Pet ključnih pitanja na koja Dragan Stojković Piksi treba da odgovori Srbiji

Čekamo da selektor kaže šta mu leži na srcu posle svega

Orlovi rano lete. Ova uzrečica i naslov čuvemog dela Branka Ćopića uveliko se koristi ovih dana da se ilustruju kratko i neuspešno učešće reprezentativaca Srbije na Mundijalu u Kataru.

Uzalud je selektor danima ubeđivao novinare i pripremao alibi pričom da je uspeh biti među 32 ekipe na Mundijalu, ispadanje u grupi. Uspeh svakako jeste, naročito što sila poput Italije i još neke jače reprezentacije nisu stigle u Katar, ali ako ste već tamo, ambicija je svakako da se prođe bar grupa.

Preporučujemo

Niko nije tražio bajke, već realan cilj, da se u konkurenciji Švajcarske i Kameruna (Brazil je već druga dimenzija za nas), obezbedi plasman dalje. Naročito kada od dolaska Piksija slušamo kako imamo ogroman talenat, kako nas ne zanima ko je protivnik, već samo gledamo sebe i svoju igru. Kada već ubediš i sebe i svoje igrače i celu naciju da ozbiljno veruješ u uspeh, da deluje kao da pucaš od samopouzdanja, onda tu priču treba da guraš do kraja, umesto što tražiš alibi iz svakog novog obraćanja javnosti.

Pisali smo već da Piksi nije ličio na sebe u Kataru, kao da se na Mundijalu pojavio neki drugi čovek. Delovao je bezidejno, bez energije, ispijeno i pogubljeno... To su primetili svi novinari koji su bili u Kataru, ali sigurno i igrači, koji su sa njim bili sve vreme. Svakako da ne može da se izbriše sve dobro što je Piksi uradio, i da Srbija možda mora konačno da nauči na greškama i da poput nekih velesila u fudbalu, posle nekog lošeg rezultata zadrži kontinuitet i nastavi sa sistemom koji je davao rezultate.

Jer Piksijev sistem do Katara jeste davao rezultate, a onda se sve raspalo kao kula od karata. Srbija je ličila na "seljačku ekipu", koja igra za zabavu širih narodnih masa, ali koja je miljama daleko od ozbiljnog takmičarskog i taktičkog nivoa. Koliko god Piksi pričao da nije pristalica defanzivnog fudbala, u ozbiljnom fudbalu, ali i generalno u gotovo svakom ozbiljnom sportu, odbrana je ta koja pravi ključnu razliku između uspeha i neuspeha. Nisu džabe mnogi rekli da odbrana donosi titule.

Na tome će ubuduće morati ozbiljno da se poradi i to mora da bude jedan od glavnih prioriteta kada je srpska reprezentacij u pitanju. Bilo je jasno da je odbrana problem i tokom kvalifikacija i Lige nacija, a na Mundijalu je taj problem maksimalno ogoljen. Pored toga, moraće Piksi ubuduće ozbiljnije da shvata rivale, bez potcenjivanja, sa maksimalnom pripremom i kvalitetnom analizom, ali će morati i da se poradi na atmosferi u ekipi koj je ozbiljno poljuljana posle Mundijala.

Piksi nije bio raspoložen da pred odlazak iz Katara razgovara sa novinarima koji su prošli pola sveta, platili papreno za izveštavanje o reprezentaciji, nadajući se boljem rezultatu. Iako ga novinari nisu "bušili" iako su imali materijala i prećutali mnogo toga, Piksi se nije udostojio da ih ispoštuje i stane pred njih da otvoreno porazgovaraju o svemu. Umesto toga, pola sata posle napuštanja hotela, dobili smo informaciju da će se obratiti novinarima u Beogradu u ponedeljak, čime je izveštačima iz Katara simbolično lupio šamar.

Kako bi kolegama u Beogradu bilo lakše, ali i zarad popravljanja nekih loših stvari kije su isplivale na videlo u Kataru, Piksi bi srpskoj javnosti trebalo da odgovori na sledeća pitanja.

Zašto je napustio poslednji trening pred Švajcarsku posle nekoliko minuta govora?

Novinari u Kataru su imali ograničeno vreme od 15 minuta i to ne na svakom treningu, pošto su neki bili i zatvoreni. Ipak, i za to malo vremena smo uspeli da uočimo neke zabrinjavajuće detalje. Naime, Piksi je poslednji trening pred Švajcarsku napustio posle svega minut - dva, kada je održao kratak govor i napustio odlučujuću pripremu za ključan meč. Sve je bilo prepušteno pomoćniku Japancu Kacušitu Kinošiju, koji je i inače vodio sve treninge u Kataru. Koji je razlog da Piksi pred ključan meč ne bude sa ekipom, ostalo je nejasno.

Zbog čega nije rađena ozbiljna video analiza i skauting rivala?

Kako je Telegraf saznao, ne samo da Piksi nije držao poslednji trening, već nije rađena ni ozbiljnija video analiza protivnika. Ovo nije bila praksa ni ranije, ali je bilo rezultata, ali na velikom takmičenju, gde svako svakog zna do tančina, to može da bude ozbiljan problem, kao što se i pokazalo u sva tri meča, gde su i sami igrači priznali da su ih ekipe očigledno dobro prostudirale i da su znali sve o njima i maksimalno iskoristili mane Orlova. Sa druge strane, naši igrači tu prednost nisu imali. Ostaje pitanje za šta Stojkoviću služi toliko broj pomoćnika i zbog čega je izostao ozbiljniji skauting rivala i ko je odgovoran za to, kao i kako sprečiti da se to ne ponavlja.

Ko je dozvolio da u hotel uđu mnogi poznati koji su remetili igračima fokus i neophodan mir pred utakmice?

Iako se kapiten Dušan Tadić nevešto branio da su reprezentativci izolovani od drugih gostiju hotela Riksos, to nije bilo tako. Mogli smo to da vidimo i u videu koji je objavio jutjuber Čoda, koji jw bez problema ušao u hotel, saletao i uznemiravao igrače. Kamo sreće da je bio jedini. Hotel je vrveo od poznatih ličnosti sa estrade, glumaca, biznismena, prijatelja i prijateljica... To se nije svidelo igračima, kojima do poslednje utakmive nije ni bilo dozvoljeno da viđaju svoje porodice, dok su drugi radili šta su hteli. Onda je pred Švajcarsku napravljen "truli kompromis" da se i žene fudbalera puste u hotel, verovatno da se smanji tenzija, ali ni to nije bilo od pomoći, ako je uopšte i bilo od pomoći. Utisak je bio kao da je naš tim u Katar stigao na ekskurziju i vašar, a ne na ozbiljno takmičenje, gde mnogi imaju strog karantin i fokusirani su damo na fudbal, a ne da li će za večerom da im prilazi neki pevač, glumac, biznismen ili jutjuber, da ih smara za sliku. Zašto je dozvoljeno da se buljuk ljudi dovede u isti hotel u kojem su igrači i o čijem trošku su bili tu, ostaje pitanje...

Kako su promašene sve izmene koje je izvršio na utakmicama?

Piksi je znao tokom kvalifikacija često da pogodi sa izmenama i da "oseti" igrača koji će da donese razliku i napravi preokret. Toga u Kataru nije bilo. Promašio je svaku izmenu koju je izvršio. Ekipa je posle izmena samo dodatno padala i tonula, a kulminacija je viđena na utakmici sa Švajcarskom, kada su u momentima kada gubiš 3:2, a juriš pobedu, izvedeni Vlahovič, Tadić i Milinković Savič, igrači koji mogu da iskreiraju šansu i koji daju kakvu-takvu šansu. Njohov izlazak značio je pucanj u nogu i konačnu kapitulaciju.

Da li je izgubio kontrolu nad svlačionicom i podršku igrača koju je imao i u koju su svi verovali?

Na kraju, sve ovo navedeno, sasvim sigurno je uticalo i na atmosferu među igračima. Kada pažljivo slušate izjave sepskih reprezentativaca na pitanja o atmosferi uvek su isticali da atmosfera MEĐU IGRAČIMA nikad nije bila bolja. Slučajno ili namerno, niko nije pominjao selektora i stručni štab. Bilo je tenzičnih situacija, neki su se javno žalili na manjak analize rivala, ali su zauzvrat kažneni ostavljanjem na klupi. Zbog toga ostaje nada da Piksi nije potpuno izgubio kontrolu nad svlačionicom i da stanje može da se popravi do početka kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, na koje ćemo valjda sada, posle 24 godine i proširenja na 24 ekipe konačno otići.

(Dušan Uštević)