Za njega kažu da je novi Teodosić, navija za Partizan, poštuje Zvezdu, a želi da Srbiju odvede na krov Evrope! (FOTO) (VIDEO)

Obožava Srbiju. Kao mali je maštao da postane samo košarkaš i ništa više. Nedavno je prvi put obukao dres „orlova“ i pružio odlične partije protiv Austrije i Gruzije na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kini... i kako kaže: „To je samo početak!“

Stefan Peno, novi plej Srbije, sa svojih 20 godina prešao je put od Beograda preko Barselone do Berlina. Srećemo ga na svega nekoliko koraka od TV tornja, Svetskog sata i Božićnog marketa, simbola glavnog grada Nemačke.

Uz flašice njegovog omiljenog pića – vode, razgovaramo o reprezentaciji, navijačima, Novoj godini koju će proslaviti u Beogradu - gradu u kojem i počinje njegova košarkaška priča.

- U kući se uvek gledala i pratila košarka. Tata je bio košarkaški trener, pa sam tako već sa 6 godina otišao na prvi trening u Beokoš, gde je tata radio. Bilo je to uživanje u košarci. San o tome da ću postati košarkaš je uvek postojao ali nije bilo nikakvog pritiska. To vreme je bilo pravo uživanje u detinjstvu i u samoj igri. Igrali smo se košarke.

I dok se igrao košarke i sanjao poziv u reprezentaciju, sa 13 godina stigao je neočekivan poziv - iz Španije.

-Sa 13 godina, u razgovoru sa ocem i sa dosta trenera, pala je odluka da odem u OKK i igram za svoje godište, pa da polako ulazim u prvi tim. Bio sam tamo u maju, junu, a već u julu je zazvonio telefon. Stigla je ponuda Barselone. Nije bilo dileme gde nastavljam karijeru.

-Moram da priznam da prvo nisam hteo da odem. Ovde su mi bili drugari, Srbija. A kada sam tamo otišao, prvo što sam rekao je da moram da se odazovem na svaki poziv reprezentacije, iako tada još uvek nisam bio njen deo. Nikada me nije zanimala ni Španija, ni Gvajana, samo Srbija. Tada sam tako odlučio i vratilo mi se. Već sledeće godine sam dobio prvi poziv u reprezentaciju.

Mladi plej Albe iz Berlina može da se pohvali time da  je igrao za sve selekcije Srbije. Sa reprezentacijom do 16 godina osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 2012. godine, a naredne godine je sa istom selekcijom osvojio srebrnu medalju kada je i proglašen za najkorisnije igrača prvenstva.

Sa reprezentacijom do 17 godina osvojio je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu 2014. godine, a iste godine je sa reprezentacijom do 18 godina osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu .

Ipak, dok je u svom Beokošu neretko postizao i preko 30 poena i bio pravi lider ekipe. Novi početak u Španiji nije bio tako lak.

- Na meni je bio veliki pritisak. Znao sam da moram da budem dva ili tri puta bolji od svakog Španca da bih napredovao. Cilj je bio, stići do prvog tima Barselone. Uspeo sam u tome. Značilo je to što je porodica krenula sa mnom. Oni su sada tamo, blizu Barselone imaju stan. I mogu da budu i u Beogradu i u Španiji, kada kako požele.

Stefan, kao i većina košarkaša mašta o NBA ligi. A san mu se delimično već ostvario jer je u dresu Barselone imao priliku da zaigra protiv Oklahome i direktno protiv američkog superstara Rasela Vestbruka, koji je na njega ostavio jak utisak.

-Bila je predsezona. U glavi je da igraš sa NBA ekipom i da moraš da uradiš ono što je trener zamislio. Takvu promenu ritma koju on ima nikada nisam video. U par navrata sam pomislio: „Uh šta je ovo?“ Međutim, mi na glavu igramo, oni na snagu. Jesu oni fizički mnogo ispred nas ali mislim da imamo mnogo veće košarkaško znanje i možemo da igramo sa njima.

Odličnu partiju Stefana Pena protiv NBA - ligaša Oklahome i njegovih 5 poena, 6 asistencija možete pogledati klikom na video:

LJUBAV PREMA BEOGRADU, SRBIJI I ĆEVAPIMA

Retko se iznervira. Ne voli nepravdu. Za njega kažu da kao polu Gvajanac, polu Srbin ima karipsku smirenost, pomešanu sa srpskim temperamentom, koji često provlada. Veliki je gurman. Srpske specijalitete ne bi menjao nizašta na svetu.

-U Srbiji volim sve, baš sve. Beograd kao grad ima dušu, to je nešto što me privlači. Kada sam tu, stalno sam u gradu. Uvek negde idemo familijarno. Svi drugari su mi tamo i uvek mi je lepo da se vratim i budem sa njima. Iako sam otišao kao mali, sa 13 godina, Srbiju nisam zaboravio. Imao sam sreće da sportski direktor mlađih kategorija u Barseloni takođe voli Srbiju pa me je stalno puštao kući za Novu godinu, slavu, Božić.

- Uvek su sarma, ćevapi i burek, pre paelje.Volim da jedem sve ali ne smem. Sokove sam izbacio još u Barsi, pijem samo vodu. A hranu....baš volim da jedem. Sada sam ovde u Berlinu. Ima dosta različitih ljudi, idemo u različite restorane. Jedemo sve ali se pazim koliko god mogu.

ALBA BERLIN – KORAK DALJE

-Pre nego što sam došao, jedino što sam znao je da me Alba traži i da je trener Aito, legenda svetske košarke koji je došao posle Obradovića. Utisci su da je klub odlično organizovan. Cela Nemačka je podigla nivo košarke. Tako je i ovde u Albi koja je stalno u vrhu. Ove godine su napravili malu rekonstrukciju.

-Doveli su španske ljude u staf što je meni odgovaralo. Alba je preuzela sve obaveze, a Barselona može da me vrati ove godine besplatno, a sledeće mora da plati nešto simbolično. Imam tri godine ugovora. Sebe sada vidim u Albi, iako pratim šta se dešava u Barseloni – kaže Stefan i dodaje:

-Nemačka liga je drugačija od Evrokupa. Ima dosta amerikanaca i malo su sporiji od, recimo, Vestbruka. Svi idu gore - dole non stop i polako se na to navikavam. Zbog toga sam i došao u ovu ligu da vidim gde sam ja naspram svih njih. Naravno želim i da radim na svom telu kako bih bio što bolji. U evrokupu je malo sporija košarka koja meni i odgovara.

Barselona VS Berlin

- Berlin je kao grad mnogo hladniji, nema plažu ali je super, ima mnogo različitih kultura i ljudi iz celog sveta. Nisam puno obilazio jer je grad ogroman, nema samo jedan centar kao u Barseloni. Malo je sličan Beogradu, što je svakako velika prednost.

Pored košarke, Srbije i ćevapa Stefan voli i igrice, koje mu barem za sada, ne idu baš najbolje.

- Nedavno sam kupio Soni. Naterali su me. Imam dosta slobodnog vremena, pa igramo ekipno, online. Tačno je da košarkaši igraju igrice nenormalno. Ja sam imao igrice ali na kompjuteru, navikao sam na tastaturu. I ovde kada sam kupovao konzolu, tražio sam USB tastaturu za Soni pa me je prodavac pitao da li sam normalan. Igramo košarku, fudbal, pucačine....ali sam najgori – iskreno priznaje Stefan.

MEDŽIK, BODIROGA, TEODOSIĆ

Nekada su mu uzori bili Bodiroga i Medžik. Njihova košarkaška inteligencija i čitanje igre bili su nešto o čemu je maštao. Za njega danas kažu da će postati naš novi Teodosić, koji je, takođe, njegov uzor.

-Sigurno prija poređenje sa Teodosićem ali jedan je Teo, drugog neće biti. Ja igram svoju igru, i ako nekom to liči na njega ja sam ponosan. Kada bih mogao da biram, voleo bih da kao Medžik igram od 1 do 5, Bodirogino čitanje igre u svakom momentu i Teove asistencije. Ta sposobnost da može da stvori koš kada hoće je sjajna. Ali ponavljam, jedan je Teo.

PARTIZAN – DEČAČKI SAN, ZVEZDA - FENOMENALNA

Igrao je i protiv Zvezde i protiv Partizana. Poštuje navijače oba kluba, za koje kaže da su najbolji na svetu. Mnoge snove je do sada ostvario, a ostaju još NBA, a onda i povratak u domaću ligu. Peno je prvi put javno otkrio za koga zaista naviija i objasnio, zašto je to tako.

-Nisam rekao to nikad, iako mislim da neki već znaju. Da, došao bih u našu ligu, nekad. Moram da priznam, to je jedan od mojih dečačkih snova. Kada sam bio mali, Partizan je igrao Evroligu i tada sam pomislio da hoću da igram za te navijače.

-Protiv Zvezde je atmosfera u Areni bila nerealna. Iako sam igrao 15 sekundi mogu da kažem da ono nisam doživeo, niti video. Stvarno fenomenalno. Protiv Partizana je bilo manje publike ali je bio fantastičan osećaj biti baš tu.

SRBIJA I SAMO SRBIJA

Za razliku od mnogih košarkaša koji kao mladi napuste našu zemlju, i odluče se za dres druge reprezentacije, novi plej reprezentacije Srbije nikada nije imao dilemu za koga će nastupati i to uvek sa oduševljenjem ponavlja, baš kao i najvažniji momenat svoje karijere - debi u dresu „orlova“ protiv Austrije i Gruzije. Dobre partije i 17 poena uz 9 asistencija u drugoj utakmici pokazale su da je Srbija dobila još jednog pravog pleja.

- Prošlo je nekoliko nedelja od debija, ali je malo da saberem utiske. Od malena sam pratio reprezantaciju, a sada sam ja deo toga. Osećaj je sjajan i ne želim da stanem. Hoću da budem na svakom okupljanju i to mi je sada jedini cilj. Ogromna je privilegija i uvek ću se odazivati pozivu. Tu nikada nema prepreke – kaže u dahu i opisuje prve minute u seniorskom dresu:

-Kada sam izašao na parket bilo je nerealno. I još pred našom publikom...Selektor Sale je došao prvi dan okupljanja, prvi trening, opustio nas je maksimalno.

Rekao je: „Ovde ste jer ste zaslužili. Ne morate nikom ništa da dokazujete. Igrate vašu igru, košarku, za Srbiju, bez opterećenja. Ovo ste zaslužili.“

-Sale ima veliko košarkaško znanje. Uvek hoće da pomogne. Daje mnogo informacija na treningu. Bilo je fenomenalno iskustvo biti tih nekoliko dana sa njim. Kada sad razmislim san jeste ostvaren ali ne želim da se budim. Želim da budem na svakom okupljanju i za to ću raditi jer sve to treba zaslužiti. Na drugima je da to procene i odluče, jesam li zaslužio poziv.

NOVA GODINA

Iako mnogi maštaju o egzotičnim destinacijama, u Stefanovom slučaju postoji samo jedno mesto idealno za proslavu Nove godine.

-Beograd. Baš ovih dana sa društvom planiramo. Biću u Beogradu sigurno. Ne znamo još gde ćemo tačno. Planiramo ali da, Beograd je jedina opcija za proslavu i najbolja.

U februaru Srbiju i Pena čekaju novi izazovi u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kini, a do tada, pozdravlja Vas sve iz Berlina - SREĆNA NOVA GODINA! :

(Saša Grujović)