Nije smak sveta, svi znamo šta treba da bude konačan cilj U17 i U19 selekcija Srbije
Ostaje žal što se nismo plasirali dalje, u to nema sumnje, ali pitanje je da li trebalo da se pravi drama od toga što kadetska i omladinska selekcija Srbije neće igrati na predstojećem Evropskom prvenstvu?!
I jednima i drugima je trebala pobeda u utorak, s tim da je U19 selekcija bila blagi favorit s obzirom na to da se turnir igrao u Srbiji. Ipak, na kraju je Norveška slavila sa 2:1 i prošla je dalje.
S druge strane, U17 reprezentacija koju predvodi Radoslav Batak izgubila je u trećem kolu od domaćina Portugalije (3:1), dok su prethodno u "grupi smrti" dobili Holandiju sa 1:0 i igrali 1:1 sa Mađarima.
Kao autsajder u grupi, U 17 selekcija završila je na drugom mestu, što je, s obzirom na okolnosti, bio sasvim korektan rezultat. Isti onaj koji je napravljen i prethodnog puta, ali, nažalost, ove godine samo prvoplasirane selekcije su išle dalje. Kada kažemo "okolnosti", tu mislimo i na neigranje najboljeg fudbalera te generacije Vasilija Kostova koji je, kao kapiten, prebačen u U19 tim. Takođe, zadesio ih je i peh u vidu povrede Filipa Matijaševića koji nije mogao da nastupa.
Na kraju, važno je podvući jednu stvar: izbegnuto je to četvrto mesto i ispadanje u B ligu, gde su otišle selekcije kao što su Slovačka, Norveška, Danska, Holandija, Turska, Island i Severna Irska. Opet, propuštena je prilika da se ode na Mundijalito...
Rezultat s jedne strane nikako ne bi trebalo da bude "teži" od ideje dugoročne investicije u srpskom fudbalu. Konstantno se priča o tom nekom sistemu, a opet se samo jure rezultati i pati ako isti ne dođu. Kao da nismo svesni da je ključ svega to da se ovim igračima omogući neometan prelaz u A selekciju.
Batak je uspeo da stvori tim koji nije previše zavisio od pojedinaca, već su svi igrači delovali kao jedan kolektiv - što je negde i bila ideja selektora kada je preuzeo ovu selekciju. Ako postoji jedan sistem u svim mlađim selekcijama, i ako se svi toga pridržavaju, onda ćemo imati pristup koji predstavlja dugoročnu investiciju u srpski fudbal i gde će A tim da ubira plodove.
Ista situacija je i kod Aleksandra Lukovića, selekora U19 reprezentacije Srbije. Jeste dobio Kostova, supertalentovanog klinca Crvene zvezde, ali nije mogao da računa na Mihajla Cvetkovića i Andriju Maksimovića koji su nastupali za A tim. I to može da bude jedan od razloga neuspeha.
Međutim, opet se vraćamo na to da sam cilj i jeste da se ti mladi igrači nađu na treninzima Dragana Stojkovića Piksija i, jednog dana, njegovih naslednika.
U19 selekcija je poslednjih godina bila dobra odskočna daska kada igrači prelaze u ozbiljnije i zahtevnije takmičenje, ali je jasno da srpski fudbal još mora da radi na povezivanju omladinskih selekcija sa A timom. Srbija ima potencijal kada su u pitanju mladi i talentovani igrači, to svi znamo, ali srpski fudbal će benefite od njih imati samo ako se ti momci pravilno razvijaju.
Dobro, stoji i to da bi razvoj bio kvalitetniji da su se plasirali dalje, jer bi radili na tom takmičarskom karakteru. Ali, kao što smo rekli, ne bi trebalo praviti neku veliku dramu oko toga, već pustiti da Batak i Luković rade svoj posao i, ovoga puta, pomognu da Aleksandar Kolarov 2027. ima respektabilan tim na U21 EURO koji Srbija organizuje sa Albanijom.
Uostalom, ni U17 ni U19 selekcija nisu nešto nadigrane na ovim turnirima koji su iza nas. Falile su samo te sitne nijanse...
(Telegraf.rs)