Kreće NBA ludilo, bivša Juga u transu: Nikad više igrača sa Balkana u najjačoj ligi! (VIDEO)

Ove sezone u NBA igraće čak 67 igrača iz Evrope, od čega je najveći broj iz eks Jugoslavije

Na startu nove sezone 2018/19 u NBA ligi pojaviće se rekordan broj košarkaša iz Evrope. Njih čak 67 će se boriti za minute na parketima širom Amerike, a od tog broja svaki četvrti igrač, tačnije njih 17, potiče sa prostora bivše Jugoslavije.

Ukoliko bi postojao neki zamišljeni selektor ove selekcije, mogao bi komotno da sastavi „jednu i po“ reprezentaciju koja bi pucala na sam svetski vrh. Liga počinje u noći između utorka i srede a otvaraju je dva meča Filadelfija - Boston i Oklahoma - Golden Stejt.

Preporučujemo

>>> Bobi Marjanović bi ubacivao 41,4 poena uz 22 skoka, kada bi ga Ameri pustili da igra!

Dok su zaljubljenici u košarku strahovali ko će na velikoj sceni naslediti Vlade Divca, Predraga Stojakovića, Željka Rebraču, Žarka Paspalja, Dina Rađu, Tonija Kukoča, Dražen Petrovića i ostale

sjajne produkte jugoslovenske košarke, pokazalo se da razloga za brigu nema. Naprotiv.

NBA JUGOSLAVIJA

Brojka od 17 košarkaša poniklih na prostoru bivše Jugoslavije nedvosmisleno govori da je igra pod obručima ovde dostigla jedan viši nivo.

Od ukupnog broja petorica košarkaša dolaze iz Srbije (Nikola Jokić, Miloš Teodosić, Boban Marjanović, Nemanja Bjelica i Bogdan Bogdanović), Hrvati se ponose šestoricom igrača NBA kalibra (Dario Šarić, Bojan Bogdanović, Ivica Zubac, Dragan Bender, Ante Žižić i Mario Hezonja) po dvojicu ih imaju Slovenci (Goran Dragić i Luka Dončić), BiH (Jusuf Nurkić i Džanan Musa), odnosno Crnogorci (Nikola Vučević i naturalizovani Španac Nikola Mirotić).

Najviše igrača koji dolaze sa ovih prostora uglavnom su vrlo visoki i igraju na centarskim pozicijama. Tako na neki način oni „vade“ prosek po visini u NBA, pošto je prema istraživanjima jasno da se prosečna visina godinama smanjuje, a razlika između centara i košarkaša na spoljnim pozicijama sve teže je primetna. Jokić, Marjanović, Bjelica, Bender, Žižić, Nurkić, Vučević i Mirotić spadaju u grupu dugajlija, ali daleko od toga da se njihova igra zasniva isključivo na građenju pod košem, skokovima i čekanjem da ih ostali košarkaši razigravaju za lake poene i zakucavanja.

Jokić je paradigmatičan primer za ovakve navode, pošto je naš centar u prethodnoj sezoni zabeležio dvocifren broj „tripl-dablova“ (dvocifreni učinak u tri statističke kategorije), a koliko je bivši centar Mega Bemaksa raznovrstan u igri dokazuju i brojke – Nikola je prošle sezone beležio 18,5 poena u proseku uz čak 10,7 skokova i 6,1 asistenciju po meču. Podjednako je bitno naglasiti da je provodio između 32 i 33 minuta po utakmici na parketu i da je iz sezone u sezonu poboljšavao učinak, čime je izrastao u pravog lidera Denvera i jedno od zaštitnih lica NBA lige.

Njegove zasluge otvoreno je priznavao i trener Nagetsa Majkl Meloun, a jednom je čak i na srpskom jeziku priznao da je Jokić najbolji igrač tima. Naš plejmejker Miloš Teodosić bio je prinuđen da od 82 ligaška susreta propusti čak 37 zbog povrede što ga je omelo da dodatno popravi ionako solidne brojke u svojoj prvoj sezoni u NBA ligi od 9,5 poena u proseku i čak 4,6 asistencija, zbog čega je u prvom redu i doveden.

Drugi novajlija Bogdan Bogdanović nije imao problema sa povredama, a može se i reći da je vremenom postao nezamenljiv član prve petorke Sakramento Kingsa. Tim iz Kalifornije prošle sezone nije bio konkurentan u borbi za plej-of što je dodatno rasteretilo Bogdana, pa je bivši bek Partizana i Fenerbahčea beležio 11,8 poena u proseku uz odličan šut za tri poena od oko 40 procenata.

Trojka je u SAD još dalje nego u Evropi, pa je ovaj postotak ubačenih šuteva samim tim još važnije pribeležiti i istaći. Bogdanović je, red je pomenuti i to, u debitantskoj sezoni imao bolji učinak od takvih zvezda poput Dirka Novickog i Tonija Parkera, dok se nalazi na nivou na kom je u početku bio Pau Gasol. Trebalo bi istaći da u uslovima sve brže i zahtevnije igre i taktike „preko bare“, visoki igrači moraju da prođu dodatan „dril“ i razviju svaki od segmenata igre ukoliko žele da odgovore svim izazovima. U svakom slučaju Nikola Jokić je pokazao da je put do NBA zvezda izuzetno strm i naporan, ali i da predanim radom i primenom košarkaške inteligencije na svakom od segmenata igre tamo može da se stigne.

Crnogorski centar Nikola Vučević je u NBA stigao pre sedam godina, a za to vreme je postao šraf bez koga se igra Orlando Medžika ne može ni zamisliti. Snažni košarkaš je za sve to vreme održavao visok nivo igre, beležio je oko 16,5 poena, uz 9,2 skoka i čak 3,4 asistencije, a sve to je glazirano odličnim procentima šuta od 47,5 odsto iz igre i čak 31,4 odsto za tri poena. Impresivni podaci za centra, ali i pokazatelj da ovakvi „all-around“ igrači uvek mogu da računaju na mesto privilegovanih u SAD.

Ovim stopama krenuo je i bosanski centar Jusuf Nurkić. On je započeo prošlu sezonu zajedno sa Jokićem u Denveru, ali je zatim trejdovan u Portland kako bi dobio veću minutažu, za koju se do tada pošteno borio sa našim reprezentativcem. Ovaj potez je dobro došao obojici, koji su postali prve opcije pod košem u svojim klubovima.

Poznato je kako je „eksplodirao“ Jokić, ali ni Nurkić svojim učinkom i predstavama nije puno zaostajao. Bivši igrač Cedevite je izuzetno koristan svom timu, pošto impresivnom telesnom konstitucijom praktično zatvara sve prilaze obruču, a uspeva da izvuče i veliki broj ličnih grešaka svojih čuvara, jer ga je zbog snage gotovo nemoguće zaustaviti.

Nurkić je ubacivao 14,3 poena u proseku prethodne sezone, ali se itekako trudi da ne zaostaje ni po ostalim parametrima, pa tako upisuje 9 skokova uz još skoro dve asistencije po  meču.

Od ostalih „eks-ju“ košarkaša mesto u prvim petorkama svojih ekipa zacementirana su za Bojana Bogdanovića u Indijani Pejsers, Darija Šarića u Filadelfiji, te Gorana Dragića u Majami Hitu. Dragićev učinak u timu sa Floride je nemerljiv, pa je on sa pune 32 godine i dalje jedna od vodećih solucija u napadu. Slovenac i dalje postiže visok broj poena (oko 17,3 po meču prošle sezone), ali nikako ne prenebregava ni saigrače (skoro pet asistencija po susretu).

Dario Šarić je, sa druge strane, dugo bio pod lupom javnosti, slovi i dalje kao jedan od najvećih talenata hrvatske košarke u poslednje dve decenije, a sa tim pritiskom je uspeo da se nosi veoma dobro.

Filadelfija je napravila grupu mladih i energičnih igrača, koja je klub iz Pensilvanije dovela od margine NBA lige do polufinala plej-ofa prethodne sezone uz tendenciju daljeg rasta u ovoj. Šarić se iskazao u pravom svetlu i doneo je dosta kvaliteta sa 14,6 poena, 6,7 skokova i 2,6 asistencija po susretu.

Bojan Bogdanović, haubica Pejsersa, ima dobar košgeterski učinak u timu Indijane sa više od 12 ubačenih poena, poznat je kao vrstan trojkaš koga nikada ne treba ostavljati samog, ali je isto tako i činjenica da sjajni bek ima još prostora za napredak u ostalim delovima igre. On svakako spada u grupu rasnih strelaca, ali po broju skokova i asistencija nema preterano zapažen doprinos.

U novoj sezoni će se pratiti igre novajlija Džanana Muse iz Bruklin Netsa, ali još više mladog Luke Dončića iz Dalasa, koji je bio treći pik na letošnjem draftu. Dončić će pod mentorstvom legende Dalas Meveriksa Dirka Novickog pokušati da se nametne kao lider na duge staze za tim iz Teksasa, a da je Slovenac itekako kadar za ovako krupan zalogaj svedoči i činjenica da se sa nepunih 19 godina popeo na krov evropske košarke i u reprezentativnoj i u klupskoj konkurenciji, a sve to začinio je i priznanjem za najkorisnijeg igrača Evrolige prošle godine.

Dončić ima pedigre i sve preduslove da dosegne visine koje je jedini evropski MVP u istoriji NBA

lige, Nemac Dirk Novicki, dostigao. U svom prvom susretu za Dalasa, u okviru predsezone, ubacio je 16 poena i nekim maestralnim potezima prosto raspametio fanove Dalasa, koji polažu velike nade u njega.

Prvi neamerički trener u NBA

Došlo je vreme da se u NBA karavanu okušaju i treneri rođeni van severnoameričkog kontinenta, ali ne kao pomoćnici u „stafu“ najjačih ekipa sveta, već kao šefovi struke. Dušan

Duda Ivković je mogao 2002. godine da postane prvi neamerički trener u NBA ligi, ali je odbio izdašnu ponudu Denver Nagetsa tada, jer je imao usmeni dogovor sa upravom moskovskog CSKA. Nepravda je ispravljena tačno 16 godina kasnije, pošto je Srbin Igor Kokoškov imenovan za prvog trenera Finiks Sansa. Čovek koji je doneo Sloveniji evropsko zlato 2017. godine ostvario je svoj san, pošto je unatrag od 1999. godine gradio svoje trenersko ime kroz koledž i NBA košarku.

Oni čekaju šansu u NBA

Još nekoliko srpskih igrača čeka svoju šansu u NBA ligi, a među njima su imena poput Nikole Milutinova iz Olimpijakosa, Nemanje Dangubića, koji je ovog leta potpisao za Bajern, Radeta Zagorca iz Partizana, Ognjena Jaramaza, koji je iz Mege prešao u ekipu španskog Burgosa. Draft su prošli još košarkaši poput Vasilija Micića, Nikole Radičevića, Luke Mitrovića, Milana Mačvana...

Parovi prvih utakmica:

Milvoki - Šarlot

Bruklin - Detroit

Memfis - Indijana

Majami - Orlando

Atlanta - Njujork

Nju Orleans - Hjuston

Minesota - San Antonio

Juta - Sakramento

Denver - LA Klipers

Dalas - Finiks

(S. R.)