Velika ispovest srpskog golmana, dotakao se i tuče s navijačem: "Hteo sam da opet budem nasmejan, stari Marko"

Srpski golman Marko Dmitrović je ovog leta prešao iz Sevilje u Leganes, gde se i ustalio na golu ove ekipe. Imao je naš čuvar mreže i nekoliko dobrih partija, te se njegova ekipa nalazi na 16. mestu u Primeri sa dva boda više od mesta koje vodi u niži rang. Pred duel sa Hetafeom, nekadašnji golman Zvezde je dao i veliku ispovest.

Marko Dmitrović je imao poprilično dug put do Španije i standardnog mesta među stativama neke od ekipa. Počeo je u Zvezdi, da bi potom preko Ujpešta i Čarltona uopšte i došao do Španije. Tamo je branio za Alkorkon, potom Eibar, Sevilju, te sada Leganes.

Preporučujemo

On je za španski "Relevo" objasnio i zbog čega je odlučio da promeni sredinu posle tri godine.

- Želeo sam da pronađem klub u kome bih mogao ponovo da budem svoj od jutra kada se probudim. Želeo sam sa osmehom idem na posao, da se takmičim, pre svega, sam sa sobom, da dođem do krajnjih granica, da uvek ponovo budem onaj Marko. Imao sam druge opcije, ali sam morao da nađem i način da raskinem ugovor sa Seviljom. Poziv iz Leganesa nije bio iznenadan, sve je trajalo dve-tri nedelje. Konačno sam stigao na zdravo i pozitivno mesto. Uživam u svakom danu. Želeo sam da ponovo budem onaj isti Marko, da se osećam važnim, da se ponovo nasmejem i da vredno radim, što sam izgubio u Sevilji - rekao je Marko Dmitrović.

Okrenuo se i ka počecima svoje karijere.

- Počeo sam u lokalnom klubu u svom gradu, igrao u dva tima tamo, a onda sam sa 15 godina otišao u Beograd da igram za Crvenu zvezdu. Prošloje 18 godina otkako sam otišao, prošlo dosta vremena. Bio je to moj tim kada sam bio dete, bio mi je san da mogu da igram i treniram u Crvenoj zvezdi. Tamo sam proveo šest godina i imao sam svakakvih trenutaka: dobrih i loših, jer uvek ima dobrih i loših trenutaka, ali to je bilo brutalno iskustvo učenja. Mnogo sam sazreo kao osoba jer sam otišao sam od kuće kada sam imao 15 godina, tako da sam imao dve opcije: sazreti i rasti i nastaviti da idem za svojim putem ili odustati, vratiti se kući i napraviti život za sebe van fudbala.

Otkrio je kako je dospeo uopšte do Alkorkona, gde ga je trener želeo.

- Došao je poziv iz Alkorkona, rekli su mi da me je trener video da igram za reprezentaciju Srbije do 21 godine, da me želi, da tako kažem, da računa da ću igrati, ali, naravno, niko u svetu fudbala ne može da vam garantuje da ćete igrati, jer nema klauzula koje vam garantuju da ćete igrati, ili ja ne znam za njih. Rekli su mi da računaju na mene, ali da to moram dokazati. Stigao je poziv, znao sam tada da neću imati mnogo timova u opciji, jer branio igrao i nisam predstavljao atraktivno pojačanje, pa sam morao da tražim drugoligaše ili da se vratim u Srbiju. Nisam imao mnogo opcija. Tu je počeo moj napredak i od tada je sve krenulo napred. Igrao sam sve mečeve dve godine i taj prelazak u Alkorkon je bio ključan u mojoj karijeri.

Ostala je upamćena i njegova "tuča" sa navijačem PSV-a koji je uleteo na teren.

- Bilo je čudno. Nikad ne očekujete da će se ovako nešto desiti u fudbalu. Ako nekoga vidite licem u lice, ponašate se drugačije, ali me je to iznenadilo jer je bilo otpozadi i bio sam fokusiran na igru. Dobio sam udarac u leđa u poslednjim minutama utakmice. Nisam bio šokiran, ali sam bio iznenađen. Rekao sam: "Šta ovaj tip radi ovde?" Onda je pokušao da me udari, uspeo sam da ga oborim na zemlju, ostao sam priseban, jer nisam agresivan, ali sam mogao da poludim i da se ponašam drugačije. Na kraju krajeva, kako stvari sada stoje, dobio bih najveću kaznu. Bio je to veoma ružan čin, ali je završio kao anegdota zahvaljujući onome što sam uradio u tom trenutku. Nije bilo lako, nasilju nije mesto u fudbalu.

(Telegraf.rs)