Velika sramota: Kako je "Guardian" proglasio šajkaču, 3 prsta i slogan "Srbija do Tokija" za simbole fašizma?

Pa, sad... Sve zavisi kako se uzme, ali ove tri stvari nikako ne mogu biti simboli fašizma, jer je njihovo značenje utemljeno u srži naroda

Fudbal je plemenita igra, plemenita veština koja se vekovima proteže kroz ljude. Utakmica između Srbije i Švajcarske je bila poprište jedne borbe, koja nije imala plemenitost, a koja je bila sve osim fudbalske utakmice i čije će posledice još dugo ostati vidljive. Prestup u čitavoj priči je načinio i britanski "Gardijan", koji je manje-više objavio jedan krajnje upitan i najblaže rećeno, amaterski tekst.

Srbija je poražena od Švajcarske, ispala je sa Svetskog prvenstva u Kataru, ali kada se sagledaju sve stvari koje su se dešavale tokom meča, kao i posle meča, taj rezultat je samo kolateralna šteta jedne situacije. Na sve to, "jadni" Srbi su bili optuženi i da su se poneli fašistički i da su pokazali fašističke simbole.

Preporučujemo

Fašizam i Srbija se teško mogu podvesti u jednu rečenicu, makar "na istoj strani", s obzirom na to da je ta ista Srbija godinama ratovala protiv tih istih fašista.

Britanski Gardijan je objavio jedan krajnje diskutabilan tekst, gde su slušali jednog čoveka, Albanca Hasana Rahmanija, koji je, eto, ni kriv ni dužan najuren sa stadiona jer je na meč Srbije i Švajcarske došao ogrnut zastavom Albanije. Zastavom zemlje koja se ne takmiči na prvenstvu. Zastavom zemlje koja godinama nije u dobrim odnosima sa Srbijom.

Taj isti Rahmani je u razgovoru za Gardijan istakao i da su Srbi njegov boravak na stadionu "974" učinili mnogo lošim zbog fašističkih simbola u vidu - šajkače, tri prsta, diskutabilnih majica i sloganom "Srbija do Tokija".

E, pa, kako bismo vam rekli, to jesu nacionalni simboli, ali nemaju apsolutno nikakve veze sa fašizmom.

Slogan "Srbija do Tokija" - Koja pozadina stoji iza ovog humorističnog pokliča?

Negde krajem 80-ih godina i početkom 90-ih u prošlome 19. veku, tadašnjom Jugoslavijom, ali i Evropom su harali domaći klubovi. Ispred svih ekipa Crvene zvezde, koja je u nekoliko navrata bila veoma blizu osvajanja i najprestižnijeg Evropskog takmičenja - KEŠ-a.

Posle mnogo pokušaja, Zvezda je uspela to da uradi u maju 1991. godine, kada je u Bariju, u Italiji, na stadionu "Sveti Nikola" uspela da savladi Olimpik iz Marselja posle boljeg izvođenja penala, čime je sebi kupila kartu i za takmičenje na "Svetskom klupskom prvenstvu".

Igrom slučaja, finale tog turnira je odigrano u Tokiju, japanskoj prestonici, gde su snage odmerile ekipa Crvene zvezde, koja je sa ubedljivih 3:0 slavila protiv čileanske ekipe Kolo-Kolo.

Navijačka grupa Crvene zvezde, poznate "Delije" su zbog tog uspeha osmislile i parolu "Srbija do Tokija" koja je zbog svoje zanimljivosti, ali i tradicionalno dobrih odnosa Srbije i Japana ostala pojmljiva i dan danas. Često se koristi u šaljivom kontekstu kao opis odnosa Srbije i Japana, dok nijednom tokom prethodnih 30 godina, niko nije želeo njom da opiše niti rat, niti bilo išta tome slično.

Jednostavno - Srbija do Tokija jeste parola navijača iz 1991. godine. Navijača koji su tog decembra postali i prvaci čitavog sveta.

Šajkača - Odakle ovo na glavama srpskih seljaka i kako se prožima kroz istoriju?

Gospodin Rahmani i novinar Gardijana su i tradicionalnu kapu srpskih seljaka, vojnika, okarakterisali kao fašistički simbol, iako su uz nekoliko klikova putem interneta moli da saznaju sve o njoj i o tome kako je dospela na glavu srpske čeljadi kroz vekove.

Jeste, istina je da je šajkača predstavljala deo vojne uniforme u Srba tokom ratova krajem 19. veka. Iako su Srbi to nosili samo zbog grejanja glave, srpska vojska je propisala da ona postane obavezni deo uniforme koju su nostili vojnici naše zemlje.

Međutim, čak se i iza ove priče nalazi jedna začkoljica, koja bi mogla da promeni ceo pogled.

Jedan spis, koji govori i bekstvu vojnika iz jedinice 1865. godine, kao i fotografija bugarskih legionara na školovanju u Srbiji iz 1868. godine svedoče da je šajkača bila upotreba među srpskim stanovništvom čak i pre ratova, kao i propisa donetog 1870. godine.

Kasnije je ova kapa nastavila da se prenosi među stanovništvom i postala je deo obavezne odevne kombinacije starijih ljudi, kao i nešto bez čega se ne može ni naslutiti nijedan nastup.

Šta u Srbiji i među narodom znači pozdrav sa tri prsta?

Pravoslavna i srpska tradicija imaju veoma duboke pore među narodom. Mnoga verovanja se pominju tokom istorije naše čovečnosti, a jedan od tih verovanja, ali i tradicije jeste pozdrav sa tri prsta.

Najpre, pozdrav sa tri prsta u srpskom narodu predstavlja Trojstvo - Otac, Sin i Sveti Duh. Dok se ova simbolika takođe vezuje i uz "Svete trojice", što se koristi i kao povik tokom pozdrava na ovaj način.

Još jedan deo istorije govori i da su ta tri prsta kroz istoriju imala dosta velik značaj za srpski narod - primera radi, Karađorđe Petrović je izabran za vođu srpskih ustanaka tako što su svi podigli tri prsta u vazduh i tako izgovirili i zagkletu u kojoj se obavezuju na vernost.

Tri prsta su potom postala i simbol srpstva u tom 19. veku, a i dan danas su se održala kao simbol pobede kod srpskog naroda.

Ono što bi u ovoj situaciji moglo da se dovede u neku vrstu sličnosti sa fašizmom jeste i to što su hrvatske Ustaše tokom 20. veka imala pozdrav sa dva podignuta prsta, međutim, u Srba je to drugačije - jer oni nastoje ka spajanju ta tri prsta.

Takođe, tri prsta su postala simbol pobede i u svetu, gde su mnogi sportisti svoje trijumfe slavili podizanjem tri prsta uvis. Isto onako kako su radili i u vreme Karađorđa i srpskih ustanaka.

Pevanje pesme - Kosovo je srce Srbije, šta kažu dokumenta?

Slogan "Kosovo je srce Srbije" je nastao tokom govora Slobodana Miloševića na Gazimestan 1989. godine, prilikom obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke. Poput i onog slogana "Srbija do Tokija", Srbi su ovo prihvatili i počeli da ga govore sve učestalije.

Isto je koristio i Vojislav Koštunica, dok je i Artemije Radosavljević, kosovski raščinjeni episkog, govorio nešto drugačije.

- Kosovo i Metohija nije samo teritorija Srbije, nego i njeno srce. Bez KiM, Srbija i ne postoji.

Za to vreme, pogledajmo i šta kaže zvanični dokument Vlade Srbije o Kosovu, koji mi prenosimo u celosti.

- Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine nalazi se pod privremenom civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija. Država Srbija, uprkos tome što su privremene institucije samouprave u Prištini jednostrano, protivno osnovnim principima međunarodnog prava, proglasile nezavisnost 17. februara 2008. godine, vodi mirnu, diplomatsku i pravnu borbu za očuvanje Kosova i Metohije u svom sastavu.

- Pregovori Beograda i Prištine o temama od značaja za život Srba i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji započeli su u martu 2011. godine u Briselu, uz posredovanje Evropske unije. Posrednik u dijalogu najpre je bila visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, a zatim Federika Mogerini, koja obavlja istu funkciju. Dijalog je 2012. godine podignut na politički nivo, uz učešće predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade privremenih institucija samouprave na Kosovu.

Tako da, ostaje pitanje, da li ova izjava ima fašističku potporu?

(Telegraf.rs)