"Dobrodošli na stadion Siniša Mihajlović": Da li Nacionalni stadion treba da dobije ime u čast Mihe? (ANKETA)

Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto-kolaž: Ministarstvo finansija, Nikola Anđić

Prošle su dve duge i teške godine bez Siniše Mihajlovića, jednog od najboljih fudbalera i trenera koje je Srbija imala, koji nas je prerano napustio, posle lavovske borbe sa leukemijom. Srce velikog Mihe prestalo je da kuca 16. decembra 2022. godine, a iza njega je ostala velika tuga i praznina svih koji su ga voleli.

Gotovo da nije zapamćeno da je čitavoj srpskoj i italijanskoj javnosti toliko teško pala smrt jedne ličnosti. Siniša je bio više od običnog čoveka, gromada, kult! Koliko je samo ljudi pomogao, a da se za to nije čulo, niti je on želeo da se o tome priča. Radio je to u tišini, kako i rade pravi heroji, bez ikakve reklame i želje da pokazuje koliko je human i kakvo srce ima.

Scene sa njegove sahrane, kada je čitav Rim stao najbolje pokazuje koliko je bio veliki i poštovan.

Ipak, stiče se utisak da mu se Srbija nije odužila na pravi način za sve što je uradio za nju. A uradio je mnogo. Bio je najbolji mogući ambasador zemlje u Italiji i širom sveta. Veliki patriota, koji je uvek isticao ljubav prema svojoj zemlji i narodu, spreman da stavi i sebe ispred zarad odbrane zemlje, kao što je to činio i tokom NATO bombardovanja, kada je išao na razgovore i sa tadašnjim premijerom Italije u pokušaju da spreči da Italija uđe u alijansu koja će bombardovati Srbiju.

Međutim, tada je dobio odgovor premijera da se oni tu ništa ne pitaju i da Italija ni ne želi rat, a Miha je razočaran napustio sastanak, a kasnije i kroz utakmice slao poruke mira i skretao pažnju svetske javnosti na to što se dešavalo u Srbiji tokom 1999. godine.

Mihi se do sada jedino donekle odužila Crvena zvezda, koja je deo zapadne tribine nazvala po njemu i prezime Mihajlović je ispisano na zapadnom delu Marakane.

Ali, sve to deluje nedovoljno, naročito kada vidimo da u Italiji Lacio, Bolonja, Inter... svi klubovi navijači tih ekipa u kojima je ostavio trag ne zaboravljaju našeg velikana. Onda i bude pomalo gorak ukus u ustima kada se vidi da u Srbiji već počinje da bledi sećanje na Mihu.

Zbog toga bi jedina prava odluka kojom bi Srbija mogla da se oduži Siniši Mihajloviću bila ta da Nacionalni stadion dobije njegovo ime.

Ne postoji veličina i legenda bez koje smo ostali prerano, a koja je toliko ostvarila i u domaćim i stranim okvirima (osvojio evropsku i svetsku titulu sa Zvezdom kao igrač, kasnije i sa Laciom osvojio dva evropska trofeja i bio dvostruki šampion Italije), a koja je imala i toliko uspešnu karijeru u inostranstvu i bila svetski priznata i poštovana ne samo u sportskim okvirima, već i u političkim i drugim moćnim krugovima u inostranstvu.

Nije imao mrlju u karijeri i nema sumnje da bi čitava javnost u Srbiji podržala ideju da se stadion koji se gradi u Surčinu nazove po njemu.

Kada smo pre godinu dana radili serijal intervjua sa nekim od najvažnijih ličnosti iz Mihinog života i karijere, pričali smo i sa Dejanom Stankovićem, njegovim saigračem i kumom, koga smo pitali šta misli o ideji da Nacionalni stadion ponese njegovo ime.

- Bilo bi lepo da nešto važno nosi ime Siniše Mihajlovića, jer to važno mora da ima isti karakter i da se prepozna u Siniši Mihajloviću, to nešto što bude veliko i važno. On to zaslužuje. Mislim da svi koji su ga poznavali, koji su ga i dobro poznavali i oni koji su ga se plašili, koji ga nisu poznavali, mislim da vam mogu reći samo lepe stvari o Siniši Mihajloviću i načinu na koji je on gledao život i suočavao se sa životom do posljednjeg momenta, mora da bude nešto jako i važno. Siguran sam da će biti - istakao je Dejan Stanković pre godinu dana.

Godinu dana kasnije, Nacionalni stadion već počinje da dobija svoje prve obrise, a bilo bi dobro da FSS i Vlada naprave novi korak i da se Mihi oduže za sve što je učinio za Srbiju.

(Telegraf.rs)