Čudesna vizija Marine Maljković: Ovako nešto rade samo pravi treneri!
Trofejna selektorka Srbije tačno je izabrala pravi momenat da se vrati na klupu
Samo je košarkaškim laicima bila čudna i nova vest da se Marina Maljković vraća na čelo ženske košarkaške reprezentacije Srbije.
Jer, ko malo bolje poznaje Marinu i situaciju u ženskoj košarci zna da je njen povratak jedina moguća opcija za naše devojke, kao i za KSS, a čekao se samo pravi momenat.
Žena, koja je donela najveće usepehe u istoriji ženske košarke u Srbiji, a možda i u u Jugoslaviji ( reprezentacija bivše Jugoslavije nikada nije bila prvak Evrope, a Srbija jeste), vraća se na poziciju na kojoj je bila od 2011 do 2016. godine. Kada je prošle godine najavila povlačenje iz reprezentacije pravi ljubitelji košarke su se zabrinuli, sa pravom, jer je evidentno da nju nema ko da zameni.
Marina je svesno uzela pauzu, kao što to rade iskusni treneri i momentu kada je ekipa dostigla zenit i kada su odnosi u timu krenuli da se narušavaju. Bilo je pravo vreme za nju da se povuče posle zlata na EP 2015 i bronze na OI 2016.
Došlo je do zasićenja i nije mogla bolje da uradi. Potreban joj je bio i odmor zbog kluba Galatasaraja koji je preuzela, a znala je da u ekipi nema više te atmosfere u ekipi da mogu da se nastave rezultati, i da ko dođe posle nje imaće skoro pa nemoguć zadatak da ostavi devojke u vrhu i da će naš tim ponovo pasti na dno ( 11. mesto na Eurobasketu)
O tome svedoče i reči kapitena selekcije Milice Dabović ( koja neće igrati za Srbiju jer se povukla a i nedavno se porodila) posle Olimpijskih igara u Riju:
- U timu nije bila dobra atmosfera. Nervoza je počela na Zlatiboru, kad su se pojavili ljubomora i klanovi. Nismo delovali kao tim, što se videlo i na terenu, a posebno van terena.
- Možda je i zbog toga došlo do zasićenja. Neke devojke su počele da se ponašaju kao zvezde, da odgovaraju u stilu: „Ko si ti da me savetuješ šta da obučem ili radim“ i slično. Pokušala sam da razgovaram s Marinom, ali bezuspešno - rekla je tada Milica Dabović.
Odlazak Marine Maljković neki su dočekali sa oduševljenjem. Uglavnom oni (treneri) koji tavore godinama u ženskoj košarci i nisu uradili ništa, bili su radosni odlaskom Marine, jer su verovali da će dobiti priliku da vode naše košarkašice. Ali, nisu imali sreće, selekcija je dodeljena Stevanu Karadžiću koji je iz muške košarke to jedno leto došao da vodi devojke na Eurobasketu.
On, na žalost, nije uspeo da obezbedi učešće ekipe na Mundobasketu 2018. tako da će naše devojke sledeću godinu imati slobodnu sve do juna 2019. kada se u Srbiji igra Eurobasket. Da je uspeo, pitanje je da li bi se Marina Maljković vraćala.
Ovako, Maljkovićeva koja pravi čuda sa turskim Galatasarajem, izabarala je najbolji momenat za povratak na klupu reperezentacije. Pre svega zato što nema takmičenja sledeće godine i na miru može da selektira i okuplja ekipu koju će spremati za Eurobasket 2019. godine.
Marina je isto uradila i 2011. kada je prvi put preuzela ekipu i onda kroz kvalifikacije i treninge pravila tim za 2013. godinu i EP na kome smo bili četvrti. Dve godine kasnije osvojila je titulu.
Sada je potpuno ista situacija, s tim da nema kvalifikacija jer smo domaćini, pa će košarkašice Srbije u 2018. godini igrati samo prijateljske pripremne utakmice i spremati se za ono najvažnije u 2019. godini. Znači, ima dovoljno vremena da selektira, radi i stvori okosnicu tima za EP u Srbiji, koje će biti kvalifikaciono za Olimpijske igre u Tokiju 2020.
Ima dovoljo vremena da oporavi igračice, da ih nove snage uvede u sistem i uklopi sa okosnicom koju čine Jelena Milovanović, Sonja Petrović, Ana Dabović, Nevena Jovanović, Tamara Radočaj, Saša Čađo, Aleksandra Crvendakić i druge... (devojke koje su osvojile bronzu na OI)
Potez dostojan vrhunskih trenera, koji tačno znaju da preuzmu ekipu kada treba i da sebi daju dovoljno vremena da njihv rad da rezultate.
Osim toga, Marina ima i svoj "pokret za žensku košarku" koji sada broji više od 1000 devojčica i radi u više od 10 besplatnih škola košarke za devojčice. Ne treba reći da je to zalog za budućnost i da ona ima jasnu viziju da će neka od tih devojčica iz pokreta biti lider reprezetacije na sledećim takmičenjima. Možda već na igrama 2024. godine.
(D. Stojmenović)