Neverovatna priča Rakočevića sa početka karijere u Zvezdi: Jurim kao manijak, pravim udes pred Pionirom, kasnim na meč, a onda - ludilo!
As srpske košarke, koji je posebno veliki trag ostavio u Crvenoj zvezdi, prisetio se anegdote koja mu je ostala u sećanju do danas
Igor Rakočević, legendarni srpski košarkaš, koji je ostavio veliki trag u Crvenoj zvezdi, gde je počeo bogatu karijeru, a zatim za nju igrao u još dva navrata, prisetio se jedne neverovatne priče sa početka karijere. Na Malom Kalemegdanu je i završio karijeru, a sada se putem Instagrama prisetio anegdote koja mu je ostala u posebnom sećanju.
Preporučujemo
Zvezda u Gračanici 9. maja!
Ovo je ključni detalj Zvezdine pobede, a ne trojka! Da su sudije videle ovo crveno - beli bi izgubili! VIDEO)
Rakočević je opisao kako je kao veoma mlad igrač davne 1997. godine, kada je sa 19 godina tek ušao u prvi tim crveno-belih, imao neverovatan splet okolnosti pred jednu utakmicu. Iako meč nije bio toliko bitan, Rakočević nije sebi smeo da zaboravi na njega. Ali jeste, zato što je bio zaluđen igricom NBA live 97.
Da ga otac nije podsetio pola sata pre meča, verovatno bi i zaboravio na nju. A onda je počela jurnjava, koja se završila udesom pred Pionirom. Iz njega je izašao sa manjom povredom prsta, ali je uspeo da dođe pred sam početak meča, što je izuzetno naljutilo trenera.
Rakočeviću je prst na šuterskoj ruci bio toliko blokiran, da se u sebi molio da ne ulazi u igru, ali se to ipak desilo. Kako je sve to izgledalo, najbolje je da pročitate iz njegovog opisa iz prvog lica.
- Anegdote iz karijere Epizoda 2: Davne verujem 97. godine, tek sam ušao u prvi tim Crvene uvezde, i igrali smo neku, doduše nebitnu utakmicu u 18.00 u hali Pionir. U tom periodu sam bio do te mere opsednut video igrama da često nisam po celu noć spavao igrajući... Jedna od tih igara je bila NBA Live 97. I tako drugar i ja igramo, ja totalno zaboravim da igram utakmicu, ulazi otac u sobu i u 17.33 kaže, "je li bre, je l' tebi utakmica u 6?" Ja munjevito jurcam u svoj prvi auto (stara poluraspala Ford Fiesta, frizirana na 55 konja) i jurim kao manijak do hale.
- Pretposlednji semafor prolazim na debelo crveno i pravim ozbiljan sudar, udaram u auto koji se okreće 2 puta oko svoje ose i udara o živu ogradu. Srećom bez povređenih a vozač udarenog auta me "pušta" da otrčim na utakmicu uz obećanje da ću mu platiti štetu posle utakmice. Moj auto sam ostavio na sred ulice, koji je posle odneo pauk.
- Od udarca, šoka i stresa, domali prst na desnoj (šuterskoj ruci) mi se oduzeo i ne mogu da ga pomerim! Stižem na početak utakmice, trener ne da neće da priča sa mnom, neće ni da me pogleda. Ja sedam kao pokisao na klupu, saigrači me gledaju kao da nisam normalan, a ja, da ima neka rupa u parketu bih najradije propao tu zauvek. Što je najgore, molim Boga da me ne ubaci u igru jer mi je blokiran prst na ruci, ne mogu ni da driblam.
- Kakvu sam agoniju u glavi preživljavao.. "Znači sad moram da promenim ruku i da šutiram levom. Ok, posle godinu dana dovešću je na nivo desne, a sutra na treningu ću "kao" da se požalim na prst. Jezivo!"
- Kreće drugo poluvreme, trener me ubacuje u igru. Ja ulazim, a toliko sam izgubljen, u šoku i stresu da nemam pojma ni protiv koga igram ni koga čuvam, bez glave skroz. Da l' mi se univerzum osmehnuo ili sam imao sreće ili šta god, ali meni se prstić malo otkočio i ja odigram maestralno (valjda od šoka), dam 20 poena za poluvreme i odigram super odbranu.
- Trener me nije ni pogledao i dalje, ali sutra na treningu kao malo me iskritikovao pred svima, ja priznao šta se desilo i sve bude ok. Naravoučenije... skoro šta god da napraviš, ako dobro igraš, oprošteno ti je - opisao je Rakočević.
VIDEO: Sećanje Igora Rakočevića o Harisu Brkiću
(Telegraf.rs)