Ispred Bogdana je posle Kine samo Bodiroga, a mi ćemo dugo žaliti za ovom prokockanom šansom (VIDEO)
Pored svega što nam se poklopilo, imali smo i MVP-ja turnira u ekipi i opet smo nekako ostali bez medalje. Kada se sve sabere - za nevericu
Činjenica je da naš bek Bogdan Bogdanović neće zaista biti MVP jer je Srbija završila na petom mestu Mundobasketa u Kini.
Slaba je uteha i to što smo pobedili Amerikance i završili turnir sa dve pobede nad njima i Češkom, jer smo zakazali u dva meča koja su mogla da definišu generaciju, protiv Španije i Argentine.
Forma srpskog tima je od Angole do Argentine varirala, a jedino je Bogdanović bio konstantan, ne računajući Portoriko, koji je Srbija svakako razbila razlikom u kvalitetu.
Na osam utakmica turnira ubacivao je prosečno 22,9 poena, četiri skoka i 4,4 asistencije. Imao je po jednu ukradenu i izgubljenu loptu.
Angola: 24 poena (8/10 iz igre, 5/7 za tri), 2 skoka, 3 asistencije
Filipini: 17 poena (6/8; 4/5), 3 skoka, 5 asistencija
Italija: 31 poen (10/21; 5/11), 4 skoka, 5 asistencija
Portoriko 5 poena (1/8; 1/5), 2 skoka, 5 asistencija
Španija: 26 poena (9/14; 2/5), 10 skokova, 6 asistencija
Argentina: 21 poen (6/13; 3/7), 4 skoka, 2 asistencije
Sjedinjene Države: 28 poena (10/17; 7/14), 4 skoka, 6 asistencija
Češka: 31 poen (10/17, 7/12), 4 skoka, 3 asistencije
U Kini je postigao ukupno 183 poena čime je postao drugi strelac u istoriji reprezentacije Srbije na velikim takmičenjima sa ukupno 756 poena (imao 573).
Pretekao je dvojicu igrača i kumova, Nenada Krstića (622) i Miloša Teodosića (682). Ispred njega je sada samo Dejan Bodiroga sa 919 poena.
Ako se vratimo četiri godine unazad do polufinala Evrobasketa, sve je po njega delovalo drugačije.
Mnogi su kritikovali Bogdanovića kada je protiv Litvanije u odsutnom trenutku krenuo na ulaz tražeći kontakt i faul, umesto da se podigne na trojku.
Izgubili smo. Godinu kasnije u Riju njegovim šutem za tri je propuštena šansa za produžetak sa Amerikancima. Izgubili smo i tad.
Štošta se promenilo do 2017. kada je osvojio Evroligu sa Fenerbahčeom kao jedan od najboljih igrača uz Ekpea Judoa i Nikolu Kalinića.
Na Evrobasket te godine je Srbija otišla oslabljena, pa i tako stigla do finala najviše zahvaljujući Đorđeviću i Bogdanoviću.
Posle tog Evrobasketa je malo ko verovao da Bogdanović može da pruži reprezentaciji više od onoga što smo videli na putu do evropskog srebra i poraza od neviđenog Gorana Dragića.
Tada je Bogdan igrao praktično sam u napadu i kada se tome doda i odbrana, nije čudo što bismo ga često viđali kako "baldiše" posle tri četvrtine.
Ovog puta je imao uz sebe imao kvalitetniji tim, ali je opet često morao da vuče - sam. Prosto, nije bilo nikoga ko bi se osmelio da šutne trojku i u situacijama kada bi bio sam.
Finta, dribling, komplikacija i po pravilu - teža situacija, teži šut i promašaj. Nije bilo lakoće u igri i kretanju lopte i jedini koji je to pravilo razbijao bio je upravo bek Sakramento Kingsa. Kao da je "operisan od pritiska". Šutneš, pa šta bude.
Najbolji centar na svetu. Tu. Jedan od najboljih u Evropi? Tu. Krilni centar NBA kalibra sa evroligaškim iskustvom? Tu. I opet nije bilo dovoljno za medalju.
Bogdanovića to verovatno ni ne zanima, ali zbog njega je verovatno najviše šteta pošto je jasno ko bi bio najkorisniji igrač takmičenja da Orlove u Kini nije spotakla Argentina.
Ovako, ostaje nada da se Tokiju može napraviti korak više i da vidimo kakva će se Srbija tamo pojaviti (ako prođe kvalifikacije).
U svakom slučaju, sve oči će još jednom biti uprte u Bogdanovića koji je posle Evrobasketa još jedanput pomerio granicu onoga što od njega očekujemo.
Po onome što smo videli u Kini, ne deluje kao da će mu to uopšte biti problem.
Pogledajte video snimljen ultra-širokougaonom kamerom na Motoroli One Action - Bogdanović: Nisam jurio prosek, šteta što nije ušla ona s pola...
(M. Ljubisavljević)