Ispovest Filipa Đuričića! Gledam Piksija šta radi i mislim "Gde si bio prethodnih 10 godina?"

Sadašnji vezista Sampdorije razgovarao je sa novinarima Telegrafa o predstojećem Mundijalu i njegovom putu u Katar kroz karijeru, uz napomenu d aje razgovor vođen dok je još bio član Sasuola

Kada je počinjao da mašta o fudbalu i da se interesuje za njega, srpski reprezentativac Filip Đuričić nije razmišljao o "avionima i kamionima" već samo da uživa u ovoj savršenoj igri!

Nije sanjao da će jednog dana biti fudbaler koji će igrati u najjačim evropskom ligama i u Seriji A ostati evo već šest godina, ali jeste, kako je sam rekao, da jednog dana nosi reprezentativni dres.

To i još mnogo stvari iz svoje karijere Đuričić je otkrio tokom razgovora za Telegraf, u sklopu najave Svetskog prvenstva i njegovog puta u Katar gde će nastupati za nacionalni tim. U trenutku razgovora, Đuričič je bio član Sasuola, da bi u međuvremenu promenio sredinu i pojačao je Sampdoriju.

Za koji tim igra, to je sasvim svejedno, jer Đuričiću je nevažno koji dres na sebi ima da pokaže da je majstor. Štaviše, jedini je trenutno, da se ne naljute ostali, koji nešto zna u timu Dejana Stankovića kada je u pitanju sam fudbal. A svi se nadamo da će njegov opsu kvaliteta doći do izražaja i na Mundijalu. Uostalom, kao što smo već rekli, taj reprezentativni dres je jedan od dva o kojima je maštao.

- Kada počinjete, uglavnom maštate o stvarima koje su blizu. Ja sam uvek maštao da igram za reprezentaciju i Crvenu zvezdu. To su stvari zbog kojih sam počeo da igram fudbal. Ali kako bih vam rekao, nisam verovao da ću doći ovde gde sam danas - počeo je Đuričić razgovor za Telegraf:

- Počeo sam u školi fudbala "Obrenovac 1905." To je škola fudbala u kojoj su ponikli igrači poput Nemanje Matića, Radosava Petrovića, Ivana Obradovića, Ivana Radovanovića, Uroša Đurđevića... Mogu u nedogled da nabrajam. Tu sam počeo i tu sam zavoleo fudbal onako kako treba da se voli. Prirodnim putem došao sam do Radničkog iz Obrenovca, bio sam u Zvezdi, vratio se u prvi tim Radničkog sa 16, igrao Srpsku ligu i posle toga je došao transfer u Herenven.

- Ti prvi igrački dani, to je urezano u sećanju. Sećam se prve Mini-Maksi lige koju sam igrao sa sedam godina. Bio sam najbolji igrač i strelac i tu sam pokazivao da mogu da napravim nešto ozbiljnije. I danas neke stvari koje radim na terenu, setim se da sam ih radio kao klinac i bude mi mnogo lakše.

Kada je u pitanju prvi meč reprezentacije koji je gledao i neki fudbalski idoli iz nacionalnog tima, Đuričić je rekao:

- Ne mogu da se setim prvog meča, ali onaj koji mi je ostao urezan u sećanju jeste onaj protiv Holandije kada je Predrag Mijatović promašio penal. Kada su u pitanju idoli, voleo sam Dejana Stankovića. Još iz vremena Lacija, pritom je bio zvezda Zvezde. Mada sam voleo i Žigića i Pantelića.

Rado se Đuričić setio i kako je kao mali skupljao sličice, kao i da ih danas rado lepi zajedno sa sinom, a iz njega su navirala sećanja i kada je u pitanju debi za nacionalni tim protiv Kipra 2012. godine.

- U to vreme je nekako sve išlo kao po loju. Igrao sam sjajno u Holandiji, dobio sam poziv u reprezentaciju. Debitovao sam na Kipru, mislim da smo igrali 0:0. Pravi debi ipak smatram meč kod Siniše Mihajlvića protiv Španije koju smo izgubili sa 2:0. Igrali smo protiv ekipe koja je osvojila EP, a golom protv Velsa sam upotpunio priču i ispunio deo snova - rekao je Đuričić i dodao:

- Imao sam u karijeri sreće da su me trenirali Mihajlović i Piksi, Kuman i Van Basten između ostalog. Radio sam velikim fudbalskim imenima. Svako ima neke svoje zahteve i viziju fudbala i od svakog sam naučio ponešto. A da napravim paralelu između Mihajlovića i Piksija je teško, fudbal se izmenio u poslednjih 10 godina.

Zatim je usledilo zatišje kada je u pitanju dres Srbije. Sve do duela protiv Norveške u Ligi nacija.

- Kada pogledamo između debija i tog meča, prošlo je sedam-osam godina. Za to vreme dosta sam prošao i taj poziv Tumbakovića bio je jedan pokazatelj da sam na pravom putu s obzirom na to da sam imao jedan pad u karijeri. Gde sam podvukao crtu i rekao:" Okej, krećem od nule. Nešto sam napravio, napraviču ponovo to." I taj poziv mi je dao vetar u leđa i stvari su išle svojim tokom. Sjajno smo odigrali u Oslu. Šteta što nismo otišli na EP, ali verovatno ne bi sedeli ovde sada da se to desilo. Mislim da generalni imamo i imali smo odličnu ekipu, samo što je Mister sjajno složio ekipu posle i napravio atmosferu. Tek najbolje treba da dođe.

Na pitanje kako su igrači reagovali kada su čuli da Piksi dolazi na mesto selektora, Đuričić je rekao:

- Mislim da su svi igrači pozitivno reagovali. Mnogo je lakše kada jedan veliki igrač dođe za selektora. I to što priča, tu ideju, lakšpe prenese na nas jer je to verovatno radio ranije na terenu. Krenuli smo dobro, sve je postepeno išlo na bolje. jedna stvar koja pravi razliku jeste to što svi veruju da možemo svakoga da pobedimo. Sećam se prvih detalja na treningu gde nam je pokazivao neke šeme i akcije. Bio sam malo začuđen. Pomislio sam: "Gde si bio prethodnih 10 godina?" Konačno smo krenuli da igramo akciju gde ima fudbala i vica. Na mene je to jako, jako, pozitivno uticalo. A i na ostale, što se vidi.

Početak kvalifikacija definitivno je bio zanimljiv, najpre pobeda protiv Republike Irske, a zatim i onaj čuveni remi sa Portugalijom (2:2) kada Kristijanu Ronaldu nije priznat gol.

- Ta prva utakmica je uvek najteža. To što smo preokrenuli donelo je pozitivan naboj. U utakmici protiv Portugala (2:2) smo nekako prelomili i počeli smo da verujemo u sve ono što nam je Mister pričao. Čak i pred kvalifikacije da će meč u Lisabonu odlučiti. Sigurno da nije bilo lako kada protiv Portugala gubiš 2:0 kod kuće. Jeste Portugal, sjajna ekipa, a mi možda i nismo svesni kakvu stvar smo napravili. Mister je bio jako miran, rekao je da se smirimo, verujemo i okrećemo situaciju. Posle prvog gola nekako je 2:2 došlo pod nabojem - poručio je as Sampdorije, te se osvrnuo na tu situaciju iz finiša utakmice:

- U fudbalu se dešavaju takve stvari, trebalo je imati i sreće. Ja sam stajao na centru, nisam imao najbolji pregled. Video sam da svi dižu ruke, čak je i naš golman Dmitrović gesikulacijom pokazivao da je lopta možda ušla. Međutim, kada sam video da sudija ništa okazuje pa mi je kamen sa srca. Posle smo gledali snimke, gol je kada sudija svira i ostaću pri tome.

Srbija je u međuvremenu u Dablinu odigrala jedna od najboljih mečeva koji se, ipak, završio remijem (1:1), a specifično je to što je Đuričić igrao na novoj poziciji - desnog spoljnjeg.

- Iz našeg ugla, nama bod u Lisabonu nije bio dovoljan. Da bi prošli dalje, mi smo morali da napadnemo i pobedimo i samo tako smo mogli dalje. Mislim da nam je meč u Dablinu dao dosta na samopouzdanju. Nismo tako dugo igrali, utakmica je bilka puna ritma, protiv jedne fizički jake ekipe. Pred njihovom vatrenom publikom. Šteta što nismo dobili, ali bitno je da nas nije pokolebalo. Što se tiče pozicije, igrao sam sve i svašta, ali tu poziciju nisam. Bio sam jako korektan i mislim da su bili svi zadovoljni. Što je i najbitnije. Čak je i meni pre meča sve bilo ne poznanica. Da li mogu ili ne, kako ću se snaći, oni igraju duge lopte, skok igra mi je jača strana. Ali, iz te utakmice nosim pozitivan utisak.

Nažalost, zbog povrede nije igrao u tom kultnom meču protiv Portugala u Lisabonu.

- Nameštao sam formu za tu utakmicu u Lisabonu i tri nedelje pred početak desila se ta povreda protiv Venecije. Neke prognoze su bile da je povreda takvog tipa da će trebati tri do četiri nedelje pauze. Mi smo pokušali da se uklopimo, ali se ispostavilo da je ozbiljnija bila. Morao sam da preskočim taj meč. Sećam se da sam otišao u Pazovu, video sam kakva je atmosfera pred meč i kao danas mi je u glavi kada stojim pred vratima svlačionice i kažem: "Žao mi je što ne mogu da idem, jer mislim da ćemo pobediti." Bilo je užasno gledati, jer mi je slika kasnila 45 sekundi. I onda su informacije stizale preko "flešskora" i bilo je u najmanju ruku stresno. Kada je Mitrović dao gol, meni je "zazvonila" notifikacija. Sin kaže da je Mitrović dao gol. Ma rek'o kakav gol, sigurno je kraj. Očekuje se kraj utakmice. On će opet "ne, ne, ne, gol je." I onda smo čekali 30 sekundi da se proveri da li je ofsajd i kada je Orsato potvrdio gol usledio je delirijum.

Orlovi svoj prvi meč na Mundijalu igraju protiv Brazila. Zatim slede dueli sa Kamerunom i Švajcarskom, a Đuričić ima svoje mišljenje kada je u pitanju težina grupe.

- To je SP. Koju god grupu da smo dobili, ne bi bila laka. Drago mi je što imamo priliku da igramo sa Brazoilom, ostale druge dve ekipe su po našoj meri. Sve je otvoreno. Ako budemo pravi, 90 odsto je u našim rukama. Nadao sam se da ćemo upasti u grupu A gde je Katar, ali posle toga mi je bilo svejedno. Drago mi je što protiv Brazila igramo prvi meč, neće ni njima biti lako. Specifično je što dva puta igramo protiv Švajcarske, biće sigurno vatreno. Sve što se priča vezano za taj meč treba da ostavimo o strani. Mi smo sportisti i pre svega profesionalci i treba da se koncentrišemo samo na fudbal.

Govorio je vezista Orlova i o tome ko bi mogao da obeleži Mundijal kada su u pitanju srpski igrači, gde vidi Srbiju, ko će, po njemu, biti šampion... Imao je i poruku za navijače, a opširniji razgovor sa Đuričićem možete pogledati u video snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)