Cvetkovića traži Zvezda i pola Evrope, on poručuje: Ovaj klub ne bih mogao da odbijem, gol Partizanu najdraži

O njegovim fudbalskim kvalitetima izlišno je pričati, za nešto više od godinu dana koliko je na velikoj sceni vrlo brzo je pokazao zbog čega se evropski klubovi sada utrkuju da ga potpišu - mada je Mihajlo Cvetković još i kadetskoj selekciji jasno stavio do znanja kakvog bisera Čukarički, ali i Srbija, imaju u svojim redovima!

Jesenji deo sezone 2023/24, gde je debitovao i postao najmlađi strelac Čuke na debiju, bio je dovoljan da Čuka već u prvim danima 2024. dobije ozbiljne ponude za njega i da istih više "ne može da se otarasi". Crvena zvezda je jasno stavila do znanja koliko ga želi, sa Marakane su istakli da je to praktično jedini fudbaler Super lige koji bi mogao da igra u crveno-belom dresu, dok je nedavno punoletstvo Cvetkoviću "otvorilo vrata" ka Evropi.

Preporučujemo

Kada je u pitanju potencijalni transfer, o čemu je i direktor Brđana Vladimir Matijašević nedavno govorio i poručio da je blizu, Cvektović ne želi da priča. Istakao je da veruje klubu, da je njegov fokus samo teren i da mu ne bi teško palo čak i ukoliko ostane u Čukaričkom.

- Pokušavam da ne razmišljam o tome, iako je teško. Tu su drugari uz mene, porodica, svi. Evo sada sam ovde na pripremama, pa i zaboravim na sve to jer ne mislim o tome. Nekad u šali se sve pomene, ali kad izađem na teren i na trening samo sam na to fokusiran - počeo je Cvetković razgovor za Telegraf.

Dok pomenutom Matijaševiću, ovde u Turskoj, telefon svakodnevno zvoni po nekoliko puta kada je u pitanju Cvetković, mi smo tokom razgovora sa mladim fudbalerom pokušalida vam dočaramo o kakvom momku se radi i kako on gleda na neke bitne tačke u njgeovoj karijeri koje su se javile od tog septembra i meča sa Železničarom u Pančevu, pa do danas. Takođe, kroz pitanja iz fudbalskog leksikona želeli smo da saznamo neke opšte stvari iz njegovog privatnog života.

Za početak, odakle ta ljubav prema fudbalu...

- Otkako sam saznao za fudbal, sa nekih svojih šest godina, zaljubio sam se u njega i počeo da ga treniram. Ujak i deda su mi igrali fudbal, te sam zbog njih i krenuo da igram. U Čukarički sam došao sa svojih devet godina, imao sam jedan turnir u Kragiujevcu gde sam stigao na preporuku jednog tatinog prijatelja. Igrao sam utakmicu u Nišu, postigao jedna gol čiji je snimak prosleđen tadašnjem treneru Mišku Jurasoviću. On je i rekao da se pojavim na tom turniru u Kragujevcu, odigrao sam i buo najbolji strelac. Nakon toga sam konstantno dolazio u Beograd. Strah? Ma nisam bio ni svestan svega toga, verujte mi. Preselio sam se sa nekih 12 godina, krenuo sam sa majkom. Ona mi je tu bila vetar u leđa i konstantno mi je davala podršku. Brzo sam se privikao na Beograd i sve ostalo.

Posle facinantnih brojki u kadetskoj selekciji, gde je u jednom trenutku bio Zlatna kopačka Evrope, Cvetković je u Pančevu dobio priliku da debituje i dao je gol za konačnih 2:2.

- Nije bilo nikakvih naznaka tada da bih mogao da debitujem. Trenirao sam i igrao sa omladincima i u jednom trenutku, na moju sreću, nije bilo napadača u prvom timu. Dobio sam šansu i iskoristio je na pravi način. Ni tog debija nisam bio svestan, sve mi se brzo izdešavalo, tako da tek sada krećem da razmišljam šta je sve iza mene. Dok su s jedne strane stizale čestitke zbog debija i gola, ja u tom trenutku nisam bio srećan jer nismo pobedili tu utakmicu. Roditelji i svi u klubu su mi dali savete posle toga, tako da nisam poleteo odmah. Mislim da i danas, uz pomoć tih ljudi, ostajem na zemlji i vredno radim i treniram - rekao je Cvetković i dodao:

- Nakon debija igrao sam i utakmicu u Evropi. Zatim sam odigrao i protiv Partizana za omladince. Nije bilo teško, ja baš volim da igram fudbal. Jeste da sam negde očekivao da ostanem u prvom timu, ali nikako mi ne bi bilo teško da su me vratili da igram za omladince. Za koju god ekipu da igram, ja ću dati sve od sebe na terenu.

Iako još "zelen", Cevtković je mečeve u Ligi konferencije odigrao kao da iza sebe ima višegodišnje iskustvo nastupa i evropskim takmičenjima. Upravo je i to jedan od razloga zbog čega je veoma tražen, a za naš portal se prisetio tih utakmica u Evropi.

- To je drugi nivo takmičenja. tereni su mnogo bolji i brži. Nisu to igrači koji su, da kaže, vanzemaljci, Svi mi znamo da igramo fudbal, ali oni igraju na bržim terenima i brže donose odluke. To je ono što pravi razliku. I ovde kod nas ima mnogo kvalitetnih igrača koji bi mogli da igraju na višem nivou, međutim, kod nas to ni tereni ne dozvoljavaju. I liga je malo slabija.

Ostaće Cvetković upamćen i po tome što je u jednoj polusezoni dao gol i Zvezdi i Partizanu.

- Da mi je neko verovao da ću da dam gol Zvezdi i Partizanu pred sezonu, iskreno ne bih mu verovao. Ipak su oni najbolji klubovi u Srbiji. Presrećan sam. Nije mala stvar dati gol njima na gostujućem terenu.

Upravo posle pogotka u Humskoj, Cevtković je dobio i poziv Dragana Stojkovića Piksija da se javi u A reprezentaciju Srbije.

- Sigurno da znači i da je podstrek i motivacija za dalji rad, ali ne treba se zadovoljavati i zaustaviti na tome. Jednostavno, dobijete taj poziv i ako vas je neko već primetio samo treba davati još više. Nije cilj samo da se dobije poziv, nego da budem standardan reprezentativac i da pomognem našoj zemlji ako mogu.

Nije debitovao, jer je zarad rezultata prebačen u U19 selekciju.

- Jeste postojala velika žal, jer nisam mogao da upoznam igrače poput Vlahovića i Mitrovića i te sjajne fudbalere. Ali sam rekao u tom trenutku sebi da je možda i bolje ovako, jer ću imati minute kod Aleksandra Lukovića za U 19. Nije me to omelo, što se vidi po rezultatima, Uspeli smo da se plasiramo dalje i srećan sam zbog toga. Za koju god našu reprezentaciju budem pozvan, trudiću se da dam sve od sebe i pomognem Srbiji.

Interesovalo nas je i kako izgleda jedan njegov dan.

- Ustanem, idem na trening. Nakon toga, idem na čas engleskog. Družim se sa prijateljima. Kada imam slobodan dan, trudim se da igram tenis sa svojim prijateljima. Gledam fimove i serije, volim naše domaće - rekao je Cvetković koji je u nastavku odgovarao na pitanja iz fudbalskog leksikona.

Fudbalski leksikon:

1. Omiljeni fudbaler?

- Lautaro Martinez.

2. Najbolji saigrač kroz karijeru?

- Navešću dvojicu, Marko Docić i Matija Popović.

3. Najbolji fudbaler sveta ikada?

- Lionel Mesi.

4. Najbolji srpski fudbaler u istoriji?

- Dragan Stojković Piksi.

5. Najteži meč u dosadašnjoj karijeri?

- Protiv Portugalije na EP do 17 godina.

6. Najdraži gol?

- Protiv Partizana.

7. Čega se rado sećaš iz detinjstva?

- Tih turnira i utakmica koje sam igrao kao dete.

8. Prve batine?

- Sa 10 godina.

9. Prva utakmica sa tribina?

- Sa 10 godina, bio je to Radnički iz Niša.

10. Najveća fudbalska radost?

- Gol protiv Partizana.

11. Da li si nekad zaplakao posle meča?

- Jesam, posle Portugalije, kada smo ispali sa EP posle poraza od 3:2.

12. Šta te najviše nervira kada su u pitanju tvoji saigrači?

- Nervira me kada igrači ne daju 100 odsto na terenu.

13. Omiljena hrana?

- Pasta.

14. Omiljeno piće?

- Sok od pomorandže.

15. Omiljena muzika?

- Naša, narodna.

16. Omiljeni film?

- Montevideo.

17. Koji sport pratiš, sem fudbala?

- Tenis i košarku. Gledam Evroligu svako kolo.

18. Koji tim najviše voiliš da gledaš?

- Trenutno Liverpul.

19. Omiljena fudbalska liga?

- Serija A.

20. Poziv kog kluba nikad ne bi odbio?

- Mančester junajteda.

21. Kome bi voleo da daš gol u finalu Lige šampiona?

- Realu iz Madrida.

(Mario Marić, izveštač Telegrafa iz Antalije)