Otkrivamo šta se zaista desilo sa Hrvatskom u polufinalu Svetskog prvenstva

Desio se fudbal

Foto: Hollandse Hoogte / Shutterstock Editorial / Profimedia

Leo Mesi.

Hrvati večeras nisu ličili na sebe, prvi je komentar svih koji su u utorak veče gledali polufinale SP u Kataru: nigde one sigurnosti, nigde one vatre, nigde inata, volje, umeća, nigde one ekipe koja je došla do polufinala SP, i koja se nadala da će ovog puta otići i korak dalje...

Pa šta se desilo?

Leo Mesi.

Kad sunce sija na +40, snaga nestaje, čovek nije sav svoj.

Kako je moguće da je ekipa koja je plenila koncentracijom, uigranošću, komunikacijom, timskim duhom, lagano primi tri komada? Kako je moguće da budu ovako poniženi baš kad to gleda ceo svet?

Šta je uzrok? Neki balkanski mentalitet? Neko ograničenje Hrvata, neki pad u koncentraciji, svađa u svlačionici, neka vanfudbalska afera?

Ma kakvi: Hrvatska je poslala u Katar nikad bolji tim, atmosfera je bila sjajna, to su momci koji znaju da igraju fudbal, i znaju da igraju na rezultat. Jedinstvo nikad jače, cela nacija iza njih, motiv nikad veći...

Pa šta se onda desilo?

Leo Mesi.

Kad u ratu pored sebe imaš Ahileja, izrastu ti krila, a snaga je dvaput veća nego inače. Zato je Argentina bila jaka kad je bilo najpotrebnije.

Nije do Hrvata. Desilo se fudbalsko božanstvo, prvi fudbalski bog iz Argentine posle Maradone (BatiGol je sjajan, ali nije BatiBog), čovek koji može protiv dvojice, trojice, četvorice, ma može protiv celog sveta.

Može i protiv Francuza u finalu, videćete vi to. Uprkos svemu, uprkos godinama, Mbapeu, svemu, Mesi će ovo da osvoji. I otići će u folklor.

A Hrvati?

Ništa oni nisu krivi. Bili su odlični, sjajni, najbolji što su mogli biti, ali na drugoj strani bio je cheat code zvani Lionel Mesi. I tu pomoći nema.

Šta god da se desi u finalu, moguće je da Francuzi i dobiju, Mesi je zaradio večno mesto u argentinskom panteonu fudbala. Odmah iza Maradone.

(K. M./Telegraf.rs)