pogon da igra da bude otkrovenje. Da pre svega iznese taj rezultat koji se traži i da nema povrede. On trenira fantastično, napravili smo jedan iskorak sa njim, je dosta stvari je bilo zapušteno, ali sada se vraćamo na pravi put.

• Doneli ste neke novine u klub?

- Imamo vrhunske uslove u centru Korn. Napravili smo razvojnu teretanu, tražio sam da pored mene u prvom timu radi još jedan momak, Alen Đorđević, odličan student DIF-a. Mlad čovek koji uči od mene i koji će da nastavi sistem kada ja ne budem tu jednog dana. To sam inicirao kada sam došao. Drugi moj uslov je bio da nađemo iskusnijeg čoveka od Alena da radi sa mlađim selekcijama, upravo da se  ne bi dešavale povrede. Napravili smo programe za kadete omladince i drugi tim Mladosti. Pratimo sva trojica šta se radi i šta kome treba i jedinstveni smo po tome u našoj zemlji. Da bi neko stasao i postao vrhunski sportista ne verdi ništa što radimo ako neko ne materijalizumeo kroz telo i ako ne radim. Treba vreme, ali mislim da smo stavili stvari na pravo mesto i da sad samo vozimo.

• Radili ste sa vrhunskim igračima, Bodiroga, Đorđević, Danilović Divac Rebrača koji su bili asovi i šampioni, koja iskustva možete preneti mladim igrčaim Partizana?

- Pokušavam da ih naućim da se šampion ne postaje od dva treninga dnevno u klubu. Da bi bio šampion moraš se posvetiti i drugim stvarima. Da čitaš u slobodno vreme, da imaš hobi. Danas deca ne idu u školu, što je tužno. Ne smeju stalno da budu na mobilnom telefonu, i treba da budu gospoda. Mora da bude u svakom smislu primer za druge ne samo zato što ubacuje u koš.

Niko od tih bivših asova, koje ste pomenuli, nisu postali šampioni što su radili dva, tri sata dnevno, nego su svoje nedostatke ispravljali u slobodno vreme. Satima su radili da poprave šut, dribling ili neki drugi element, ali su i van terena imali svoje obaveze, čitali, edukovali se i slično.

Ovde mi se to desilo, imamo slobodan dan, a dođu kod mene četri igrača na trening. Ja ne određujem ko će, nego sami dođu. Jedan dan četiri, pa posle još dvojica, pa još dvojica. To je formula uspeha. Oni osećaju da im to donosi rezultat. Pokuavam da tu šampionsku klicu iz devdedesetih prenesm na ove mlade igrače.

BIĆEMO OZBILJNA ČETA SLEDEĆE SEZONE NA KOJOJ ĆE MNOGI EVROPSKI VELIKANI POLOMITI ZUBE

• Sigurno vas neke lepe uspomene vezuju za tu generaciju koja je harala devedesetih?

Za mene je najveća uspomena, a možda i angedota odnos te generacije iz 1995. do 2000. Svako od njih je ličnost za sebe, ali kada su na parketu to je jedna duša jedno telo. Najbolji sat koji funkcioniše. Za mene je bilo neverovatno kad uđem na poluvremenu utakmice u svlačionicu i čujem tišinu.

Ali, znam da mislima komuniciraju, to je za mene kulminacija svega, osećaj za svog drugara, koji je svestan da je pogreši na utakmici, možda loše dodao, ili nije pomogao, ali nema potrebe da niko viče na njega on to sam zna i ispraviće. Bio sam kopljaš, koplje ima vrh koji je ubitačan. Mi u Partizanu treba da budemo kao vrh koplja da budemo uigrani, treba da budemo jedna družina organizacija koja funkcioniše i diše zajedno,pred kojom ne postoje prepreke.

Imaćemo u Partizanu prepreke i oscilacije, ali ako ova ekipa bude ovako radila plodove rade će se videti posle Nove godine, a sledeće sezone bićemo ozbiljna četa na kojoj će ozbiljne evropske ekipe polomiti zube. Još nisam dao maksimalan potencijal nego polako ih uvodim u sve.

ZBOG VRHUNSKIH LJUDI KOJI VODE NAŠU ATLETIKU, KRIVO MI JE ŠTO MOJ  REKORD U BACANJU KOPLJA STOJI 30 GODINA, I ŠTO JE NA NEČASTAN NAČIN POKUŠANO DA SE OBORI

• Ove godine imali smo delikatnu situaciju i prevaru oko obaranja vašeg rekorda u bacanju koplja, kako ste vi ispratili to sve?

Atletika je egzaktan sport, kraljica sportova. Asocijacija i sinonim za sve je štoperica i metar. Sekunda je sekunda, deseti, stoti deo. Metar je metar, milimetar, i tako dalje.  Zvalo me je mnogo redakcija posle tog slučaja, a samo sam jednom dao izjavu na tu temu.

Kad se tako nešto desi u atletici, onda ja u mojoj košarci, ili fudbalu ne mogu da smatram za grešku slobodno sudijsko uverenje. Ja sam samo nosilac nacionalnog rekorda. Možda je tužno za atletiku što taj rekord stoji 30 godina. Rekordi su da se ruše, i ja sam ga nekoliko puta rušio. Nemam nikakav problem da pored mene bude stotine rekordera.

Drago mi je što su u atletiku ušla dva čoveka, moj drug Slobodan Branković i Veselin Jevrosimović, jer su iz branše i razumeju probleme. Zahvaljujući njihovom uticaju na državu dobili smo dvoranu.

Tužno je i sramotno da se na takav način nešto nacinalno skrnavi. Da bi se to uradilo i priznalo postoje pravila kako se radi. Bilo je tu puno propusta, da li se merila težina koplja i da li ima težište koje treba da ima. Da li ima obeleđje IAAF-a.  Koliko sam čuo on je bacao sa juniorima, a senior je.

To treba da dođe na legitiman način, a ovako nije dobro za atletiku ni za ljude koji se trude da do toga ne dođe. To je mrlja koja ne sme da se ponovi.

VIDEO: Kako se postaje šampion?

JEDAN KRDŽALIĆ JE PONOVO U KOŠARKAŠKOJ REPREZENTACIJI SRBIJE

• Zanimljvo je da se i vaš sin Denis bavi istim poslom i da je na pravom putu?

Moj sin je završio osnovnu i srednju školu u Americi, ovde je igrao i fudbal za Partizan, ali nije bio na tom nekom vrhunskom nivou za profesionalizam. Ipak uspeo je da dobije stipendiju u Americi i tamo je završio psihologiju.

Kasnije je pomalo radio uz mene i jedne godine je došlo šest koledž igrača sa Univerziteta Havai i šest sa Univerziteta Majami da rade pripremu ovde u Beogradu. On je radio sa njima. Trener Univerziteta Havai je hteo da dođe da vidi šta mi tu radimo, verovatno je mislio da se šegačimo. Kad je video dozu profesionalizma oduševio se i pozvao je Denisa da bude njihov trener fizičke pripreme u NCAA. Dobio je školarinu za Master studije, a ekipa je bila šampion divizije i dobili su prsten kao u NBA.

Mislim da je veoma talentovan i da bi za par godina trebalo da bude jedan od najboljih trenera u Evropi. Ovog februara ga je Saša Đorđević uzeo u reprezentaciju Srbije.

(D. Stojmenović)