Josip Iličić otvorio dušu: "Odustao sam od fudbala da porodica ne bi patila, Anćeloti mi je pomogao!"
Slovenački fudbaler Josip Iličić, nekadašnji miljenik fudbalskih fanatika zbog svog majstorskog umeća na terenu, otkrio je koliko su životne borbe oblikovale njegovu karijeru i odluku da se povuče iz vrhunskog fudbala.
U iskrenom intervjuu za španski "AS", Iličić je otkrio da je bio na pragu transfera u Napoli, ali i da su razgovori sa Karlom Ančelotijem o životu i fudbalu ostavili dubok trag na njega.
Preporučujemo
Veljko Paunović ostaje u Meksiku: Svi veruju u Srbina!
Nekada najtalentovaniji igrač Engleske i Mančester junajteda, sada se zabavlja sa navijačima u Južnoj Koreji
- Sve je praktično bilo završeno. Prihvatio sam, razgovarao sa trenerom koji mi je rekao par stvari o fudbalu a onda smo govorili o životu. Ali, Atalanta je na kraju odlučila da me ne pusti. Bio sam im jedan od najvažnijih igrača. Anćeloti mi je govorio o životu u Napulu, što je i esencijalno jer smo ljudi pre nego fudbaleri. Govorio sam o tome i sa Mertensom i tadašnjim sportskim direktorom Đuntolijem. Bio sam ubeđen, želeo sam da odem tamo da osvojim prvenstvo, igrao sam sjajno, fizički sam bio “životinja” - rekao je Iličić.
Uprkos teškim trenucima koje je doneo kovid, Iličić je pronašao sreću i svrhu povratkom u domovinu, gde sada nastupa za Maribor i uživa u svakodnevnim radostima života, daleko od tereta profesionalnog fudbala.
- Počeo sam da se osećam drugačije. Više sve to nisam mogao da podnesem, kada mentalno niste dobro nećete dugo potrajati ni fizički. A, ako ne mogu da dam sve od sebe, radije ću napraviti korak unazad. Nisam prihvatio da budem na klupi i fudbal nije samo pitanje novca. Inače bih otišao u Kinu ili Saudijsku Arabiju. Fudbal je ljubav, otkako sam počeo da hodam lopta je uvek bila uz mene - ističe, a potom dodaje:
- Tokom kovida, posle mesec dana izolacije tražio sam od kluba da idem. Previše sam patio bez porodice. Kada sam stigao kuči shvatio sam da je to to što mi je potreno i da fudbal više nije za mene. Kada igrate na svaka tri dana znači da stalno putujete, da nemate privatan život, a nisam mogao da prihvatim da me porodica gleda kako patim. Posle svega sam se osećao kao dete, srećno.
(Telegraf.rs)