Ocene Srbije protiv Švajcarske: Odbrana rivalu garantuje 3 komada, a napad šta uradi!

Fudbaleri i stručni štab naše selekcije pali na najvažnijem ispitu Svetskog prvenstva i vraćaju se kući poniženi

Što bi rekao naš narod – pukli smo kao zvečka. Da li su nam očekivanja bila prevelika, a realni dometi mali ili smo jednostavno “izgoreli” u želji da dokažemo da smo i mi fudbalski evoluirali, napredovali, iako je jasno da smo po znanju, kvalitetu, ali i karakteru “treći ešalon”.

Švajcarska nas je nadigrala u većem delu meča, iskoristila nemoć, odsustvo nacionalnog “nerva” i obaveze da se zastava i grb brane srčanije, hrabrije, pogotovo kada je na drugoj strani i sportski i stvarni neprijatelj. Epilog je užasan, nismo prošli grupu na Svetskom prvenstvu, nismo nikoga pobedili, nismo ni nadigrali i vraćamo se kući zasluženo – crvenih obraza.

Preporučujemo

Retki su pokazali nešto protiv Švajcaraca, tako smo i prošli...

Vanja Milinković Savić 6

Počeo je meč sa dva odbranjena zicera Embolou i Džaki, bio siguran i branio sve ono što je bilo u “opisu posla” golmana, ali da bi jedan čuvar mreže sačuvao svoj gol mora ispred sebe da ima isto tako koncentrisanu odbranu, što nije bio slučaj sa Srbijom. Bio je u prvih 45 minuta žrtva je očajne partije defanzivaca, ali i bočnih igrača koji su slabo odrađivali odbrambene zadatke, generalno celog tima, slabog u tranziciji ka sopstvenom golu, što je plaćeno sa dva gola – Šaćirija i Džake. U nastavku je odmah matiran i treći put, ali je ponovo ostavljen na milost i nemilost Frojleru, koji je loptu dobio na petercu. Jedan od retkih koji zaslužuje prelaznu ocenu u raspadu reprezentacije na velikom takmičenju.

Nikola Milenković 5

Loše ušao u meč, nigde ga, kao i Veljkovića, nije bilo prilikom dva zicera Švajcarske na samom početku, potom je kod prvog gola zabrljao sa Andrijom Živkovićem, dopustivši da ih Rodrigez i Vargas izbace iz igre na desnom boku, posle čega smo kapitulirali. Potpuno van tokova igre, često van balansa, sa puno grešaka u postavljanju, pasu, anticipaciji. Kod drugog gola rivala iamo Emboloa “na laktu”, posle čega ga je ispustio i dopustio da nam se ušeta u mrežu. Sve u svemu – očajan tokom celog takmičenja.

Miloš Veljković 5 (do 54. minuta)

Sve što je rečeno za Milenkovića, važi i za njega. Ispadao je prilikom pokušaja da čita igru, gubi duele, kod prvog gola konstantno “visio” na šest, sedam metara od gola, zatim mlako ušao u blok, kod drugog ni “u kadru” kada se Embolo ušetao i prošetao pored cele odbrane. Kada je Šaćiri promašio zicer, kiksnuo je sa postavljanjem ofsajd zamke, pa je spasavao Pavlović. Očajan i prilikom gola Frojlera, koga je markirao, pa pustio posle odigravanja Vargasa i omogućio mu da pogodi sa pet metara. Gledajući sveukupno, tri odigrana meča, možda i najslabija karika Srbije u Kataru.

Strahinja Pavlović 5

Srčaniji, hrabriji i konkretniji od kolega u poslednjoj liniji, ali ni on nije bio na nivou pređašnja dva meča. Kada je Rodrigez probio na boku i centrirao, slabo je, van balansa, ispucao loptu i omogućio Švajcarcima posed u kaznenom prostoru iz koga je Šaćiri pogodio. Izgubio korak i kod trećeg gola, posle čega je Embolo pokupio loptu, a onda je usledila akcija Šaćirija, Vargasa i strelca Frojlera. Ne treba ga kriviti, jer ako je selekcija Srbije spala da odbrana leži na momku od 20 godina, onda nismo bolje ni zaslužili.

Sergej Milinković Savić 5 (do 68. minuta)

Pomeren nekoliko metara unazad u odnosu na prethodne mečeve, sa drugačijim zadacima u igri, ali jednako bled i nedefinisan kao i u dosadašnjem delu Svetskog prvenstva. U meču sa Švajcarcima ne samo da nije pomogao u ofanzivnom delu, gde ga nije bilo nigde, već je defanzivno delovao kao “usporen snimak”. Linije su nam svakako bile razvučene, nesinhronizovane, a u toj anarhiji nikako se nije snalazio, stalno je kasnio, bio kratak kod ničijih lopti, bez ikakvog uticaja na igru.

Saša Lukić 6

Pretrčao je ozbiljnu kilometražu i izašao sa terena sa “busenom trave u zadnjici”, ali nije uspeo da “zakrpi” sve nedostatke koje je Srbija ispoljila. Daleko od toga da je blistao, ali je makar bio voljan da se bori, žrtvuje sebe za tim, spasava šta se spasti može, a malo toga je moglo, jer smo se svim linijama pucali po šavovima, da bismo se na kraju i raspali. Pošteno je odradio svoj deo posla, neki drugi treba da se zapitaju.

Andrija Živković 5 (do 78. minuta)

Ofanzivno korektan u prvih 45 minuta, pogodio stativu, pokušao da sarađuje sa napadačima, ali defanzivno očajan. U tandemu sa Milenkovićem je potpuno nadigran od Rodrigeza i Vargasa, u toj meri da je delovalo da na toj strani imamo igrača manje. U nekoliko navrata ih je “krpio” Saša Lukić, ali nedovoljno, jer je svaki drugi napad rivala “duvalo” po njegovoj strani, a kruna svega je da nije ni pokušao da reaguje kod gola Emboloa, iako mu je bio na dva koraka. U nastavku bez ikakvog učinka i uticaja na igru, potpuno zatvoren, uz poneki pokušaj centaršuta, pa je s pravom zamenjen 15-tak minuta pre kraja.

Filip Kostić 5,5

Rekosmo i na prošloj utakmici – nije to taj Filip Kostić na koga smo navikli. Vidi se da je povreda ostavila traga, s tim da je protiv Kameruna bio odličan do 60. minuta, pa se “ugasio”, dok je sa Švajcarcima igrao na mahove u napadu, ali, kao i ostatak tima, vrlo loše u odbrani. Nije ispratio Vidmera kod trećeg gola rivala, pa je imao vremena da se namesti i mirno spoji Emboloa sa golom, a u nastavku meča se potpuno “ugasio” i bio neprepoznatljiv do kraja utakmice, bez ozbiljnog prodora, centaršuta...

Dušan Tadić 7 (do 78. minuta)

Bez dileme – najbolji igrač Srbije na meču, daleko iznad parrtija sa Brazilom i Kamerunom. Ne samo zbog dve fenomenalne asistencije Mitroviću i Vlahoviću, već zbog činjenice da je jedini bio na nivou ovako važne utakmice. Sačuvao je mnogo lopti, dobio mnogo duela, razigravao i pokušavao da “uključi” ostatak ofanzivaca u duel. Čak i u drugom poluvremenu gde se videlo da Srbija, kao i u prethodnim mečevima, nema snage za ozbiljan ritam. Umorio se pred završnicu, pa je mesto ustupio Filipu Đuričiću.

Aleksandar Mitrović 5,5

Bolji u tandemu napadača, ali isto tako nedovoljno kvalitetan. U prvom poluvremenu je daleko više učestvovao u igri, pokušavao da odlaže loptu, sarađuje i nagrađen je golom posle centaršuta Tadića. U nastavku daleko slabiji, sporiji, ponekad i sebičan u nekim pristojnim situacijama koje smo mogli bolje da iskoristimo, da smo imali snage za više od 50 minuta. Govor tela mu je u drugom poluvremenu bio loš, više nije bio ni snažan niti opasan pred golom rivala, možda je mogao ranije da padne u situaciji kada je povučen za rame, ali i to je neki znak da nije bio na očekivanom nivou.

Dušan Vlahović 5,5 (do 54. minuta)

Sem gola koji je postigao i u jednom momentu potpuno preokrenuo meč u korist Srbije, ništa nije pokazao. Govor tela je odavao nespremnog igrača, nedovoljno agresivnog i “uslužnog” veznom redu i partneru Mitroviću, ni blizu onoga na šta nas je navikao. Verovatno je na “izvedbu” uticalo i sve ono što se iza kulisa pričalo i pisalo prethodnih dana, o lošim odnosima sa selektorom Stojkovićem, aferom sa suprugom saigrača, koje je nemušto demantovao, gubeći fokus, energiju i živce na vanfudbalske stvari.

Od 54. Luka Jović 5

Dobio priliku umesto indisponiranog Vlahovića, ali nije doneo nikakav boljitak timu. Imao je samo jednu solidnu akciju, no, i to se završilo neuspešno. Mada, njemu ne može ništa ni da se zameri, jer nije korišćen dok nije počelo da gori pod nogama, a svakako je mogao da dobije priliku u prethodnim mečevima.

Od 54. Nemanja Gudelj 5

Verovatno se tražio bolji pas, organizacija igre iz poslednje linije, pa je dobio priliku umesto očajnog Veljkovića, ali ništa nije pokazao kao ni ostali.

Od 68. Nemanja Maksimović 5

Bilo bi možda bolje da je počeo utakmicu umesto Sergeja Milinkovića Savića, jer bi se makar trudio da “zakrpi” sve greške, nedostatke i promaju u svim linijama. Ovako, dobio je priliku samo da se kaže da se nešto pokušalo, ali slaba je to alibi priča stručnog štaba.

Od 78. Filip Đuričić -

Kročio na teren kada smo se “ugasili” u svakom smislu, pa nam nije doneo ništa kao i ostatak tima.

od 78. Nemanja Radonjić -

Kao i u prethodnim mečevima, kasno i malo korišćen i iskorišćen, na teren je uvođen kada je brod uveliko tonu.

Selektor Dragan Stojković 5

Ako smo bili “kraljevi” kvalifikacija i Lige nacija, na Svetskom prvenstvu smo se raspali u paramparčad i za to, uz igrače, odgovornost snosi selektor Dragan Stojković i njegov stručni štab. Na stranu sve do sada učinjeno, u fudbalu ne postoji juče, postoji samo danas i sutra, pa će se o ovom fijasku svakako dugo pričati i polemisati kako smo to do pre 15 dana napadali svetsku titulu, a onda postali selekcija koja je, uz užasni Katar, najslabija na Mundijalu.

Muljao je Stojković od početka takmičenja sa sistemima, odrekao se samoga sebe i svega što je gradio sa igračima u prethodnih godinu dana, zbog toga očito ulazio u front sa delom tima, što je na kraju dovelo do debakla. Ne samo da smo očajno igrali, izgledali smo kao tim koji se skupio nedavno i ne poznaje nijednu akciju ili automatizam u igri, a pride nema snage za više od poluvremena. Povređeni, uvređeni, nedorečeni, jadni... Tako smo izgledali, tako smo se brukali i sve bismo nekako “progutali”, jer Brazil je “vasiona” za ono što imamo, protiv Kameruna nismo imali mozga da zatvorimo meč, ali da nas “šamaraju” albanski iseljenici i smeju nam se u lice drugo takmičenje zaredom, e – to je manjak nacionalnog ponosa zbog koga nam svima bride obrazi.

Takođe, neko će posle ovog brukanja morati da objasni zbog čega je u katarskom hotelu bio “Beograd u malom”, zbog čega su se oko igrača motale gradske “njuške” koje veze nemaju sa reprezentacijom, kojekakve žene lakog morala (pojedine su dovodile i drugarice) i ko je dozvolio takve propuste u organizaciji.

Sledeći put, ako ga uopšte i bude, moraćemo da nastupamo i govorimo skromnije, jer mi nemamo ni znanja ni kapaciteta da pretimo bilo kome u fudbalu, najlepšoj igri na svetu. Ostali smo u prošlom veku, živimo na pričama o velikim majstorima koje je ova zemlja iznedrila. Među njima i Dragana Stojkovića, koji sa svojim velikim fudbalskim znanjem i harizom ipak nije uspeo da nas “popravi” i unapredi, štaviše – utopio se u sivilo srpskog fudbala u kome vladaju mešetari i lica sa poternica. Zato i idemo kući u “prvoj turi”...

(Telegraf.rs)