Dve godine od dana za koji smo se nadali da nikad neće doći

Danas je druga godina kako smo ostali bez velikana, fudbalske i ljudske veličine, gromade od čoveka, neverovatnog borca, divnog sina, oca, supruga, brata, prijatelja... Dve godine od kako smo ostali bez Siniše Mihajlovića.

Naš legendarni fudbaler i trener do poslednjeg daha se borio sa leukemijom, koju je isprva uspeo da pobedi, ali se opaka bolest vratila.

Preporučujemo

Na kraju, njegovo lavovsko srce je prestalo da kuca 16. decembra 2022. godine.

Tog dana se sećam i danas, a vest me je zatekla u Kataru tokom završnice Mundijala. Pre podne je bilo slobodno, pa je konačno moglo i da se odmori. Divlja plaža bez ikoga, divno more, delovalo je kao u bajci.

A onda povratak u smeštaj i vest koju niko nije hteo da poveruje. Želiš da poveruješ da je u pitanju "lažna vest", iako je prvu informaciju objavila cenjena Gazeta u Italiji. Ipak, svaka nada da je vest netačna nestala je kada sam ugledao izjavu Arijane koja je potvrdila vest i zamolila javnost za poštovanje privatnosti.

Sreću i osmeh u sekundi su zamenili suze, neverica i šok.

Usledila je sahrana kakvu Rim ne pamti. Večni grad je stao da oda počast velikanu. Zbog Mihe su opelo služili i pravoslavni i katolički sveštenik.

U srcu katoličke crkve dobijena je dozvola da se naš velikan sahrani po pravoslavnim običajima, uz osveštani krst direktno iz središta Srpske pravoslavne crkve koji je poslat iz Srbije prvim letom za Rim.

Sve to govori kakvog smo velikana izgubili. I danas mnogi nisu svesni koliko je ime bio Siniša, a nekako je utisak i da ga Italijani poštuju više nego u njegovoj Srbiji.

Zvezda je uradila prvi korak i nazvala je deo zapadne tribine Marakane po Siniši Mihajloviću, gde stoji i ispisano njegovo prezime.

Ipak, njegova Srbija i dalje treba da mu se oduži na pravi način, kako i dolikuje veličini Siniše Mihajlovića...

(Telegraf.rs)