Iznad Beograda, na terasi Saše Pavlovića: O NBA, reprezentaciji, Lebronu, Partizanu, jedrenju... (FOTO) (VIDEO)

Nekadašnji as Klivlenda, Bostona i Partizana retko daje intervjue ali je pristao da se u svom domu, na terasi sa koje "puca pogled" na ceo Beograd, sa ekipom Telegrafa priseti svoje bogate karijere i otkrije brojne zanimljive detalje

Veliki je gurman. Voli život. Miljenik je Grobara koji ga vole i koje voli.  Aleksandar Saša Pavlović košarkaš, nesuđeni reprezentativac Srbije, otac i muž, jedriličar, stanovnik čitavog sveta, "skrasio se" konačno u Beogradu gde mirno troši svoje penzionerske dane o kojima je dugo sanjao.

>>>Boston preživeo 42 poena Lebrona Džejmsa, istorija kaže da su već u finalu NBA lige (FOTO) (VIDEO)

Da. Tek iz trećeg pokušaja, postao je jedan od najmlađih penzionera u Srbiji i ni malo mu ne pada teško, šta više. Američki san je proživeo, dobijao je tehničke zbog Garneta, Kalinića i Lazića, igrao 10 sezona u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, bio je deo "najluđeg" NBA drafta, jedan je od retkih koji je umeo da sačuva trenutno najboljeg košarkaša današnjice Lebrona Džejmsa.

Sada, čovek koji je za 18 profesionalnih sezona prošao kroz 11 klubova, živi pravi srpski san. U izboru između rodnog Bara, Klivlenda i Beograda izabrao je srpsku luku kao mirno utočište za sebe i porodicu koja mu je, kako ističe, sve na svetu.

Skrolujte dole da biste našli ceo video sa velikim intervjuom.

Sale uz prepoznatljiv "širok" osmeh otvara vrata svog stana, kako bi na "krovu Beograda", sa svoje terase, za Telegraf.rs ispričao pravu košarkašku priču...

KAKAV OTAC, TAKAV SIN - KOŠARKA I DRES SA BROJEM 11

Prve košarkaške korake Saša je napravio sa svojim ocem koji je svojevremeno bio kapiten Mornara. Od njega je nasledio ljubav prema Partizanu, kao i broj na dresu koji će ga kroz karijeru pratiti.

- Partizan je za mene sve. Tako sam vaspitavan. Otac je uspavljivao mene i sestru sa Partizanovim pesmama i to je ostalo u meni. 

-Počeo sam da treniram sa nekih 9, 10 godina u ekipi Primorka iz Bara. Bukvalno od kada hodam, imam loptu u ruci, a dres...

- Najdraži mi je broj 11 jer je ga je i otac nosio zbog Krešimira Ćosića. Međutim, kada sam došao u NBA, u Juti sam imao priliku da ga nosim dok je u Klivlendu taj dres bio zauzet. Nosio ga je Ilgauskas, pa sam prešao na broj tri.

DULE VUJOŠEVIĆ I OTKRIVENI TALENAT PAVLOVIĆ

Posle Primorke, usledila je selidba u Budućnost na insistiranje Duleta Vujoševića, trenera sa kojim će kasnije sarađivati u Partizanu.

- Dule je jedan od ljudi koji je mene doveo iz Primorke u Budućnost. Razgovarao je sa ocem i rekao da misli da je pravo vreme za mene. Tada je valjda bio glavni za mlađe selekcije. O njemu imam da kažem sve najbolje što može da se pomisli. 

- Bio sam jedan od mlađih u ekipi, a bilo je tu dosta talentovanih igrača. Svi mi igrali smo za mladi tim Budućnosti, KK Ljubović. Kada je došao Boša Tanjević on mi je dao neke prve bitne minute da igram u Evroligi, a tu je i Vlada Đurović. Odatle smo krenuli.

- Taj period kada nas je Đurović trenirao, za mene je bio dobar. On je dao šansu nama mladima. Imali smo dosta dobrih utakmica u kojima smo postali pravi igrači. Bio je tu Čabarkapa, Bojan Bakić, Ivan Koljević...

NEPOSLUŠNI PAVLOVIĆ I DOLAZAK U NBA

Pavlović je izabran kao 19 pik prve runde drafta 2003. godine zajedno sa velikanima svetske košarke poput Lebrona Džejmsa, Miličića, Vejda, Karmela Entonija...Te godine su 3 igrača Budućnosti bila drafovana. Čabarkapa i Saša su bili izabrani u prvoj rundi, dok je Slavko Vraneš izabran u drugoj.

- U tom momentu, samo sam čuo za Lebrona. Ostale igrače nisam poznavao. To mi sada deluje kao san, sve je onako, kao u magli. Bilo mi je ostvarenje sna ali sam se trudio da se fokusiram na košarku.

- Te sezone mi je dosta pomogao Kirilienko, jer je to njemu bila, čini mi se, treća sezona. Savetovao me je, stajao je iza mojih leđa stalno, kada god je bilo potrebno i baš smo se družili. 

Ipak, kada je stigao u NBA, nije znao da postoji nepisano pravilo da svaki ruki  mora da sluša starije, što ga je umalo koštalo karijere.

- Oni obično svašta traže. Ideš u kupovinu za njih, treba da im doneseš krofne na dan utakmice... Vidim, u zadnje vreme su počeli ruki igrači  da nose roze torbice. Totalno besmisleno.

- Tako je mene Greg Ostertag, kojeg inače nisam uopšte poštovao kao igrača, na neki ružan način terao da mu donosim novine. Bio sam spreman da idem kući istog momenta, jer inače sam takav karakter, što u nekim situacijama i ne valja. E tu mi je Kirilenko mnogo pomogao.

- Trener Džeri Sloun je ispoštovao moju odluku, čak mi je i pružio ruku i na kraju nisam imao problema. Najbitnije, po novine nisam išao. Da me je na neki lepši način pitao i da je bio neki veći igrač, možda bih i prihvatio.

SAŠA PAVLOVIĆ I LOŠE DEVOJKE

Prve sezone u NBA igrači imaju programe za sve, pa i za rukije. Kada je došao, prvih 15 dana išao je na predavanja, između ostalog, i o opasnostima koje vrebaju igrače.

- Statistički većina igrača u prvih 5 godina po kraju karijere bankrotira. Vrlo je teško sve to dočarati mladom igraču koji se oseća svemoćno, pun je para i popularan.

- U Americi ima dosta cura koje tamo zovu "grupiz". Ti odeš na gostovanje, sletiš u Los Anđeles, na primer, dođeš u 2 ujutru u hotel, a tamo te čeka njih 10. Bukvalno su spremne na sve. One su velike probleme napravile nekim NBA igračima.

- Naravno da sam se sačuvao. Bio sam fokusiran samo na košarku. Prošao sam sve što mladi igrač može da prođe. Imao sam sreće i bio sam pametan, jer svaki igrač dođe u iskušenje. Treba poslušati savete veterana i svih ljudi koji ti pomažu.

JE L SE ČUJEŠ SA "ŠESTIĆEM" TJ. LEBRONOM

Posle "iznuđenog" trejda Pavlović provodi 5 sezona u Klivlendu sa trenutno najboljim igračem sveta Lebronom Džejmsom, koji u jednom od intervjua ističe da je upravo sa Sašom najviše voleo da trenira.

- Da. Često smo igrali na treningu. Uglavnom su mene treneri birali da igram sa njim. Meni je to inače specijalnost, obožavam da igram basket 1 na 1, pa je to verovatno i glavni razlog. Bilo je sa njim dobrih partija. Zato je i on voleo da igra sa mnom.

- Nikada mu nisam popuštao, klali smo se do krvi. Moguće je i da sam ga pobedio u tim partijama. Nosili smo se, što se kaže.

- On je maksimalno profesionalan. Pazi ishranu, dolazi pre treninga, ostaje posle treninga. Ima neverovatnu energiju van terena. Non stop je neka zafrkancija oko njega. Potpuno je hiperaktivan.

- U kontaktu sam najviše sa Varežaom i Ilgauskasom. Sa Lebronom se ne čujem ali smo u dobrim odnosima.

KAKAV JE OSEĆAJ SADA KADA GLEDAŠ LEBRONA IZ FOTELJE

- Pratim šta sada rade. Postajem sve veći i veći fan Džejmsa. Ovo što on radi je neverovatno. Iz sezone u sezonu on napreduje i to je nešto što ja u sportu nikada nisam video. Sve mane i sitnice koje ima, trudi se da ispravi najkasnije do sledeće sezone i to više nisu mane. Ja ne znam koja je to energija i volja i kako to postiže.

- Ima tu malo nostalgije što nisam tamo na parketu. Voleo bih da sam tamo, ali to je nemoguće jer da mogu, bio bih. Volim da gledam svaku utakmicu, pogotovo Klivlend i Lebrona.

ŠEKIL O'NIL I FATALNI SUSRET

Dok je igrao u Bostonu, imao je prilike da deli parket i sa zvezdama poput Ronda, Garneta, Pola Pirsa i Reja Alena. Imao je dovoljno vremena da upozna i čuvenog Šeka.

- Šekila O'Nila nisam poznavao lično, do momenta dok nismo zajedno zaigrali. Jednom prilikom, noga mi je bila na stolu za bandaž i u čarapi. On mi je prišao sa leđa i ujeo me za nogu iz čista mira.

- Bukvalno je stavio nogu u usta i ujeo me za palac i potom rekao: "Dobar si momak, ukusno je!" Svi smo se smejali. On je takav tip. Neverovatno je šta radi u svlačionici, fenomenalan tip. 

PARTIZAN ODLOŽIO KRAJ KARIJERE

Tokom godina u NBA ligi imao je cilj da tu igra dokle god bude mogao i potom da završi karijeru. Godinu dana pre dolaska u Partizan mislio je da je to, to, pa je baš iz tog razloga odbio sve ponude iz Evrope i Kine koje je imao na stolu. Ali, gledajući crno-bele, shvatio je da su u problemu. Usledio je poziv koji nije mogao da odbije.

- Sedeo sam sa društvom u Baru, gledali smo Partizan. Čini mi se da smo igrali sa Bajernom i gubili nekih 15, 16 razlike. Do tada, nisam ni znao da Bajern igra košarku. To me je totalno pogodilo, a posle toga se i Gagi Milosavljević povredio. Onda je društvo krenulo da insistira. S obzirom koliko volim Partizan odazvao sam se pozivu. Bukvalno neplanirano.

ČUVENO "PESNIČENJE" I FINALE SA CRVENOM ZVEZDOM

Na terenu, "čovek zadatka" redovno je "stavljao u džep" svojom odbranom velikane igre pod obručima. Saša Pavlović, bokser u košarci ili košarkaški bokser, umeo je i te kako da pretera, naročito zbog nepravde i naročito u Partizanu koji pored porodice zauzima počasno mesto u njegovom srcu. Otuda i "pesničenje" sa Dženkinsom, Kalinićem i Lazićem tokom finala koje je igrao protiv Crvene zvezde.

- Još tokom sezone dobio sam par tehničkih grešaka, to je verovatno asociralo Radonjića, koji me je poznavao jer smo igrali u Budućnosti, da me njegovi igrači provociraju.

- Iz utakmice u utakmicu bilo je sve više prozivki koje se naravno ne vide ni na televiziji ni sa tribina. Na kraju, nisam izdržao i mislim da me je to koštalo. Treba se iskontrolisati, ali ja sam tip koji bi verovatno isto to opet uradio. Ako igramo košarku, treba igrati košarku, ako ćemo da se bijemo, da se bijemo. Ja nemam živaca da pričam. 

- Posle svega, činjenica je da su sve to dobri momci. I Delije i Grobari fanatično prate košarku i sve to je razumljivo.

SAŠA ĐORĐEVIĆ I REPREZENTACIJA SRBIJE

Košarkašku loptu, kako kaže, nije dotakao od Panatinaikosa, koji je bio poslednja stanica njegove košarkaške karijere. Ipak, poznantsvo i rad sa sadašnjim selektorom Sašom Đorđevićem će zauvek pamtiti.

- On je jedan od trenera koji je neverovatno pozitivan i ima ogromno samopouzdanje. Kada sam ga upoznao i kada smo počeli saradnju, video sam da one njegove trojke uopšte nisu bile slučajne. Sale je jedan od trenera koje svaki mladi igrač može da poželi.

- Sale me je zvao da igram za reprezentaciju, u kojoj sam karijeru prekinuo zbog političkih razloga, kada su se razdvojile Srbija i Crna Gora. Treba on da postane selektor i kaže meni: "Uzimamo medalju, idemo na zlato!"

-Sve mi je rekao što će se desiti i što se kasnije desilo. Da je to neko drugi rekao, svi bi govorili da je lud, ali pošto je to Sale, tako je i bilo. Baš zbog toga je žal još veći jer sam tu ostao malo nedorečen.

- Kao i NBA, ne postoji ništa lepše nego igrati za reprezentaciju i svoju zemlju. Međutim, izdešavale su se razne stvari, pa sam ja rešio da dignem ruke od toga.

- Izjavio sam da bih igrao za Srbiju u pogrešnom trenutku, a tako sam i mislio, pa se umešala politika. Nisam ja iz straha ništa uradio, jednostavno nisam hteo da mešam politiku i sport.

LET IZNAD KUKAVIČIJEG GNEZDA - PANIČNI STRAH OD LETENJA

Sa NBA zvezdom, miljenikom Grobara, možete baš sve. Iako tokom karijere nije dao mnogo intervjua, ne plaši se ni jednog pitanja. I zaista. Sa Sašom možete "otvoreno" o svemu... Možete da odigrate basket, popijete piće, dobijete autogram i fotografiju, odete na krstarenje njegovim brodićem...Ipak, nikada sa njim ne ulazite u avion - kršni Baranin plaši se letenja. Tada postaje neuračunljiv i "opasan" po okolinu.

- Uh, strah se stvorio vremenom. U Panatinaikosu smo u predsezoni išli za Kinu. Neka turbulencija je bila, posle koje mi je stjuardesa dala neki prašak, koji je lekar prvo proverio. Ja to popijem i probudim se u Kini. Tražio sam im, ako imaju još toga, da mi daju, jedno 100 komada. Nisu hteli. Recept je da kukaš non-stop i biće sve ok.

- Zanimljivo, mnogi pored mene su počeli da se plaše aviona. Prva priča je iz Partizana, mi u avionu, ja se vezao sa svim pojasevima koji su bili na raspolaganju, jer sam bio sam na tri sedišta. To je mlađim igračima bilo simpatično, naročito Bezbradici. Rekao sam, iz iskustva, da to nikako ne rade jer će početi da razmišljaju kao i ja. I...tako je i bilo. Sada se svi oni plaše.

- Sve ovo može da potvrdi i Kuzmić. Zajedno smo se drali i sedeli jedan pored drugoh. Ja imam običaj da se držim za ručke sedišta jer imam utisak da kontrolišem avion. Kuzmić koji je onako dugačak se uhvati jednom rukom za pod, drugom za plafon. Kada smo u tandemu svima, osim nama, je to presmešno.

JEDRENJE I HRABRI PERA ARANITOVIĆ

Pored porodice, košarke i Partizana gaji veliku ljubav prema brodovima. Kao mali je posmatrao brodove i imao želju da, ako ikada bude mogao, ima svoju barku. Baš zato ga preko leta često možete naći na jedrilici u kojoj uživa. Ipak, jedno od putovanja, koje će dugo prepričavati, dogodilo se kada je iz Atine odlučio da se vrati u Bar.

- Sve je bilo super dok sa Krfa nije trebalo da pođemo ka Baru, iz cuga 24 sata puta, a mi noć pre toga gledali sedmu utakmicu finala NBA lige između Klivlenda i Golden Stejta. Ostali do nekih 7 ujutru.

- Dobijemo poruke da će biti neka oluja i da nikako ne krećemo. Ja, kako ne mogu da stojim u jednom mestu, odlučim da krenemo. Sve je bilo super do prvog mraka. Odjednom počinje neka kiša, oluja, mi smo daleko od obale i nema nazad.

- Oluja nam je bukvalno trajala 18 sati. Pera Aranitović je bio na tom brodu i stalno je prizivao talase, a kada je počela oluja, tačnije, kada je udario prvi talas, on je vrišteći uskočio u brod, seo u sobu i nije izašao. Nekih 18 sati je bio tamo i vrištao. Tako da je zaključak da ja, bez potrebe, ne ulazim u avion, a on u brod.

SAŠA PAVLOVIĆ DANAS

Posle konačnog tajm-auta,  Saša danas uživa sa porodicom. Kako ističe, zimi je u Beogradu, preko leta na moru. A glavni izazov mu je da pored toge što je veliki gurman, ostane u formi. Zato ga i možete videti kako džogira ili vozi bicikl pored reke. Drugih poroka nema, osim što je "zaražen virusom" Partizana, koji redovno prati.

- Sviđa mi se kako izgleda situacija sada i kuda vodi, i nadam se da će se sve završiti onako kako očekujemo svi mi Partizanovci. Veliki je pritisak sada na igrače jer Zvezda mnogo slabije igra, pa se i titula očekuje. Imaju super trenera, mladog i ambicioznog i nadamo se najboljem.

PETORKA NA OSNOVU KARIJERE

Pre nego smo se sa "krova Beograda" spustili na zemlju i ostavili Sašu da se posveti dnevnoj rutini, bilo je tek toliko vremena da izabere ekipu igrača sa kojima je igrao i sa kojom bi, da može, ponovo istrčao na teren.

- Igrao sam sa 5 hiljada igrača u karijeri. Ali, da vidimo. Pored mene na terenu u mojoj idealnoj petorci bi bili: Lebron Džejms, na pleju Rondo, Garnet na poziciji četiri, Šekil O'Nil i Bogdan Bogdanović. 

Tokom razgovora prešli smo put dug 34 godine, od Bara, preko Podgorice i Beograda do Klivlenda i nazad. Dobili smo i obećanje da ćemo razovor o Seltiksima, prijateljstvu sa Miličićem i jedrenju nastaviti. Možda baš na moru...Kada? Ko to zna.

VIDEO: Pogledajte ceo intervju sa Sašom Pavlovićem u kome je opširno pričao o karijeri

(Saša Grujović - s.grujovic@telegraf.rs)