Aleksandar Rašković, najmoćniji agent sa dušom milenijalca, prvi put o svemu: Šta je naučio od Džordanovog menadžera, zašto nedostaje Vujošević i još mnogo tajni! (FOTO)

U srcu Dorćolac, po duhu milenijans, poslovnom načinu razmišljanja Amerikanac.

Shodno prvoj stavki, u najdražem kraju Beograda je i dogovoren susret za ekskluzivni intervju sa Aleksandrom Raškovićem, agentom koje inače ne voli da priča o sebi u javnosti i koji je poslednji košarkaški intervju dao pre više od sedam godina. Reč i teren prepušta onima o čijim karijerama sada brine - Željku Obradoviću, Bogdanu Bogdanoviću, Nemanji Bjelici, Nikoli Kaliniću, Bojanu Bogdanoviću, Janu Veselom, Stefanu Joviću, Vladimiru Štimcu, Andrei Trinkijeriju, Dejanu Musliju...

Tri tačke su tu jer je spiskove nezahvalno i praviti s obzirom na sve što je Aleksandar Rašković iza sebe ostavio ne samo u menadžerskom, već i u životnom putu. Od akademije ratnog vazduhoplovstva je prevalio put preko Elektrotehničkog fakulteta do Grčke, koja je donela more, brodove i jedrenje, a sa njima i neočekivanu plovidbu kroz košarkaške vode. U poslednjim godinama posvetio se i Vinariji „Budimir“ u Župi aleksandrovačkoj, boce ovog pića iz Srbije serviraju se i na Menhetnu.

U 28. godini u agentskom poslu, Rašković je prvi evropski čovek velikog sistema najbolje sportske agencije na svetu, koja je menjala ime u skladu velikog biznisa spajanja ili prodaje kompanija. Sada je to ime Vaserman Media Grup (WMG), a vlasnik je Kejsi Vaserman. Ako vam njegovo ime ne znači mnogo, dovoljno je reći da se radi o čoveku koji je najzaslužniji za dovođenje Olimpijskih igara 2028. u Los Anđeles i koji će gotovo sigurno biti guverner Kalifornije u budućnosti, čoveku koji je trenutno u 10 najmoćnijih ljudi u američkom sportu, što doovljno govori u kakvoj je trenutno poziciji Rašković, inače prvi čovek sa ovih prostora koji je postao sertifikovani NBA agent, a zatim je uspešno predvodio agencije pod imenima FAME i SFX Sport & Entertainment, pre ulaska u Vaserman.

Kako predstaviti sta radi neko ko vodi poslove ove agencije? Klijent Vasermana bio je i Stiven Džerard (ne morate se više pitati kako je karijeru završio u Los Anđeles Galaksiju), sada su Rasel Vestbruk i Entoni Dejvis, a najsvežija „zverka“ je Virdžil Van Dajk, najskuplji štoper u istoriji fudbala, koji je nedavno potpisao za Liverpul za 84 miliona evra. Kroz Vaserman je u košarci ispregovarano preko 1.5 milijardi dolara u ugovorima od 2000. godine, kroz imena poput braće Gasol, Trejsija Mekgrejdija, Danila Galinarija, Derika Rouza, Brendona Roja, Džermejna O'Nila, Ala Horforda...

U fudbalu su poverenje Vasermanu ukazali Bekam, Oven, Drogba, Ševčenko, Širer i Donovan,  a Rašković je brinuo još za Karltona Majersa, Gerija Nla, Karnišovasa, Paspalja, braću Gasol, Sabonisa, Karlosa Delfina, Radmanovića, Sašu Vujačića, Mešerakova, Zorana Savića, Sašu Obradovića, Aleksa Marića, Vujanića, Džej Ar Holdena, Radenovića, Rupnika, Kasuna, Veličkovića, Nahbara, Lorbeka, Raula Lopeza, Krstića, Marka Pešića...

Za mnoga evropska, marketinška i pravna pitanja konsultuje se i Rašković, sa kojim je jednoipočasovna priča imala elemente sva tri podneblja koja smo naveli, srpskog, grčkog i američkog. Uz prigušeni džez jednog dorćolskog lokala, krenuli smo od Grčke i napravili plovidbu kroz karijeru uz romantičarske vode SFRJ košarke, ali i buru surovog biznisa – Money is the name of the game.

Podsetiće stavovima Aca Magelan, kako ga još zovu prijatelji, na citat našeg najvećeg hirurga Boška Đukanovića: Najvažnija stvar koju sam naučio u Americi - ako želiš nešto veliko da napraviš, moraš da eliminišeš dve stvari, sujetu i interes.

To će se najbolje osetiti kada govori o Dušku Vujoševiću koji ga svojevremeno nije štedeo u izjavama.

Ipak, pre nego što stignemo do Duleta, podići ćemo sidro i konačno otkriti kako je počeo menadžerski put Ace Raškovića.

- U tom trenutku (kraj ’80-ih i početak ’90-ih) taj posao nije niko radio na ovim prostorima, u vreme najeksponiranijih trenutaka naše košarke. Došlo je do smene generacije Kiće, Praje, Moke, Mirze... Kroz Željka i još neke igrače koji su tu bili. Onda se pojavila generacija koju je selektirao Krešo Ćosić, to se zna, ne neko drugi nego on. U to vreme se u sportskoj industriji pojavljuje, pre svega u Americi, pa u Evropi, pozicija sportskog agenta.

- Kao što postoji agent u Holivudu, agent osiguranja, prodaje usisivača, tako postoji agent za "prodaju ljudi". Tada je to ovde radio Lučano Kapikjoni, koji još uvek radi. On je praktično prvi agent ovde i sa Mirom Poljo je počeo da zastupa Tonija Kukoča, Žarka Paspalja... Sa druge strane se pojavio otac sadašnjih agenata koji dugo rade (Erik i Mark Flešer), njihov otac je jedan od ljudi koji je stvorio NBA i ovaj posao. Mark Flešer je počeo da radi sa Divcem i Dinom Rađom i posle toga je otišao i Dejan Bodiroga da radi s njim.

- Ja sam sticajem okolnosti otišao u Grčku i dolazak Žarka Paspalja je bila jedna ozbiljna prekretnica grčke košarkaške mašine. Njegov dolazak sa Janisom Joanidisom je Olimpijakos pretvorio u ozbiljnu priču posle jednog partizanskog pokušaja grčke košarke kroz Aris i PAOK, koji su iz Soluna. Ulazak gospodina Kokalisa u Olimpijakos, jednog preozbiljnog čoveka i biznismena, bio je ulazak ogromnog novca u sport. Grčka košarka je tog trena krenula napred, a to se poklopilo sa dolaskom Paspalja, 1991.

Tada je ludilo rata počelo da uzima maha, pa je pogled mnogih košarkaša bio usmeren samo u jednu stranu.

- Gomila naše dece je tražila izlaz, dosta njih je završilo u Grčkoj, a za mnoge niste čuli ni ti ni bilo ko drugi. Čuli ste za Tarlaća, Tomića, Vukčevića, Gurovića, Jarića, Stojakovića... A bilo je momaka koji su takođe bili ultratalentovani, međutim, talenat nije dovoljan u sportu. U to vreme sam ja pomogao Tarlaću, to je bio prvi posao koji sam uradio, bio je interesantan igrač, bio je deo drugog pokušaja američkog NBA da traži evropske igrače, pošto je prvi početak bio sa Divcem i Tonijem, Rađom, Paspaljem...

U društvu Peđe Stojakovića u slavnim danima Kingsa

Tarlać je tokom boravka u Grčkoj nastupao kao Dragan Konstantinidis, poput mnogih igrača koji su menjali prezime. Zbog toga i dvojnog državljanstva, bilo je sporenja oko igranja za reprezentaciju, a sve je počelo kada je iz Zvezde trebalo da pređe u Olimpijakos. Tu je nastupio Rašković.

- Kad je Dragan počeo da igra za Olimpijakos, tada se pojavila agencija zainteresovana za njega, preko prijatelja iz Izraela. Bilo mi je interesantno jer je agencija zastupala Majkla Džordana. Rekao sam da hoću da pomognem, nisam imao ideju da baš hoću time da se bavim, ali sam imao samo želju da upoznam Majkla Džordana. Oni su se nasmejali, pa što baš njega? Pa on je jedini interesantan na svetu. Radilo se o mladom advokatu od kog sam ja napravio ozbiljnog agenta u košarci, Dejvid Bauman je u pitanju.

- On je poslao svog gazdu Dejvida Folka, čoveka koji je celu karijeru zastupao Džordana. Folk je, malo je reći legenda, ja do sada nisam upoznao nekog sličnog. Kroz par susreta sa njim i sedenje u njegovoj kancelariji u periodu transfera igrača NBA, bilo je više toga nego da završiš i Harvard i Jejl. Sve drugo posle toga je istorija, ja sam krenuo da radim u situaciji gde rade Kapikjoni, Vasilis Evangelinos zvani Tigar, koji je govorio dorćolski srpski jezik, Mira Poljo, onda se 1997. pojavio Rade Filipović sa agencijom Bila Dafija, sve posle toga je daljina, dim i prašina, što bi rekao Bajaga.

Današnja situacija nije u skladu sa filozofijom našeg sagovornika, a jedan citat čuvenog menadžera Majkla Džordana o broju klijenata mu je i dalje vodilja.

- Stvar ovog posla, ovo što se piše, naručeni tekstovi... Cela stvar je drugačija. Tada sam ja naučio jednu stvar sa Dejvidom Folkom koji još radi. Folk je rekao da treba zastupati tri igrača, ne 30. Ali tri najbolja. Ako pogledaš šta sam ja radio sve vreme, isključivo sam samo to i radio. Ne možeš da se vidiš 15 minuta sa igračem pred potpis novog ugovora za sezonu i onda sledeće godine u isto vreme. To je jako nepošteno. Svako ima pravo na svoje vreme, na svoje probleme, nije posao agenta da praviše kombinacije sa generalnim menadžerom ili vlasnikom kluba, sa trenerima, da im daješ pare da igraju određeni igrači, ne možeš to da kupuješ. Ni žene se ne kupuju. Postoji problem u tragediji raspada košarkaškog sistema, evropskog, jugoslovenskog, srpskog. Ti sad imaš draftovanje igrača iz NBA u drugom krugu iz Evrope, kod nas se pišu bajke, a to veze s mozgom nema.

- Američki klubovi kada uzmu igrača od domaćeg agenta, dogodi se nešto "all about money, nothing personal". Onda će menadžer da kaže, hajde uzmi i ovog za drugi krug. Postoji njegova obaveza prema treneru, porodici, koledžu da se pobrine za njega, i šta onda NBA klubovi urade? Potroše pik na evropskog igrača. Ako pogledaš istoriju draftova od 1996. naovamo, videćeš koliko je evropskih igrača draftovano, a da nikada nisu u životu došli u NBA. Imaš naših igrača koji su draftovani, ali ne može. CNP, can not play. Imaš DNP, did not play, i imaš CNP. Jasno je ko može tamo da igra.

Kada se kaže Grčka, pomisli se i na Željka?

- Ja sa Željkom radim 19 godina, od njegovog dolaska u Panatinaikos. Naš posao se svodi isključivo na servisiranje njegove karijere i profesionalnog aspekta karijere, njegovog ugovora. Željko je gospodin. Čast je poznavati čoveka kao što je Željko, čak i da ne radiš sa njim.

Posebno je fascinantno njegovo trajanje. Svaki trener posle određene faze izgubi zenit i “pojedu” ga promene u košarci, samo Željko uvek ide njihovim tokom?

-Znaš zašto Željko dugo traje? Iz dva razloga, kvalitet je, kosmički brod za sve druge trenere, a drugo, Željko nije nogom zatvorio vrata nigde gde je radio, ni sa jednim klubom ni sa jednim predsednikom. Svi koji prave kombinacije su oterani. Mnogi neki drugi, a i naši treneri, zajedno sa našim agentima su napravili rupe u Evropi i zatvorili vrata sledećim generacijama. Vrata su u velikoj meri zatvorena.

Kako gledate roditeljski aspekat cele sportske priče i stvaranja karijere?

-Trenutna situacija, ratovi iza nas, cela stvar je mnogo teška i jako složena. Ne može se lako živeti sa 300 ili 500 evra u Srbiji, mnogo je teško živeti kada treba dete da ide u školu i treba da kupiš nove patike, cene nisu normalne. U toj situaciji je sport izlaz kao iz geta u Americi. Tamo je borba za stejdž, "I am the man". Ovde je cilj egzistencija i nema pravo niko da osuđuje roditelje. Uvek u šali kažem da je najveći neprijatelj srpske košarke Srđan Đoković. Svi roditelji bi da im deca budu Novak, ali Novak je najveća ikona sporta ikada, preskočio je sve naše košarkaše, preskočio je sve živo, nema tu diskusije.

- Ovo što mu se događa sada, pa niko nije večan, ni Majkl Džordan nije bio večan, ali i dalje zarađuje najviše od svih sportista. Ne volim da pričam o sebi i poslu, ali ovo danas što se događa je tragedija košarke, sporta, porodice... Sa strane našeg posla je baš komplikovano. Ljudi su ucenjeni, porodice, deca, postoje poslovne malverzacije u sportu, ko će da bude u reprezentaciji, privatni klubovi...

KAD BIH IMAO PETORO DECE KOŠARKAŠA, DAO BIH IH SAMO VUJOŠEVIĆU

Zato je upečatljiva jedna vaša izjava od pre osam godina o Bogdanu Bogdanoviću kada je bio golobradi dečak iz Žitka, sve se ispostavilo kao tačno.

- Postoji intervju moj iz 2010. godine kada niko nije znao za Bogdana. Tada sam rekao da će uspeti zahvaljujući porodici jer su normalni ljudi. Nisam ništa pogrešio, on će tek nešto veliko da napravi, ljudi i ne znaju šta će tek da bude. Niko ne zna šta je Divac uradio, svi se smeju, prave cirkus oko Sakramenta, a niko ne razume koliki je Divac genije.

Kako je počela priča sa Bogdanom?

- Upoznao sam Bogdana i porodicu na preporuku trenera Žitka gospodina Jakovljevića, koji je izvanredno radio sa tim momcima. Počeli smo dobro da sarađujemo i Bogdan je u Partizanu izgubio godinu i po u potpuno pogrešnom sistemu, na svu sreću, došao je gospodin Vujošević koji je još jednom sa Bogdanom uradio ono što je ceo život radio, a to je prepoznavanje i stvaranje čuda. On je čovek koji je činio čuda tokom cele svoje karijere.

- Kad bih imao petoro dece i da su košarkaši, samo bih dao Duletu da radi sa njima. Samo je on bio sposoban da u ovom sistemu obrazovanja i življenja, u ovoj teškoj situaciji, natera nekog sa beskonačnim talentom da radi na svim drugim aspektima ličnosti. Tu je Dule bio mag. Ne samo sa Bogdanom, već sa mnogim drugim igračima, od Saše Danilovića do sada. Zbog Duleta sam i doveo Veselog, Marića, mnoge druge igrače u Partizan.

To je zanimljivo čuti jer ste imali nekoliko verbalnih duela sa njim?

- Sve je to deo posla. I na onu epizodu sa Bogdanom koju je imao gledam kao na deo posla, deo odrastanja. Setite se da je Željko poslao Nemanju Bjelicu u svlačionicu, onda je Bjelica postao MVP Evrolige. Sve je to odrastanja, kao kad prohodaš, pa srušiš mami vazu sa stola, možda te je mama izgrdila, možda istukla, ali posle postaješ veliki i učiš. Tako je i Bogdan postao dečko koji želi da sve što zna prenese na druge, pa je napravio i besplatan pozivni kamp za najtalentovanije dečake i devojčice od 13 do 16 godine koji će se održati ove godine u junu. Jako sam ponosan na njega zbog tog poteza.

SRBIJA NE RAZUME KO JE VLADE DIVAC

Sa Peđom Stojakovićem ste radili, sa Divcem ste bliski i nevezano za trenutnu saradnju?

- Sa Divcem sam prijatelj i Srbija i Srbi ne razumeju ko je Vlade Divac, koliko košta 12 minuta njegovog lajv intervjua na CNN-u kada je počelo bombardovanje 1999. Koliko košta sekunda reklame na CNN-u. Da li se neko to zapitao? S Peđom smo počeli da radimo kao agencija 1998. godine, posle smo praktično potpisali prvi najveći ugovor za stranog igrača, našeg igrača u NBA. Za sadašnje ugovore to nije ništa, ali tada je to bio preozbiljan ugovor, na internetu se mogu videti cifre.

- O Peđi je već sve rečeno i napisano, fenomenalan je mlad čovek sa troje dece, bio sam sa njim u Sakramentu nedavno ponovo. Pokazuje zrelost i ozbiljnost u poslu koji radi sada zajedno sa Divcem. To je franšiza NBA koja je dosta na udaru javnog mnjenja, međutim, kako vreme prolazi, meni je drago da je Bogdan tamo. Ta grupa mladih momaka će u neko nadolazeće vreme naći svoje mesto u istoriji NBA.

Od vaših klijenata, posebno je specifičan Nikola Kalinić, igrač nestvarne sportske drskosti i hrabrosti, koji je prevalio trnovit put do reprezentacije i šampiona Evrope putem kojim se teže ide?

- Nikola je vrlo specifičan momak. Mnogo rada, odricanja i borbe je uložio u sebe. Zašto je Željko veliki? Kada je tražio da potpiše Kalinića, svi su bili u šoku.

Onda on ode na F4 2016 a izbacili Real u polufinalu i kada je Veseli bio povređen, Željko je dobio Real u punom sastavu sa Datomeom na petici i Kalinićem na četvorci. Ko zna košarku to i vidi, ko ne zna, džabe da mu pričamo. ovog proleca je Fener uzeo titulu, a Kalinić je bio među najboljima.

Ne oglašavate se često, ali ste to učinili burno kada se povela priča u medijima oko odlaska Stefana Jovića u Olimpijakos ili Barselonu. Smatrate li da je dobro što je ipak otišao iz evroligaškog u klub koji igra Evrokup?

-Nemam živaca za medije jer sve je klik, sve je Tviter i Instagram, pogrešno je… Otišao je u bolji klub, najveći sportski klub u Nemačkoj i najozbiljnije sportsko društvo na svetu. Tačka. Koji drugi klub ima pozitivan bilans u finansijama u Evropi? Mančester u minusu, Real, Čelsi, samo je Bajern uvek u plusu jer ima Ulija Henesa. Košarka je tamo tek počela da pravi ekspanziju, ali Uli Henes može da kupi Lebrona Džejmsa ako gledamo finansijski.

Među najtraženijim gračima Evrope je sada Najdžel Vilijams Gos. Navijačima Partizana je i dalje nestvarno da igrač ovakvog pedigrea nosi crno-beli dres u ovako kriznim trenucima?

- Direktno moja odluka je da treba da dođe u Adrijatik ligu. Jedan drugi klub je pogrešio što ga nije uzeo, a taj klub je objavio ugovor, ali to je njihov problem. U ovom trenutku ga traže tri evroligaška kluba i ima ih još, da ne nabrajamo. Ja sam radio sa mnogo igrača iz SAD, radio sam ovo 28 godina, uspeh se samo u Srbiji ne prepoznaje i ne razume, a meni to ne treba.

Gosa su čitaoci Telegrafa dobro upoznali u oktobarskom intervjuu na Sajmu knjiga, kada je Amerikanac pokazao posvećenost i obrazovanu stranu ličnosti, koja je impresionirala Raškovića.

- Napraviću samo jedno poređenje, kada sam ga upoznao i napravio da on dođe da igra ovde. U njemu sam prepoznao Holdena. U mnogo elemenata njegove ličnosti, odnosa, stava, načina na koji razgovara i usvaja određene primedbe koje mu se daju, usvaja različita mišljenja, prepoznao sam jednog Holdena. On je priča koja je nesamerljiva u evropskoj košarci. došao je da igra za godišnju platu od 700 dolara i završio karijeru sa pet miliona po sezoni. Ima rusku penziju i od Vladimira je dobio najveća odlikovanja koja daje ruska država strancima.

Kada smo kod Holdena, kako gledate na strance u reprezentacijama?

- Kod nas ne treba da igraju, ali to je sve biznis, dvosmerni biznis. Ruski pasoš mu je dao veliki ugovor u Rusiji, a on je najpoštenije uzvratio zemlji.

Da li Vam je bitno da se to ne desi u Srbiji?

- Meni to nije bitno, ja ne radim u Savezu, nisam funkcioner, nemam svoj klub. Smatram da je to sukob interesa u biznisu. Sa druge strane, stranaca ima i kod nas, i kako objasniti priču o razvoju mladih igrača, a igraju uglavnom stariji, dovode se mladi stranci da bi se izreklamirali i prodali. Ovo vreme i milenijalci su doneli drugačije postulate, principe, stavove, odnose, sve to skupa ide u drugom pravcu. Na kraju krajeva, cilj opravdava sredstvo.

Dino Rađa je nedavno rekao da nema tog menadžera koji bi naterao Darija Šarića ili Bojana Bogdanovića da ne igraju za reprezentaciju. Kako gledate na sve češće odluke da se ne igra za nacionalni tim zbog NBA?

- Sve je to foliranje, sve su to neistine. Manipulacija slabim ličnostima, i lični interes nekoga ko odlučuje u ime takvih ličnosti. Sve je to lako prepoznatljivo i veoma jednostavno.

Da li je to generacijski problem, tako nešto je nekada bilo nezamislivo kod starije garde igrača?

- Drugačije su pre vaspitavani igrači, odgajani, drugačije je vreme. Jugoslovenska košarka je zasnovana na postulatima postavljenim još '60-ih od strane čika Bore Stankovića, Raše Šapera i ostalih koji su vodili košarku. Kroz sistem kampova, priprema i treninga je sve funkcionisalo u jednom pravcu: razvoj košarke i stvaranje igrača, a onda je došao reprezentativni i klupski rezultat, ali tim redom…

- Kako se raspala zemlja, sve je išlo po inerciji, kao brod koji pristaje. Kapetan ga u određenom trenutku pre luke zaustavi i on stane tačno na kraju pristaništa. Daj mi sada igrača koji će za milion da ode iz ABA lige u neki veliki klub, nema ga. Nema više Duleta Vujoševića koji će da stavi metlu Bogdanu da šutira...

Menadžeri su često na udaru navijača naša dva najveća kluba na društvenim mrežama, a saradnja sa Crvenom zvezdom i Partizanom je nezaobilazna.

-Sa njima sarađujem isko kao sa Slogom iz Kraljeva, Nižnjim, Leskovcem, sa Betisom, Realom ili Bajernom. Nema razlike, razlika je samo u broju nula iza prve cifre. Da li neko ima budžet od milion, 10 ili 100. Ne postoje favoriti.

Tu se došlo do Raškovićeve definicije svog posla.

- Suština priče, šta je posao agenta? To je servis koji se sastoji iz dve stvari. Iz poverenja koje kreiraš sa porodicom igrača sa kojim radiš jer te on plaća. Druga stvar je komunikacija, pravilna, ispravna i profesionalna sa klubom gde treba da pošalješ igrača. Sve drugo, kombinatorika, potplaćivanje, ne vodi nigde. Novac nije cilj, ne možeš da gledaš igrača kao vreću novca. On ima pravo na život, karijeru, neko igra za 10.000, neko za 10 miliona, ali oni su isto ljudi, sa problemima, porodicom, decom, roditeljima...

Tu dolazimo i do knjige Ducija Simonovića “Pobuna robota”, a dobro je poznato kakav apokaliptični stav o modernom sportu ima naš legendarni košarkaš.

- Da li je Duci nešto pogrešno napisao? Hleba i igara, u čemu je razlika između rimske arene i ovog sad. Čitao si stripove o Konanu? Svako od njih je neki Konan. Moja ćerka i ja gledamo američki fudbal, poslovno i finansijski najozbiljniji sport na svetu, veliki sam ljubitelj. Ali to je ujedno sport gde sekunda reklame Superboula košta nenormalno mnogo.

Društvene mreže vidite kao modernu pošast?

- Od toga su napravili centralni deo života da se time bavimo, ljudima je često važnije da vise tu i da pišu dok traje utakmica. Zašto, zato što nemaju sportsku kulturu. Ne reagujem na mreže, nemam razloga. Društvene mreže i cela postavka je da se manipuliše sa ličnostima ljudi. Svako bi da postane neko, da postigne uspeh, nismo svi isti. Ne završimo iste škole, genetski nismo isti, onda bismo svi bili Nikole Tesle. Socijalne mreže daju mogućnost da svi misle da su važni i bitni.

- Ti sad imaš loš primer ponašanje Lavara Bola, on je iskoristio društvene mreže da sebe predstavi važnim i vidimo kako je prošao, ponižavaju ga Greg i ostali treneri. Mreže su donele da lično mišljenje bude javno, pogledaj samo Instagrame sa fotošopom današnjih devojaka, da li je to normalno? Ali to je deo ovog vremena, kao kada sam ja dobio televizor da gledamo sletanje na Mesec i Frejzer - Ali, pa Svetsko u Ljubljani kad su igrali Kreso, Plećaš, Duci, Skansi, Šolman...

I danas igrači posle velikih pobeda, praktično pre slavlja prvo uzmu mobilne telefone da nešto objave na Instagramu ili Tviteru?

- Sećaš li se kad su Španci pukli u Španiji na prvenstvu? Svi su imali telefone na klupi, u toku treninga su svi bili na telefonima, misliš da je to normalno? Ponašali su se prepotentno, arogantno i ćao! Suština cele priče je da je sadašnje vreme bazirano na društvenim mrežama, evo pogledaj ovaj sto gde sedimo, nema novina, ali tu su tvoj i moj telefon koji su sada isključeni jer pričamo, ali čim ga upališ, imaš svašta da vidiš. Sve te tera non-stop da budeš prisutan.

Imali ste i Boguta kao prvog pika na draftu. Kako je počela saradnja sa njim i ko vam je od klijenata kroz karijeru bio najdraži?

- Fenomenalan je momak, igrao je na Svetskom prvenstvu kao 18-godišnjak, imao je 40 poena i 25 skokova na jednoj utakmici u Solunu 2003. godine, tada smo i počeli da sarađujemo. Otišao je na koledž, pa u NBA. Bilo je tu mnogo pikova, s nekim igračima sam radio tokom karijere, sa nekima do kraja. To su ljudi sa kojima sam prijatelj, stariji sam bio od njih, ja sam pomogao mnogo njima, oni meni. Najdraži su mi ti sa kojima sam počeo.

- Generacijski jaz između mene i novih klinaca je sada veliki, zato u sistemu imamo mnogo mladih saradnika, koji mogu da provode vreme sa mladim igračima. Sa igračima koji su završili karijeru sam ostao u fenomenalnim odnosima, kao na primer sa Drobnjakom, Vujanićem, Radmanovićem, Radenovićem, Šćepanovićem, Tarlaćem, Tomaševićem, Paspaljem... To su drugari, sad već roditelji čija deca postaju košarkaši, kao što je Drobnjakov sin, Tarlaćev sin...

Od aktuelnih igrača, tu su Štimac i Bjelica?

- Vlada je ozbiljan momak, sjajan tip, napravili smo odličan ugovor u Efesu i on to vraća odličnim igrama, vrednu statistiku ima ove godine uprkos nestabilnosti kluba sa promenama trenera. Bjelica je imao tešku karijeru, a daleko dogurao, fenomenalan je čovek, otac dvoje dece, ima tešku povredu iz koje izlazi i biće sve u redu. Tu je i Dejan Musli koji je fenomenalno počeo da igra kod Trinkijerija u Bambergu.

DŽORDAN SA VOL STRITA

“Znate li koja je razlika između Majkla Džordana i Isusa? Majkl je bog, a Isus Hrist ne zna da igra košarku kao Majkl.” To je omiljeni NBA vic Raškoviću, na kog je veliki Džordan ostavio jak utisak.

- Ja sam bio iznenađen, sreli smo se više puta. Prvi put smo bili na jednom ručku gde je on birao vina. Da ne znam da je košarkaš, rekao bih da je neko sa Vol Strita. Velika je razlika između njega i ostalih sportista. Kod svih tih najvećih u sportu postoji jedan ego, koji je takav da ako ga nemaš, ne možeš da budeš najbolji.

Jedna takva crta viđena je kod Bogdana u prošloj sezoni, koja je zbog silnih povreda bila turbulentna, na kraju više nego uspešna sa osvojenom Evroligom.

- Prošle godine u februaru mesecu, kada je Fener izgubio od Vitorije, sedeli smo sami Bogdan i ja. Ćutimo, i pitam ga, šta sad Bogi? Kaže on: Coa, idemo putem kojim se teže ide, ali... Napravićemo to. Mogli smo i lakšim putem. Onda se on diže sam protiv Panatinaikosa i dobije dva meča, odvede tim do fajnal fora i Željko uzme tu titulu.

Time je stavljena kruna na dugogodišnji rad i trud da se klub dovede na tron Evrope.

- Fenerbahče je baš specifična priča jer je i Turska specifična država. Fener je pre Željka bio jedno, posle njega biće nesto drugo. Ovo sad što se događa je rezultat dugogodišnjem ulaganja u turski sport. Ako gledaš Evroligu, u ovom haosu između njih i FIBA, 75 posto budžeta dolazi iz Turske, dolazi iz džepa čoveka koji je finansijer Fenera, Doguš grupe. Košarkaška dvorana Fenera je gospodska, nema fudbalska navijača, cene karata su visoke za običan narod, to nije publika PAOK-a, Partizana, Zvezde, Panatinaikosa. Oni su dobri, nema da gori.

OBRADOVIĆEV UGOVOR KAO DOKUMENTI CIA

Obradović je posle odlaska iz Panatinaikosa 2012. napravio pauzu i preuzeo Fener leto 2013 – kako je to izgledalo?

-To ti je priča koju ne bih smeo da ti pričam, kao što CIA ne otvara dokumenta (smeh). Jako je zanimljivo šta se sve događalo, šta je ko pokušao, kako je pokušao da minira to sve. Željko Obradović karijeru vodi sam, svi mi koji radimo za njega, uključujući mene, radimo u dogovoru sa njim. Svako od nas ispunjava svoj deo zadatka. On je razmišljao dugo, šta, kako i gde. Povukao je taj potez. Kada je Željko došao u Panatinaikos iz Benetona 1999, to nije bio prvi poziv u Grčku, imao je jedan 1996. iz drugog kluba. Prvi ugovor koji je potpisao bio je na dve godine. Došao je na dve godine, ostao 13. Ugovor u Feneru je bio na dve godine, sada je tu već pet.

Rašković je ovog leta doveo Nikolu Radičevića u Zvezdu, ali nije sve krenulo po planu.

- Ja i Čović smo ga doveli, a na drugoj strani je mladi trener koji mi se mnogo dopada. Kako je samo pristupio radu, uz pritisak i kritike koje je trebalo izdržati, ali da nije bilo Čovića da stane iza njega u potpunosti, da je neko drugi bio tu, ko zna šta bi bilo... Evo sada rezultata. Radičević je moderan je plejmejker, ima visinu, sve, ali ima mnogo elemenata, treba se izboriti i naći način da svako od njih nađe mesto pod Suncem. Nije ovo tenis, ovo je timski sport.

A Boriša Simanić, koji je prešao u Beobasket?

- To je jedna tuzna prica. Bilo je mnogo poziva kad je napunio 18 godina, samo je Džon Kalipari iz Kentakija lično zvao 7 puta, ali oni su hteli u Zvezdu, to je najveći ugovor koji je jedan mladi igrač potpisao u istoriji srpske košarke, ugovor koji je on dobio u Zvezdi. Kao 18-godišnjak, niko takav ugovor nije dobio. Dobio je u prvoj godini ugovor poput Jovića. Falilo mu je samo da sluša Acu Raškovića, a pošto je slušao nažalost sve druge, a ne mene, eno ga tamo gde ne bi trebalo da bude.

KAKO ĆE KINA, JAPAN I KOREJA PROMENITI EVROPSKU KOŠARKU

Evroliga se promenila formatom, sve više igrača ide u Kinu?

-To je posledica biznisa i neće biti drugačije. Biznis je to i samo biznis. Idu svi u Kinu i još će više ići u Kinu. Sad je tu i Koreja, oni će u Aziji formirati nešto slično Evroligi, postoje zemlje gde postoji ogromna količina novca spremna da se gurne u sport odnosno u kosarku. Ako se to dogodi...Na primer: Evo jedna stvar se promenila, promenili su u Koreji limit visine igrača koji mogu da se dovedu, podigli su ga. U startu ćeš imati bar 60 igrača koji neće iz Amerike ići u Evropu, već u Koreju za više novca. Plus, novi NDBL donosi dva dvosmerna ugovore po NBA-NBDL klubu. Baza za dolazak kvalitetnih igrača iz Amerike u Evropu se smanjila, novac koji se daje u Evropi, u Italiji koja je košarkaški posrnula, u Francuskoj, čak i Nemačkoj, mnogo je manji od Kine, Koreje ili Japana.

Evropa će time biti na velikom udaru.

- U celoj toj strukturi raspodele novca i biznisa, evropska košarka će biti ostavljena tome da dolaze igrači koji nisu ranije dolazili u Evropu. Sa druge strane, najkvalitetniji evropski igrači će ranije bežati na koledže. Nivo talenta i kvaliteta će pasti. Shodno tome, Evroliga pokušava da se zatvori pre nego što NBA povuče neke druge poteze prema Evropi. Jednostavno, ko radi biznis plan, vezan je za marketing, pažljivo se sve gleda, osluškuje, evo, za par dana je utakmica u Londonu. Da li grad od 10-15 miliona ljudi može da napuni dvoranu, naravno da može. Istanbul je grad od zvanično 15, nezvanično 25 miliona ljudi, šta je 13.000 za dvoranu? Ili 100.000 za stadion, ništa. Ali nisu tu pare, pare su u zatvorenim kablovskim sistemima, gde ti prodaješ utakmicu kao u Americi, i u reklamama koje tu idu. Pre par godina je potpisan ugovor od 24.6 milijardi dolara između dve TV stanice i NBA. Taj novac je podeljen klubovima, tada su i porasli budžeti, odnosno salari kepovi. Ludilo ugovori, Mozgovu preko 60 miliona, i tako dalje. Novac igračima je direktna posledica tog povećanja. Dovoljno je pogledati koliko košta sekunda Superboula, ima li nečega što se više plaća, nema.

Sada se u jurnjavi za uspehom juri u inostranstvo što pre, godinama daleko pre punoletstva.

- U istom trenutku imaš tragediju sa našeg prostora, 30 ili 40 klinaca ode na probe, iz Srbije, BiH, u Španiju ili Italiju. Svi roditelji sanjaju, uključeni su u to da li je njihov sin bolji od Dončića. A Dončić je bio samo jedan, pre njega Mirotić. A između šta je? Da ti ne nabrajam imena dece koja su otišla i koja ne postoje, a da su ostali ovde, možda bi uspeli. Sad recimo, u Olimpijakosu imaš klinca (Aleksej Pokuševski) koji je ultratalentovan, ne znamo da li će igrati za Srbiju ili će mu dati pasoš. Imaš Petruševa kkoji je otišao na koledž, da ne nabrajamo. Problem je u onome što sam već pričao, inercija je takva da je sve stalo kao brod koji je uplovio do kraja. Šta imaš sad? Zvezdu, Partizan, Dinamik, klub kolege Ražnatovića. Šta je sledeće?

ABA 2 liga – spas za košarku ili samo kratkotrajno oživljavanje na aparatima?

- Genijalan je to potez Čovića, jeste ta liga na aparatima, ali je to jedina šansa. Šta bi igrao Vršac, Borac iz Čačka? Pratim i to dosta, bilo bi sjajno kada bi mogao to da bude poligon za razvoj mladih igrača, ali i ti koji nabave novac, na lokalnom političkom nivou, i oni traže rezultat.

Za kraj, ima li žala što Željko Obradović nije želeo da se oproba u NBA?

- Njegova je to karijera i život, ja sam tu za ono što on traži. On bi tamo bio prvak jer ne zna da gubi. Ja sam o stranim trenerima pričao sa Divcem dosta, svaki sistem je relativno zatvoren. Sledeći veliki treneri u Evropi su Šarunas i Trinkijeri, treneri se rađaju kao i igrači. Trinkijeri je u poslednje četiri godine poslao šest igrača u NBA, u najbolje klubove. Dvojica su otišla kod Željka…

Dok je intervju bio u završnim pripremama, Bogdan je došao do novog ličnog rekorda sa 22 poena protiv Klipersa, čime je još jednom pokazao u kom pravcu ide njegova NBA budućnost.

- O njemu je već dosta toga rekao iskusni saigrač i plej Džordž Hil, rečima da "nije ruki već veteran sa stažom, da zna da pravi razliku, vodi meč i ima prkos zbog kog stalno hoće da pobeđuje". Bogdan je prepoznao da postaje "gazda" u tom timu i vreme je da razumeju i saigrači šta je cilj igre, a ne suva lična statistika za novi ugovor. Ali ovo je samo početak, kao što je bilo sa Duletom, pa Željkom. A početak je u tim segmentima njegove karijere uvek najavljivao nešto što tek dolazi... Stay tuned!

(Bojan Vinulović)