INTERVJU, MILENKO TOPIĆ: O promeni planova zbog Zvezde, reprezentaciji, odlascima na Marakanu i dva najbolnija sećanja (VIDEO)

Sa posebnom emocijom navijači Crvene zvezde su dočekali povratak Milenka Topića na Mali Kalemegdan. Ne bez razloga

O skromnosti Milenka Topića mogla bi da se napiše i knjiga. Ne voli da se ističe, takav je bio 1998, takav je i sada, kada će kao pomoćni trener KK Crvena zvezde iz senke biti važan šraf u novom sistemu pod vođstvom Dušana Alimpijevića.

Karijerni put je imao u skladu sa karakterom, sa svojih 10 prstiju i bez ičije pomoći je od Profikolora došao do evropskog i svetskog zlata sa reprezentacijom Jugoslavije 1997. i 1998. kada "himnu nije pevao". Bio je miljenik Delija, to je i ostao, sada kada se čeka na njegov izlazak iz tunela hale "Aleksandar Nikolić" u odelu i drugoj ulozi.

Preporučujemo

Topić nije neko ko je pre angažmana dolazio u ložu Zvezde ili prvi red uz parket. Nije želeo ni besplatne ulaznice kada bi ga klub kontaktirao u želji da ga ispoštuje kako dolikuje. U džepu je uvek bila sezonska karta, čime je Top pokazao privrženost klubu. Nije mu bilo strano ni da skokne do stadiona "Rajko Mitić", jer sa posebnim emocijama prati i fudbal.

Sve se okrenulo ovog leta, miran rad u segedinskom SZTE Topić će zameniti evroligaškim adrenalinom. Neće biti više povremenih dolazaka u Pionir ili na Marakanu, spojile su se ljubav i posao.

- Kao neko ko voli košarku i Crvenu zvezdu nadao sam se da će Radonjić ostati i nastaviti rad. Međutim,to se nije desilo i krenulo se ka novoj opciji. Ponuđeno je prvo mesto Alimpijeviću, drugo meni, mi smo to prihvatili i krenuli u rad sa puno optimizma i entuzijazma. Otvaramo jednu novu stranicu u istoriji KK Crvena zvezda sa novim timom, ali sa dobro uspostavljenim sistemom koji je već dao rezultate. To će olakšati stručnom štabu da krene sa jedne dobre polazne osnove.

POVRATAK U ZVEZDU

Kako je došlo do kontakta?

- Dušan me je prvi kontaktirao, naravno, posle je sve u sastanku sa predsednikom Čovićem formalizovano. Poziv me je iznenadio, posebno što Dušana nisam poznavao lično, nisam znao njegovu trenersku filozofiju. Imao sam neke svoje planove u vezi sa trenerskom karijerom, a to je da se osamostalim, da krenem ispočetka kao što sam krenuo kao igrač, počevši od najniže lige, pa ako pokažem kvalitet, lako ću doći do cilja.

- Ne preko menadžera i novinara, nego isključivo svojim radom i zalaganjem. Nakon izvesnog vremena odlučio sam da budem deo Zvezde i prihvatio sve izazove koje nosi ime. Neće biti lako jer će svi pokušati da nas skinu sa trona, to je sportski i legitimno, ali nam je dodatni motiv da budemo bolji.

Uvreženo je mišljenje da ste često bili previše skromni.

- Možda mi je nenametljivost odmogla, možda sam mogao i više, ali zaista, ono što sam postigao je prevazišlo sva moja očekivanja i ne bih se menjao.

Kakvi su prvi utisci o Dušanu Alimpijeviću, s obzirom na to da niste imali prethodno mnogo dodirnih tačaka?

- Alimpijevića sam znao samo kao sportskog radnika i trenera čije sam pojedine utakmice pratio. Jedina nedoumica bila je kako ćemo sarađivati jer se nismo znali. Koji je cilj, očekivanja, šta očekuje od mene, tima, kako vidi igru, fizionomiju Crvene zvezde. Mlad je, ambiciozan, željan rada i dokazivanja. To je presudilo, uz sastanak sa predsednikom da je to to, da krenemo svi zajedno da pomognemo i Dušanu i igračima, da sve bude celina kojom ćemo biti zadovoljni.

Upoznavanje sa ekipom donelo je dodatnu motivaciju Topiću.

- Ekipa je mlada, željna dokazivanja i treninga, vidim to posle prvih nekoliko okupljanja. Svesni su izazova koji nosi dres Zvezde, izazova koji nosi takmičenje, svesni su da su ova dva meseca izuzetno bitna za sva iskušenja koja nas očekuju. U fizičkom smislu, putovanja oduzimaju dosta vremena za trening, biće tu oporavka, ali imamo odlične uslove u železniku - sala, teretana, trčanje napolju. Nemamo ograničenje u smislu vremena, možemo da kombinujemo.

Šta nedostaje da se “zaokruži” ekipa?

- Fali nam kvalitetan plej, koji će voditi tim i koji će biti gazda na terenu, trenerova produžena ruka. Mislim da nam takav treba i trudimo se da nađemo igraca sa tim karakteristikama. Svesni smo da je tržište sada ograničeno, mnogo dobri plejevi su već našli klubove. Treba nam i petica kvalitetna, pratimo tržište i ponude. Prati se i karakter igrača, imamo super momke i ljude, pa nam je bitno da nam odgovara i sa ljudskog aspekta.

Da li su Kina i NBA izazvali totalni egzodus igrača?Mnogima je lakše da budu "drugopozivci" u NBA nego da trpe velike napore evroligaških mečeva.

- Kina je mnogo uticala na tržište, zbog popularizacije košarke angažuju zvezde evropske i američke košarke nudeci im velike ugovore, egzodus se dešava sa svih strana. Na jednom TV kanalu tamo možete gledati košarku ceo dan. Imena Arona Džeksona, Lengforda, Marberija, Mekgrejdija, Buzera i mnogih drugih sve pokazuju. Sa druge strane, liga nije toliko zahtevna kao NBA ili Evroliga sa mnogo utakmica i putovanja.

Ranije ste izražavali skepsu prema aktuelnim metodama rada sa košarkašima?

- Bilo je ranije previše tegova i teretane, ali vremena se menjaju, uvode se trake, sajle, ima drugih rekvizita i čini mi se da je sada sve bolje u tom pogledu. Mišljenja sam da primaran treba da bude košarkaški trening, ali da naravno treba napraviti dobru bazu u pripremnom periodu i da povremeno uđemo u teretanu u takmičarskom periodu.

Novi format Evrolige kao da je mnoge "oterao", čak je i Aron Džekson osuo žestoku paljbu po sistemu.

- Svakako je naporno za igrače, ali i za klubove koji se trude da obezbede što bolji način putovanja i funkcionisanje u tom paklenom ritmu. Moramo biti na usluzi igračima i pomoći im da što lakše prebrode teškoće. Zato su ova dva meseca rada vrlo važna da napravimo bazu i sačuvamo se od povreda.

ULOGA NAVIJAČA I FUDBALSKA PASIJA

Mnogima je bilo neobično da vide Topića na tribinama.

- Dešavalo se da ljudi u početku više obraćaju pažnju, ali su se navikli. Kada su obaveze dozvoljavale bio sam tu, to volim i ja ću to raditi i posle, kad ne budem bio u Zvezdi. Meni je bilo najnormalnije da kupim sezonsku za basket i za fudbal. Nisam bio taj koji će da cima nekog da bi ušao u halu da bi sedeo u svečanoj loži. Sa drugarima koje znam volim da dođem, podržim, komentarišem... To je normalno, nije ništa spektakularno. Ljudi su to vremenom prihvatili najnormalnije.

Nije Vam stran ni odlazak na Marakanu?

- I to mi je jedna strast, još kao klinac sam trenirao i igrao fudbal sve dok nisam slomio nogu. Volim sve što ima vezu sa fudbalom, pratim koliko obaveze dozvole. Ranije sam išao na gostovanja, drago mi je da Zvezda ima sad finu ekipu i da su došli mladi igrači. Najviše mi je bilo žao kada je Prosinečki otišao, to me je baš pogodilo jer sam mislio da ima kapacitet i znanje da napravi nešto više i uđe u grupe u Evropi. Žao mi je što se sada Jovičić povredio, i veći poznavaoci fudbala od mene su rekli kakav je motor ekipe.

Mogao bi se nazvati i fudbalskom verzijom Branka Lazića?

- Svuda je bio, kupio te "otpatke", pomagao, zatvarao... Ja volim takve igrače, obožavam. Neprimetne, a učinak strašan. 

REPREZENTACIJA, LAZIĆ I OTKAZI - "KAD DOĐE SKRAĆENJE SPISKA, NEMA SPAVANJA"

Branko Lazić je prvo dobio kapitensku ulogu, zatim je postao deo reprezentacije, što je obradovalo Topića.

- Svojim ponašanjem je zaslužio kapitensku traku u klubu. Koliko znam, imao je neke pozive i drago mi je da je ostao. Ne postoji stručni štab koji ne bi takvog igrača poželeo. Mnogo je kvaliteta, lider je i zaslužio je traku i reprezentaciju. Iako bi nama u ovom periodu zaista dobro došao, ja mu želim da uđe u 12 igrača koji će putovati u Tursku.

Kada je reprezentacija u pitanju, u vaše vreme je Sale Đorđević dolazio povređen, pa je vodio ekipu 1998. do zlata. Kako sada gledate na otkaze i situaciju sa Nikolom Jokićem?

- Bilo je drugo vreme, nije bilo toliko izostanaka, otkaza, igrači su sarađivali i povređeni dolazili na pripreme, lečili se, ali smo svi bili zajedno. Kad dođe vreme za skraćenje spiska nema spavanja, jedva čekaš da svane da trener saopšti ko ne ide dalje, za mene su to bile traume. Ako ne čuješ svoje ime, sledi veliko olakšanje, ali istovremeno žal za 2 ili 3 igrača koji su otpali u tom trenutku. Selektoru je čini mi se bilo najteže jer mora da precrta i odstrani momke koji su bili vredni, odani, koji zaslužuju bez ikakve dileme da budu tu.

Deluje da će Sale biti na velikim mukama. Mnogo je nijansi i svako može imati veliki doprinos na svoj način?

- Da je tu Jokić, pa da Miličića interesuje košarka, pa zamislte da Dončić igra za Srbiju, kakve bi tek tada bile muke... Da je tu Micov, neki igrači koji imaju kvalitet, to bi tek bile glavobolje. Bira se i profil igrača, najspremniji.

- Po mom mišljenju, reprezentacija ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. Kakva god da je situacija. Jednostavno, kad dobiješ taj poziv samo treba da se pojaviš pun elana. Štimac je dokaz, uvek je spreman i dostupan, bez obzira da li je umoran, povređen. Svi treba da slede njegov primer, ali naravno, nije on jedini. Kod njega nije bilo sujete kada je naknadno pozvan, on je uvek tu i svaka mu čast. Takva motivacija je preduslov za kontinuitet osvajanja medalja.

KAKVA NAS ABA LIGA ČEKA?

Činjenica je da su mnogi mečevi za Zvezdu u prošloj sezoni na Jadranu praktično predstavljali zagrevanje za Evroligu. Ranije nije bilo baš tako?

- Možda je tako zbog odliva igrača, mnogi lakše odlaze za boljim uslovima, u ABA ligi mnogi ne mogu da zadrže glavne igrače, ali ima i pomaka u smislu vraćanja nekih momaka, koji su igrali za reprezentaciju nekad. Nadam se da će biti kvaliteta, smanjilo se takmičenje, uveren sam da će biti 4-5 klubova koji će parirati. Partizan je uvek tu, Cedevita, nezgodna Budućnost, a po meni i Mornar iz Bara. Biće zanimljivo, specijalno nama posle Evrolige da se koncentrišemo, na primer, na Cedevitu na gostovanju. Samo nam treba strpljenje za željenu igru i formu, uz pojačanja.

KAD SRUŠIŠ TRI PRVAKA EVROPE U NIZU....

Zvezda je toliko toga postigla u poslednjem periodu. Dominirala je na Jadranu i Srbiji, bila u četvrtfinalu Evrolige 2016, ove godine je beležila sjajne rezultate. Bilo je vanserijskih pobeda, šta je Vama donelo najveću radost?

- Ipak je najlepšI bio onaj niz od sedam ili osam pobeda. To je bilo nešto neverovatno, niko nije to mogao da očekuje, da će takva imena sa takvim rosterima i trenerima Zvezda da obori kod kuće i na strani. Tri prvaka Evrope u nizu su pala. Bilo je fascinantno i to bih posebno izdvojio kao najlepšu priču. Žao mi je što sada nismo otišli na fajnal ejt, ali skidam kapu kako su se pokazali u novom formatu Evrolige.

Odlazak iz Zvezde posebno je teško pao Topiću. Došao je u klub zajedno sa Vladimirom Kuzmanovićem i Željkom Topalovićem iz Beočina, iskristalisao se kao lider ekipe, osvojio titulu, ali je došlo do radikalne promene 1999.

- Moj odlazak iz Crvene zvezde je bio veoma bolan za mene, bio sam kapiten tima i želeo sam da ostanem duže u Zvezdi, ali ni te ni godinu dana ranije kada smo osvojili titulu nije planski odrađen prelazni rok. Umesto da se dovedu 3 kvalitetna pojačanja na tim koji je osvojio titulu i koja su bila realna, promenjen je skoro ceo tim, a mi smo dobili slabiju ekipu za jače takmičenje. Ti novi igrači nisu bili tada prava pojačanja za Zvezdu i Ligu šampiona. Sa prvom trojicom bili bi dominantni u državi, tvrdim da ne bi bilo Budućnosti ni Partizana, ni 15 uzastopnih titula koliko su zajedno osvojili.

Tog poslednjeg dana, Topić je zvao Voju Stojakovića, ali nije naišao na odgovor. Sve to iskoristio je Miroslav Nikolić iste večeri, u neverici da nije došlo do nastavka saradnje. Budućnost je profitirala.

- Ja sam čekao do poslednjeg dana prelaznog roka i odbijao sam ponude, a Ulker je bio najuporniji. Čekao sam potvrdu mog ostanka, telefonski poziv kog nije bilo. U jednom momentu sam ja pozvao i kako je telefonski broj bio nedostupan, shvatio sam da ja više nisam u Crvenoj zvezdi.

DVE BOLNE USPOMENE

Nije to jedina bolna tačka. Teško je i setiti se dvomeča sa Mešom, kada je Zvezda u finalu tadašnjeg Kupa Radivoja Koraća ispustila pobedu od 74:68 iz Verone. U revanšu je bilo 73:64 za goste, kada je pokvaren već pripremljen slavljenički ambijent u Pioniru.

- Meš je nešto što nikad neću zaboraviti, taj dvomeč i finale. Bili bismo prva ekipa od razbijanja Jugoslavije koja bi osvojila neki trofej u Evropi. Toliko smo želeli, igrali i spremali se, maštali, živeli za taj trenutak i sve prosuli u Beogradu pred našim navijačima. Bio sam neko ko je trošio najviše minuta, sa najvećim rejtingom i smatram da sam odgovoran za to što se desilo. Nismo uspeli da smirimo glavu i euforiju, posebno posle prvog meča koji smo tamo dobili. Nismo uspeli da nađemo mir i odigramo pred našim navijačima. Živeću sa time i uvek ću se sećati sa velikim nezadovoljstvom, sećaću se unezverenih lica saigrača, muka u svlačionici, lica naših prijatelja, porodica... To je bio šok za nas. Smatram da smo bili bolji, ali eto...

Kakav je Topić bio, svedoči i scena iz Zagreba dok je sve bilo još "naelektrisano" posle rata. Crveno-beli su pobedili posle produžetka i munjevito otišli u tunel posle zvuka sirene. Padalo je sve i svašta na teren, a samo je Milenko hladnokrvno došetao dok su ga navijači vređali.

- Iskusno sam sačekao da isprazne sve što su imali, sve je bilo po mojim saigračima, a ja sam izašao bez problema. (smeh) Niko od njih, na sreću, nije bio povređen. Samo su autobusu na putu do aerodroma bila polupana stakla, vraćali smo se po gustoj magli. Najbolje od svega je bio dolazak u Beograd i doček koji su nam navijači priredili po najgoroj zimi, to se ne zaboravlja.

Za kraj, sećate li se i skandiranja "Moleri, moleri" iz Profikolora?

- Da, bila je anegdota sa našim trenerkama koje su bile bele, sa patkom na rukavu ili nogavici, te su na prozvali "moleri". Krene spontano, pa prihvati cela hala, "moleri,moleri". I nama je bilo smešno dok smo se zagrevali.

Krcat Pionir, kreće novi ciklus Evrolige, sa tribina kreće i skandiranje nekadašnjem heroju. Sama pomisao na to vraća sećanja i budi emocije, ali je narav jača. Topić takvu mogućnost preokreće u priči kako sada već dolikuje treneru.

- Još nisam u tom filmu, ja u odelu na parketu... Biće mi drago, iskreno. Drago mi je da smo opet na istom zadatku, ali je najvažnije da pomognemo mladim igračima, da se što pre adaptiraju i da pruže maksimum.

(B. Vinulović)