Vukotić otvoreno o dolasku u Partizan, izazovima i pritisku, iskustvu u Dinamu, ambiciji u selekciji Crne Gore

Retko ćete sresti nekoga ko će u ovom trenutku reći: da, želim u Partizan i ništa me drugo ne zanima, sem ako se, naravno, ne radi o internacionalcu, koji nema pojma o aktuelnom trenutku, tranziciji, nedaćama kluba i lovi mahom "masnu" platu. Fudbaleri sa našeg podneblja bi se verovatno zamislili, kao što je to bio slučaj u prethodne dve ili tri godine, izabrali TSC, Čukarički ili neki manji ino-klub sa stabilnim prihodima i budžetom, ali bez rizika. Ipak, ima jedan koji je rekao "da" bez razmišljanja kada su ga pozvali iz Humske, nije se obazirao na novac, niti na sugestije sa strane, nije ni zastao da možda još jednom razmisli šta čini, a i porodici je poručio da se ne meša u izbor.

Milan Vukotić je među crno-bele stigao, jer ništa nije moglo da ga pokoleba i odvrati od odluke koju je doneo bez ustezanja. Kao najdominantniji igrač crnogorske lige, talenat koji bi trebalo da bude legitimni naslednik povređenog Gajasa Zahida. Ali i igrač koga su u Humskoj prepoznali kao projekat budućnosti, prekretnicu u začetku reformisanja tima, uporedo sa reformisanjem kluba, i neko ko bi bio dobra poruka svim fudbalerima koji će se možda zamisliti kada poziv crno-belih stigne.

Preporučujemo

Vukotiću je stigao i više o drugima, kaže, nije ni razmišljao. A, kada je posao sklopljen i želja mu ispunjena, fokusirao se na to da ga opravda i pokaže da nije slučajno u Partizanu, koji smatra najvećim klubom.

- Prihvaćen sam od strane stručnog štaba i fudbalera Partizana kao da sam član kluba tri, četiri godine, a ne tek nekoliko dana i to mi je bilo veoma važno, Da se nekako uklopim, snađem da budem deo grupe i sve se lepo poklopilo, baš kao što sam priželjkivao - kaže Milan Vukotić za Telegraf posle nekoliko dana u Humskoj.

Partizan je još od smiraja jeseni praktično bio primoran da traži alternativu za povređenog Gajasa Zahida, koji je operisao koleno. S obzirom na činjenicu da je Norvežanin bio važan igrač u proteklom periodu, osećate li taj pritisak očekivanja da budete bar jednako dobri?

- Uvek je dobro da se igrač bori sa pritiskom, jer ga to "gura" unapred. Meni je to zadovoljstvo, volim da postoji pritisak u igri, pritisak očekivanja. Ptrudiću se zato da se svaki trening i utakmicu dokazujem, da uvek budem neko na koga tim i klub mogu da računaju. Veoma mi je važno da od početka krenem kako treba, da na sve ostavim dobar utisak, od saigrača, preko trenera do medija, javnosti i navijača.

Znam šta od mene očekuju, ali volim pritisak

U crnogorskoj ligi ste dominirali, bili jedan od najproduktivnijih fudbalera tamošnje lige. Možete li nešto slično da ponovite i u Superligi Srbije, odnosno Partizanu?

- Superligu sam gledao na televiziji, nisam bio akter i ne mogu baš da sudim dok ne budem deo nje. Ipak, kada pogledate koeficijente, jasno je da je liga u Srbiji jača, iako svako takmičenje ima svoju specifičnost. Bio sam Budućnosti, deo velikog kluba u Crnoj Gori, sada pripadam Partizanu, velikanu srpskog fudbala i svestan sam da mi neće biti lako u početku, da će biti potrebno malo vremena za adaptaciju, da uhvatim ritam, stil i razmišljanje koje nosi boravak u Humskoj. Ipak, znam zbog čega sam angažovan, očekuje se da odmah pokažem sve što mogu i daću sto odsto od sebe da se nametnem. Ne mogu da tvrdim niti obećavam ništa, vreme će pokazati sve, a stručni štab će odlučiti da li je dovoljno ili mogu više.

Šta navijači Partizana mogu da očekuju od Milana Vukotića, šta je spreman da im pruži, čime da se preporuči da bi ga zavoleli?

- Verujem da mogu da se preporučim golovima i asistencijama, jer mi pozicija iza napadača dozvoljava da budem praktično "vezan" za kazneni prostor, a tu do izražaja dolazi moj kvalitet. Nadam se da ću im prezentovati igru lepu za oko, poteze koji su deo stalnog repertoara jednog polušpica.

Dinamo me je učinio 40 posto boljim igračem

Posle fudbalskog školovanja i stasavanja u Crnoj Gori, Vukotića je angažovao Dinamo iz Zagreba, a to nije mala stvar ako se zna kako zagrebački klub "stoji" u evropskim okvirima godinama unazad i kakve rezultate postiže. Kakvo iskustvo nosite iz Dinama?

- Kada mlad igrač ode u tako veliki klub, potrebno mu je više vremena da se prilagodi svemu što ga sačeka. Treninzi, utakmice, rad sa prvim timom, boravak uopšte - sve je to u Dinamu neka druga dimenzija, I ne samo u stvarima vezanim za teren, filozofija zagrebačkog kluba i van terena je posebna, svedok sam da je to izuzetan nivo i oni to dokazuju godinama unazad. Jer, pronalaze igrače, ostvaruju uspehe, a potom ih prodaju za 15, 20 miliona evra i više.

Iako je Vukotić angažovan kao jedan od talenata sa prostora Balkana, u Dinamu nema "preskakanja razreda", sve mora da se zasluži kroz rad i selektiranje. Zašto nije došlo do debija?

- Kada su me angažovali, radio sam sa B ekipom, koja je takođe imala izuzetne igrače, što iz sopstvene škole, što angažovane sa strane, kao i organizaciju. U početku je bilo teško, dok se nismo uklopili, no, posle šest, sedam meseci smo super izgledali i onda počinje prosec priključivanja višem nivou. Trenirao sam potom i sa prvim timom, trebalo je da debitujem protiv Osijeka, ali je ekipa gubila sa 2:0 na poluvremenu.

Znate već kako je kad se gubi u nekom derbiju, nema prostora za mlade, traži se instant rezultat. Ipak, smatram da je boravak tamo izuzetno iskustvo iz koga sam mnogo naučio. Fudbalsko razmišljanje, sve što su mi dali i naučili me u tom periodu, učinilo me je bar 40 posto boljim fudbalerom.

U tom periodu ste otišli i na dve pozajmice u Tabor iz Sežane i Zrinjski, štaviše, sami ste insistirali?

- Nisam imao problem da idem na pozajmice, jer se Dinamo B ugasio i bio mi je prioritet da igram što više. Mladom igraču kada sedi na klupi prolazi vreme, izlazi iz ritma, iz fokusa, nije na fudbalskoj sceni. Kada odete i igrate, neko bar može da vas vidi, da možda prepozna u vama nešto. Zato sam, po svaku cenu, želeo da odem i da igram negde, iako sam možda mogao da ostanem, sedim na klupi i budem "broj" na treningu.

Vratio sam se u Budućnost i fudbalski oživeo

Povratak u Podgoricu je doneo daleko bolje dane.

- Imao sam još ponuda u tom momentu sem Budućnosti, ali nisam imao imao dobru statistiku u periodu pre toga, a kada ofanzivni vezista nema golove i asistencije, ne može previše da bira ni sredine, nije na oku. Zato sam se vratio u poznatu sredinu da bi se oživeo fudbalski, proigrao i došao do brojki koje me vraćaju u fokus. Budućnost je moj klub, tamo sam odrastao, najbolji u Crnoj Gori, sa najboljim navijačima i uvek su trofeji aktuelni, što mi je prijalo. Da budem iskren do kraja, u početku mi je i u Podgorici trebalo malo vremena da se vratim u ritam, jer svaka promena donosi nešto novo. Apsurdno je da je tom moj klub, a morao sam da se adaptiram, što mi je do tog momenta bilo nepoznato, Ipak, kockice su se složile i sve je krenulo u nekom drugom dobrom smeru.

Porodici poručio da su crno-beli prvi izbor

Usledio je potom i poziv Partizana, tačnije Predraga Mijatovića. Jeste li imali još ponuda na stolu?

- Bilo je još nekoliko ponuda, ali poziv Mijatovića, koji je bio direktan i potpuno iskren prema meni, praktično je sve druge zainteresovane pomerio u stranu. Fudbalsko razmišlajnje, koje mi je prezentovao u razgovoru je najviše uticalo i "kupilo" me da praktično samo želim u Partizan. Naravno, veličina samog kluba, navijači, moje navijačko opredeljenje od malena, istorija i još mnogo toga su samo neki od dodatnih faktora koji su prelomili.

Nije vas poremetila ni tranzicija kluba, teške "teme" koje se još uvek svakog dana nameću?

- Kada je već počeo da se "kuva" prelazni rok, već su bili nagoveštaji da se uz Partizan vezuje moje ime. Ipak, prelazni rok je takav da sve uzimate sa rezervom, a uz to postoje ljudi sa strane koji nameću mišljenja. Tako sam slušao da slučajno ne prihvatim, da je suludo u ovom trenutku, da postoje dugovi, da mi treba mirnija sredina za razvoj... Međutim, ništa me nije pokolebalo, po svaku cenu sam hteo samo u Partizan, jer znam da tako veliki klub može mnogo da mi pruži, a nadam se da ću mu uzvratiti na terenu. Kakva god da je situacija, radi se o velikanu koji može da vas izbaci na površinu i omogući odlazak u velike klubove zapadne Evrope.

Kako je porodica odreagovala?

- Pazite ovako ću vam reći - pošto nisam bio u situaciji da biram kada sam prešao u Dinamo, poručio sam im sledeće: što se aktuelnog prelaznog roka tiče, mog osećaja i moje odluke gde ću dalje, ovoga puta se samo ja pitam i to je bilo to. Želeo sam samo u Partizan, ništa me drugo nije zanimalo.

Priliku u A selekciji Crne Gore ne smem da ispustim

Šta se sebi postavili kao primarni cilj u Partizanu?

- Želim da se nametnem treneru i stručnom štabu, budem deo prvog tima, postižem golove i asistiram saigračima. Da pokažem svima da mi je mesto u Partizanu, jer kada dođete kao prvo pojačanje u prelaznom roku, postoje prednosti, ali postoji i određeni pritisak. Od toga će zavisiti i utisak i moj boravak među crno-belima. Možda ću biti sve četiri i po godine, možda dve, možda, pak, šest meseci, fudbal je nepredvidiv. Ali, voleo bih da ostavim trag, da pomognem i doprinesem da se klub vrati na staze stare slave, jer to svima donosi dobro - igračima, trenerima, navijačima i samom klubu. Svi žele Partizan kakav je nekada bio, bez obzira što situacija nije laka, no, moramo zajedničkim snagama da mu pomognemo i radimo na tome. Je,r bio prvi ili ispadao iz lige, prošlost se ne može poništiti. Za mene je najveći...

Od nedavno, Vukotić je i A reprezentativac Crne Gore. Ambicije su mu da ostane deo "sokolova"...

- Prošao sam sve mlađe selekcije Crne Gore i nedavno sam bio deo A tima na poslednja dva okupljanja. Pobedili smo Tursku 3:1, u tom meču sam dobio priliku, i mogu da vam kažem da Crna Gora odavno nije pobedila tako dobar tim, uz veoma dobar igrački utisak. To mi je dalo motiv više da se u narednom periodu izborim za mesto u nacionalnom timu i želja mi je da iskoristim šansu, ne smem da ispustim priliku koja mi se ukazala - zaključio je Milan Vukotić.

(Telegraf.rs)