Ekskluzivno! Ispovest Elšnika o 7 dana "pakla" pre Zvezde, što je razočaran derbijem, ponudi Dinama i Hajduka

Slovenci i Crvena zvezda, ta formula ne može da omane! Ta veza između slovenačkih fudbalera i najtrofejnijeg srpskog kluba je neraskidiva! Od velikog Ivana Toplaka - čoveka koji je osvojio četiri titule i čuveni Mitropa Kup, Marka Elsnera - koji je bio miljenik i saigrača i navijača, pa sve do virtuoza u kopačkama Milenka Aćimovića i momaka koji su ostavljali srce na terenu u onoj čuvenoj sezonu 2013/14 - Nejca Pečnika i Dejana Kelhara!

Nisu crveno-beli dugo u svojim redovima imali slovenačkog fudbalera, prošlo je čak 10 godina, da bi ovog leta zakucali na vrata Olimpije iz Ljubljane i završili, da se ne lažemo, jedno od najboljih pojačanja u novijoj istoriji kluba - Timija Maksa Elšnika.

Kao da je odrastao na Marakani, a ne došao pre četiri meseca, Elšnik na svakoj utakmici crveno-belih potvrđuje onu čuvenu floskulu "ostavljanja srca na terenu." Dao je gol na debiju, dao je gol na debiju na Marakani, asistirao u najvažnijem meču za ulazak u Ligu šampiona (pogodio Uroša Spajića za 2:0 protiv Bode Glimta), izborio penal i zabeležio asistenciju u večitom derbiju (pobeda Zvezde nad Partizanom 4:0), a kao kruna svega su dve asistencije u istorijskoj pobedi nad Štutgartom u Ligi šampiona (5:1).

Baš posle te utakmice, doduše nekoliko dana kasnije, Elšik je dao intervju za Telegraf u kom je govorio o magičnoj noći protiv Švaba, kako je došao u Zvezdu i dramu koju je proživljavao tih dana, "partneru" u veznom redu Radetu Kruniću, utakmici protiv Srbije na EURO, ponudama Dinama i Hajduka, Josipu Iličiću, ali i večitom derbiju i zašto je on za njega bio kao trening utakmica.

"Gledali smo snimak protiv Štutgarta, da budemo sigurni da se desilo! Možda su očekivali pet golova - ali u našoj mreži"

Za početak, povratak u 27. novembar i noć kada je Zvezda tukla Štutgart 5:1 na Marakani.

- Pa, mislim, stvarno je bila fenomenalna utakmica. Sledeći dan gledali smo snimke, da se uverimo da se to desilo, da nije to nešto što smo sanjali. Sve je išlo po planu kako treba i bilo je vreme da se neka utakmica namesti, da ide u našu stranu, da ne ide sve kontra. Ali na početku onaj brzi gol, kako smo ga primili malo se u glavi vratio onaj osećaj - "Ne opet, da ne bude sad i drugi i treći u prvom polovremenu i onda gotova utakmica." Ali hvala Bogu, nije nas taj primljeni gol toliko poremetio nego smo se skupili i od tada još bolje odigrali. Igrali kako treba, brzo se vratili i na kraju visoka i zaslužena pobeda Crvene zvezde - rekao je Elšnik za Telegraf i dodao:

- Ne znam šta je bio ključ, neki pristup, trening i sve je bilo slično kao prve četiri u Ligi šampiona. Možda kvalitet protivnika, Štutgart je malo ispod Intera i Barselone. Monako, igrao si u gostima, sad igrao si kod kuće. To je možda bila ta neka razlika koja je nama pomogla, jer iskreno protiv Benfike smo dosta dobro odigrali. Možda smo zaslužili više od tog poraza. Isto to smo igrali kod kuće. Svi znamo da svakom je teško kad dođe na Marakanu. Dosta dobro smo to iskoristili. Neku prednost domaćeg terena sad protiv Štutgarta. I niko nije očekivao pet golova. Možda su, ali u našoj mreži, ne u protivničkoj. Tako da mislim da smo iznenadili sve.

Nije želeo Slovenac detaljno da otkriva taktiku koju je Vladan Milojević postavio, ali je iz svog ugla pokušao da objasni šta se dešavalo na terenu.

- Sad ne bih previše ulazio u neke taktičke detalje, ali to što sam rekao, priprema je bila dosta slična ostalima. Svaka protivnička ekipa ima neke specifične detalje, kako stoje, koju formaciju igraju. Ali nije Štutgart imao nešto baš drugačije, možda je tu bila naša prednost, pa smo zbog toga toliko visoko pobedili. Jednostavno, prilike koje su se nam ponudile mi smo iskoristili i bili smo konkretni. Te šanse koje su došle smo upakovali i uvek je lakše kad imaš ti prednost. Dobro smo stali u nekom bloku i na kontre smo bili jako opasni. U prošlim utakmicama smo mi bili u zaostatku i onda ti trebaš da napadneš i juriš rezultat. Puno lakše je, ekipi kao mi, sa nekom brzinom da imaš rezultat, čuvaš to, malo si niže i onda imaš dosta prostora pa ih kazniš još više. Što se tiče tih nekih tranzicija i kontranapada, kako smo ih kaznili, baš je bilo po knjizi, po udžbeniku. Ne znam, fenomenalna utakmica i sreća da smo dali gol. Šteta samo to što sam rekao, taj brzi gol na početku, ali možda nam je trebao da nas probudi, razdrma i od tada je išla samo na gore.

Priznao je Elšnik da nije gađao samog Mirka Ivanića kod tog trećeg gola posle kornera, te otkrio koliko mu je drago što je baš Mića bio strelac.

- Dosta se danas u modernom fudbalu rade ti prekidi. Sve više imaju neku težinu jer dosta utakmica može da se odluči na taj način. Pogotovo kada su dve ekipe negde na istom nivou, onda su ti neki detalji i sitnice koje odluče. I prekid je jedna od tih stvari. Sad mi radimo svaki dan pre utakmice dosta prekida i defanzivnih i ofanzivnih. Imamo neke tačke gde pokušaš da gađaš loptu, ali utrčavanje igrača su uvek tako da, ako nije dobar centaršut, da je pozadi neko drugi koji može da pokupi to loptu, da imaš više opcija. I jednostavno, ne znam kako su oni čuvali tu drugu stativu, ali Ivanić je potpuno ostao sam.

- Mislim da mu nije bilo teško dati odatle. Ja sam bio presretan zbog njega. Imao je istu povredu kao i ja, godina i po nazad. Znam šta znači taj adoktor. Nije lako, ni za glavu. Taman je na početku ušao u formu, dobro igrao i onda se desi takva povreda. Bilo mi ga je dosta žao i kako se sad vratio. Bez probne utakmice, bez prijateljske na treningu. Malo je rizik kad igrača odmah ubaciš nazad, pogotovo na taj nivo. Mislim da je igrao malo više od pola sata, i to protiv nemačkog bundesligaša. Svaka čast da je izdržao, da je preživeo i da je doprineo našoj pobedi. Mislim da to je njegov prvi gol u Ligi šampiona, pričali smo baš posle utakmice. Dao ih nekoliko u kvalifikacijama. U grupnoj fazi je ovo prvi. Svaka mu čast. Ali sad da bih rekao da sam ga gađao tamo na drugoj stativi iz kornera, nisam iskreno. Ali to što sam rekao, imaš više pozicija gde trebaš naći da gađaš, da bude neko tamo i samo da je pokupi, što je opasno za gol - ističe Elšnik i nastavlja da govori o prekidima i toj časti koju je dobio da ih izvodi u Zvezdi:

- Sigurno dosta zavisi od tebe. Ako ti pukneš preko, na drugu stranu terena, neće biti ništa od akcije i protivnik dobije loptu. Lepo se kaže da je centaršut pola gola. Možda je neka odgovornost, ali nije to neki pritisak u karijeri. Verovatno udariš hiljade do centaršuta. Neće svaki biti idealan, ali barem da je tamo... Eto, protiv Bode Glimta kada je trebalo za LŠ i sad. Mislim da mi tu dosta pomogne leva noga. Nema dosta igrača koji su levaci. Trener danas više hoće neke ulazne lopte da idu prema golu. Sa ove strane trebaš levaka i zato sam i u Olimpiji dosta prekida izvodio. Kako se prodao Hvang, ta druga strana se malo oslobodila. Nemamo tamo nekog da bi sa desnom nogom vrteo unutra. Tako da sad sam na kornerima ja. Jedino mislim ako igra Luka Ilić, jer isto ima izvrsnu levu nogu, onda možemo da se menjamo.

"Morao sam da ispoštujem Radonju jer je sprintao 50 metara, kad već ne igram za Barsu..."

Ta prva asistencija je verovatno rešila meč, dok je druga dotukla rivala. A baš u tom 87. i 88. minutu Elšnik je pokazao koliko srce i želju ima kada je u pitanju borba za grb kluba, kada je kod svog gola oteo loptu, istrčao do protivničkog i dodao Radonjiću - iako je bio na izdisaju snage.

- Iskreno da je bilo 2:1, verovatno ne bih išao gore jer imaš negde pozadi u u mozgu "šta ako se tamo izgubi lopta i onda oni nas jure na kontranapad, a  trebaš da budeš tamo kao neki osigurač u sredini." Ali onako sa 4:1, ako se izgubi lopta, biće svakako kraj utakmice, nije sad opasno da bismo izgubili prednost. Ja sam u glavi imao samo da istrčim sprint i napravim neku prednost. Isto njima je teško trčati nazad sa 4:1 kad gubiš. Odakle snaga, ne znam. U tom trenutku mislim da je sve samo u glavi, srce, voljni moment. Svakako, svi smo tad potpuno umorni, nemaš snage i onda samo koliko se ti možeš preko te neke granice naterati za taj jedan sprint. Problem bi bio da, to što sam rekao, da si izgubio loptu, pa treba nazad trčati onda, rikneš. Ali, ne, mi smo tu akciju završili kako treba, pogodili gol. I mislim, videlo se i na radovanju da nismo trčali dole, nego smo svi samo stali. Radonjić je širio ruke, mi ostali, smo prohodali do njega jer smo bili mrtvi. Da, znao sam da je dobra prilika za gol jer oni su bili baš otvoreni i rekao sam: "Hajde, sad to povuci, taj jedan sprint pa..."

Mnogi bi u toj situaciji šutirali, mogao je i Elšnik, ali...

- Da, mogao sam, ali teško je iz prve. I u nekom brzom trčanju si, u polusprintu. Sada da je tamo primim... Ali to u sekundi moraš da odlučiš. Da, tamo samo sam video Radonju. Ja sam uvek timski igrač, znam i on je sprintao 50 metara. Hajde da ga ispoštujem. Pa mu podvališ, on je malo bolje u poziciji tamo sa strane. Zašto ne bi? Nisam ja neki egoista, pa da bih samo razmišljao kako ću ja da pokušam da zabijem gol. Meni se činilo da će možda i taj odbrambeni igrač još više suziti prema meni, onda bi on skroz bio sam. Ali on je malo loše odradio svoj posao. Na kraju je bio bliže Radonjiću, nije bilo idealno, on je samo trebao da zalomi, ali majstorski to odradio i dao taj peti gol.

Pao je kamen sa pleća igračima Zvezde posle tog 5. kola, pogotovo što su u prva četiri zabeležili isto toliko poraza. Mada, ruku na srce, rivali su bili oni najkvalitetniji što LŠ može da ponudi.

- Imali smo baš težak žreb. Sad, da li će to neko prepoznati ili ne, teško je te stvari da se izmere. Ali pogledaj sad tabelu, ti imaš Monako, Inter i Barselonu. Tri ekipe koje su su između prvih osam. I mi smo igrali sa njima. Benfika, rekao sam, bili smo tu. Malo je falilo. Štutgart smo sad dobili i imamo još tri utakmice. Možda izvučemo još nešto više. Opet, protiv Jnag Bojsa igraš u gostima na veštaku krajem januara, kad bude u Švajcarskoj verovatno minus pet. I to su teški uslovi. Nije da igraš sa njima kući na našem terenu ili, ne znam, Slovan Bratislava. Mi smo ih dobili sa Olimpijom. Šta bi napravili sa Zvezdom? Tako da žreb je baš bio težak, ali šta da kažeš, šta da radiš. To je Liga šampiona. Ne možeš da biraš. Dali smo sve da dođemo u Ligu šampiona i to smo napravili. Nećemo sad žaliti s kim igramo. S druge strane, uvek voliš da igraš protiv Barselone. Ja bih mogao da igram protiv Real Madrida, Mančester Sitija. Pa neka izgubim, ali to su neke utakmice za tvoj život, za karijeru, koje ćeš pamtiti.

Zanimljivo, Elšnik je pre žreba poželeo baš Barselonu.

- Da, da, da. To je moja ekipa. Ne znam, od šest-sedam godina sam navijao za njih. Treba biti realan, verovatno nema šanse da ćeš igrati za njih, ali postoji mogućnost da igraš protiv njih.

Na pitanje šta je potrebno da Zvezda bude ravnopravna sa rivalima kao što su Benfika i Monako, ali i Interom i Barsom, Elšnik je rekao:

- Ja mislim da je najbitnije da ne primamo prelake golove, da ne poklanjamo. To koliko smo poklanjali te prve četiri utakmice... Benfika, primiš slobodnjak, frajer pogodio u 90. Da ima 10 slobodnjaka, možda bi dva putatako pogodio, a od osam slučajeva bi promašio. Tačno jedan od ta dva je sad protiv nas. Da nije bilo tog gola, na kraju bilo bi 1:1 ili malo drugačija utakmica. I onda isto se desi protiv Intera, Čalhanoglu udari, znamo da ima taj udarac, ali isto opet. Mislim da je u zidu Radeta Krunića baš malo zakačila, to su centimetri, to su detalji. Da nije tog gola, opet ne znaš šta bi bilo. Druga utakmica. Ajde Barselona, to svi znamo, da su u ovom mometu najbolji na svetu. Monako, iskreno, nas je pregazio. Primiš gol u 46. minutu, na poluvreme treba da ideš sa 1:1. Ja mislim da bi bilo drugačije. Treba ti svih 15 minuta da se resetuješ, da uđeš u drugo poluvreme. To su sve neki mali detalji. Bilo je vreme da nešto ide i u našu stranu. Stvarno, sad je bila to neka utakmica za istoriju. Presretan sam što sam imao priliku da sam je doživeo, da sam je odigrao.

Osvrnuo se i na to što je na premijeri LŠ morao da igra levog beka skoro celu utakmicu, jer se Ognjen Mimović povredio i desno je morao da se preseli Seol.

- Čak sam i u Superligi posle neku utakmicu odigrao na toj poziciji. Protiv Barselone isto poslednjih 20-25 minuta sam išao levo da čuvam Jamala. Kad je Rodić igrao pre mene, pa su njega izveli, nije mogao da izdrži 90 minuta zbog nekih povreda. Nije to neki strah, da ću ostati na beku. Bitno je da igraš. Iskreno da mi kažu, igraj levog beka protiv Barselone. Druga opcija, možda si na klupi, samo da igram. Ja sam takav, meni je bitno da igram. Da pomognem ekipi, kako god trener traži od mene. To što sam rekao pre, nisam ja neki egoista, neki individualac, ja se uvek podredim ekipi. To imam već odranije, isto u Olimpiji, bio sam kapiten četiri godine i meni je uvek tim prvi. Šta ja trebam da napravim da im pomognem, to ću i da uradim, neću komplikovati. Da li je to levi, desni, bek. Jednostavno, nije tvoja prirodna pozicija. Daćeš maksimum i šta bude, bude. Ja znam da trener neće ništa meni zameriti ako sam na levom beku, pa da odigram loše. On zna da ću dati sve od sebe. Možda i zbog toga ima neko poverenje u mene i zato me tamo i stavio, jer zna da ću ja napraviti sve. Imam levu nogu, pa nema dosta opcija tu - rekao je Zvezdin vezni fudbaler i dodao:

- Stvarno, te povrede su nam malo... Poremetile koncepcije. Da, i sistem i sve. To su te neke specifične pozicije. Ne možeš imati četiri beka u klubu jer može igrati samo jedan levo i jedan desno. U veznom redu ti možeš dosta da menjaš. Isto u napadu možeš dosta da menjaš, ali u zadnjoj liniji šta će ti drugi ili treći levi bek? On će celu sezonu biti na klupi, nezadovoljan. Svim klubovima je teško kad se neko, ko je u prvom planu na beku, povredi jer nemaš rešenja i treba da krpiš iz drugih pozicija i u tom slučaju sam bio ja. Meni to nije neki problem.

"Bilo mi je žao Krunuća, ali navijači moraju da shvate jednu stvar! Malo sam razočaran derbijem, kao da je bila trening utakmica"

Sezonu je počeo sa Hvangom i to je delovalo odlično. Južnokorejac je pred grupnu fazu otišao, stigao je Rade Krunić koji je tek protiv Štutgarta pokazao sav svoj potencijal. Ima Elšnik i objašnjenje za to, te hvali svog saigrača.

- Da, Rade je imao fenomenalnu utakmicu. Zabio je gol, asistirao. Baš je pokazau celu svoju snagu, što postoji u njemu. Potencijal kao igrača. Vidi se, posle takve utakmice, zašto i kako je napravio takvu karijeru. Da je to sve zaslužio. Ima strašno iskustvo iz Milana, gde idemo sad. Mislim da će to biti za njega baš posebna utakmica. Videli smo šta je od Silasa napravila ta utakmica kad igraš protiv svog bivšeg tima. Što se tiče Krunića, svakom igraču kad menja klub, menja sredinu, treba različiti period. Neko se uklopi posle pet dana, neko mesec dana, neko godinu dana i onda pokaže neki svoj maksimum, svoj maksimalni potencijal. Možda nije bilo od njega realno da se očekuje odmah da će on sad sve sam rešavati. Meni je bilo malo žao zbog njega. Pritisak, veliko ime, srpska publika, srpski mediji, Rade Krunić. Kao da će on na svakoj utakmici dati dva - tri komada. Znamo šta je ta pozicija centralnog, defanzivnog veznog. Teško da ti imaš ti neki veliki uticaj na utakmicu. Ti možeš odigrati sve perfektno. Ti si tamo samo da pomogneš ostalima. Ti pomažeš odbrani da se braniš i pomažeš napadu da oni daju gol. A nisi ti taj koji će u prvom planu sve da radi.

- I on generalno kao igrač, isto i u Milanu i u Fenerbahčeu, je uvek bio neki profil igrača koji je radnik, koji pokida, trči, bori se. Nije bio on neko ko daje zadnje pasove, zabija golove. Ima on to, ali nije mu to primarni kvalitet. I sad od njega, kako je došao u Zvezdu kao veliko ime, mislili su da će on sad biti desetka, driblati, guraće kroz noge i davati zadnji pas i zabijati golove. Desi se i to, kako je pokazao sad protiv Štutgarta. Ali nije bilo fer prema njemu da sad mi hoćemo iz njega da napravimo možda malo drugačiji profil igrača. Ja i on, dosta smo slični, dosta ćemo trčati, dosta ćemo se boriti i meni je odlično igrati sa njim - rekao je Slovenac i nastavio da priča o Kruniću:

- Fenomenalan igrač i on može dosta da me nauči na tom nivou. I da, sad je pokazao i nadam se da nije neka strašna ta bol, ta povreda šta je sad osetio protiv Štutgarta i da će on povući još ovu ekipu na viši nivo i da će i meni pomoći, mene naučiti nešto pa da budemo kao par tu u sredini još bolji. Mislim da imamo veliki potencijal kao dva vezna koja igraju zajedno.  Ljudi nekad trebaju malo da smire, daju nekom igraču više vremena da se adaptira. Dajemo podršku. Tek kad je došao i vidimo sad na kraju da je pravi da ima kvalitet i da nam je pomogao do tih bitnih trenutaka.

Kao što je Štutgart jedna od istorijskih utakmica, tako je i večiti derbi protiv Partizana onaj koji će ući u anale. Elšnik je na njemu bio jedan od najboljih igrača, ali priznaje da mu je nedostajala jedna stvar.

- Pa, iskreno, malo sam bio razočaran derbijem. Očekujem neki derbi u budućnosti, da će se to malo jače zakomplikovati, pa da bude opasnije. Jer to je neki osećaj, neka energija koju ne možeš da opišeš, to trebaš da doživiš kad ideš skroz kroz tunel na teren pa napolju na terenu i sad nije bilo tog osećaja. Razbili smo ih i onda je bilo kao neka trening utakmica. Nažalost, ja bih voleo da je Partizan malo jači i da je prava utakmica, da se pokaže na tribinama. Pa da dobiješ možda u poslednjoj minuti 1:0 ili 2:1. To bi bilo pravo neki doživljaj. Sada je bilo jedan, dva, tri, četiri. Naši navijači presretni, njihovih nema. Ideš kući.

"Meni Olimpija znači sve, evo zašto je fudbal u Sloveniji toliko zanimljiv"

Za razliku od Srbije, gde je poslednjih godina viđena apsolutna dominacija Zvezde, u Sloveniji je situacija nešto drugačija i tako smo pre nekloliko godina imali dve sezone zaredom gde se u psolednjem kolu odlučivala titula: Celje - Olimpija i Mura - Maribor.

- To je, ne znam kako je to moguće, ali i matematički to je, ne znam koji su to procenti da se to desi. Hajde jednom, ali desilo se u Sloveniji dva, tri puta zaredom da u poslednjem kolu direktno oni igraju između sebe za prvaka. To je teško da se desi. Igraš 36 utakmica i sada si na jedan-dva boda i žreb je takav da igrate između sebe poslednju utakmicu. To je kao da je namešteno, znaš. Tako se desilo protiv Celja, mi smo tražili pobedu, bili bismo prvaci, bilo je nerešeno, oni su osvojili titulu. Mura - Maribor, isto, igrali u Mariboru za prvaka između sebe. To je filmsko u Sloveniji bilo poslednjih par godina - rekao je Elšnik koji je na meču Celje - Olimpija (2:2) dao dva gola, te se osvrnuo na situaciju u Srbiji:

- Ali ovde, da, bežimo na nekoliko bodova, 12 od Partizana. Nije ni još pauza za zimu, Ne znam koliko imaju šanse da se vrate. Mi smo i u prvenstvu svakako u formi, pokazujemo redovno sve. Ne možeš da kažeš sada da je završeno prvenstvo, ali ako budemo mi pravi, ne može niko to da nam uzme. Mnogo je bolje kada je tu konkurencija, kada te gura, nema prostora za neku komfor zonu. Svaka utakmica je derbi. Svaka utakmica, kao finale. To sam doživeo u Sloveniji kad je bilo dve-tri sezone. Do kraja, ne možeš da popustiš ni za jedan odsto jer znaš da će oni verovatno dobiti.

Na konstataciju da možda i zbog tog neizvesnog šampionata sada imamo Olimpiju i Celje u grupnoj fazi Lige konferencije, Elšnik se složio:

- Ja mislim da jeste, da je sigurno ta neka konkurencija. Onda kad se završi prvenstvo, u klubu verovatno uprava razmišlja: "Vidi koliko malo nam fali, hajdemo da još malo nadogradimo, da malo još uložimo, da napredujemo i mi ćemo biti prvi sledeće sezone." Onda, opet si tu i opet daj malo više i ideš stepenik po stepenik i na kraju se napravi zdrava priča, dobre ekipe i sad su konkurentni u Evropi i Celje i Olimpija. Tako da sigurno taj neki recept da su u prvenstvu ekipe, da su si blizu, diže kvalitet. U Sloveniji ranije bio je samo Maribor i ostali nisu mogli ni blizu u Evropi. Ni prvo kolo da prođu. Jer jednostavno, zašto bi sad mi ulagali velike novce, kad znamo da će oni biti prvi i mi nemamo ništa od toga. Onda svi malo štede budžet, dajemo malo pažnje kada su u pitanju mladi, pa da nešto prodamo i mi smo sada razvojni klub. I to je to, kako je bilo u Sloveniji bio taj period. Ali sad je drugačije, sad imaju tri-četiri kluba ambicije I za slovenački fudbal se to pokazalo da je to dosta, dosta dobro.

Dotakao se Elšnik perioda koji je proveo u Olimpiji i otkrio je šta za njega znači ovaj klub.

- Olimpija me je, na neki način, vratila u život. Bio sam kao klinac u Engleskoj, igrao četiri godine, ali se tamo u prvi tim nisam probio u Čempionšipu. Bio sam u Ligi 2 na pozajmici. Nisam hteo da ostanem tamo, u Sloveniji su malo zaboravili na mene. Onda sam rekao da ću se vratiti posle pola godine bez kluba, pola godine pauze, ali sam hteo da to bude klub koji ima neki renome, koji nešto znači. To su bili Olimpija i Maribor. Olimpija me je ovako primila sa otvorenim rukama, uzeli su me za svog, a ja sam došao iz okruga Maribora, tamo 15-20 minuta van. U Sloveniji je to dosta čudno, kod vas to nema jer ste Partizan i Zvezda, oba kluba su iz Beograda. Ne znam koji bi možda bio sličan rival u svetu ili u Evropi, ali tamo je to baš regionalno. I sad da neko iz našeg okruženja ide tamo. Tamo se kao da se država deli na pola, zapadni i istočni deo. "Ti si naš, kako si mogu ići tamo?" Šta da kažem, Olimpija me je uzela za svog. Na kraju dali su mi traku, četiri i po godine tamo. Sad sam neka njihova legenda. Navijači su me uzeli za svog i meni Olimpija znači sve - rekao je i dodao:

- Ne bih nikada mogao da idem u Maribor, jer Olimpija je moj klub. Vratili su me na mapu, preko njih došao sam do reprezentacije, igrao na Evropskom prvenstvu i napravio transfer u Crvenu zvezdu. Bez Olimpije, da me oni tad nisu uzeli, ništa od ovog danas ne bi se desilo. Nisam bio neko njihovo dete, nisam bio iz njihovog okruženja, nego rekli su "on ima nešto, dođi sa 20 godina" i tako se namestilo. Olimpija mi je baš u srcu. Mislim da sam i par rekorda srušio što se tiče utakmica kao kapiten i te stvari. Tako da, ne znam, ako mogu da biram i ako treba da se vratim na kraju karijere u Sloveniju, to će sigurno biti Olimpija. Posle karijere na nekoj funkciji, ja se vidim tamo. Glavni grad, super grad za živeti, super stadion u Sloveniji, znam sve, tako da za mene ne postoji ništa drugo, osim Olimpije u Sloveniji.

"Zazvonio je telefon, bio je to Terzić! Hteli su me Dinamo i Hajduk"

Iz Olimpije je došao u Zvezdu, a za Telegraf je otkrio šta se sve letos dešavalo i koliko je utakmica između Srbije i Slovenije uticala na njegov transfer.

- Sigurno sam tamo nekako privukao pažnju ili su neki ljudi iz Srbije obratili pažnju, pa me videli. Ja nisam bio igrač iz Lige Petice, pa da bi me znali ljudi u Srbiji. Ja sam iz slovenačke lige. Ne znam koliko ljudi je pratilo tu u Srbiji, da bi znalo za mene. Nisam imao pre neki osećaj da bi bio neki poznati fudbaler iz regije. Tako da sam ja siguran da je ta utakmica na EURO protiv Srbije malo digla status, pa su onda počeli klubovi da razmišljaju. On je zanimljiv, on ima neki kvaliteti. I da, onda su me zvali. To sam već pričao, kad je bilo finale Evropskog prvenstva, jer sve nacije, svi direktori saveza i selektori, svi su tamo, svi idu to da gledaju. I bili su i ljudi iz Srbije i iz Slovenije. Naravno da su sedeli zajedno. I onda je sigurno krenula priča oko naše utakmice, Srbija - Slovenija. To vreme je isto bila i malo priča i za Karničnika, koji je dao gol, a iz naše lige, pa je i predsednik imao neki komentar. Priča u medijima je bila da ja iz slovenačke lige asistiram njemu iz slovenačke lige i sigurno su rekli da smo mi sada na prodaju, da se nama traži klub, da idemo u bolju ligu.

- Zazvonio mi je telefon, bio je to direktor Zvezdan Terzić. Pitao me je da li bih ja došao u Zvezdu?! Ja nisam rekao ništa dugo, samo "Kakvo je to pitanje, da igram Ligu šampiona i osvajam titule sa Zvezda. Zvezda je institucija u balkanskom fudbalu, ne samo u balkanskom nego i u evropskom, ali posebno na Balkanu. I onda su rekli: "Super, daj nam par dana." Pa su krenuli pregovori sa Olimpijom. Ja sam stao sa strane, sedam, deset dana koliko je trebalo, čekao, bio nervozan. Na kraju se sve dobro završilo. Sa mnom su bukvalno imali možda minut za uslove, jer posle slovenačke lige i koje su plate tamo i to sve. Dajte mi šta god, ja idem. Sa mnom nemate problema. I onda se to rešilo - rekao je Elšnik.

Otkio je Elšnik i koliko mu je generalno bilo teško između dva transfera.

- Pa dosta je teško, iskreno. Posle Eura imao sam sedam dana slobodno i to svaki dan sa telefonom u ruci. Jedan klub, pa drugi. Možda je to drugačije ako si ti na nekom višem nivou i ti si već u dobrom klubu, imaš dobre uslove. Ali ja sam bio u Sloveniji, meni je bilo bitno da idem odavde van, da napravim korak. Prerastao sam. Neću ja sad da biram šta god, samo da idem korak dalje i onda ću se boriti za još nešto više. U to vreme mam ćerku dve i po godine, cura trudna sa drugom i ti ne znaš gde ćeš živeti za dve nedelje. Gde ideš? Tebi se totalno život menja. Da li je Italija, Rusija, Srbija? Ti ne znaš. I onda je ona malo nervozna, pita te svaki dan da ima nešto novo. Gde idemo? Gde ćemo biti? Tamo u Rusiji rat? Možda ideš na Kipar? Možda ideš u Izrael? Tamo isto rat? Ima dosta stvari tu koje treba da razmišljaš, a ništa nije u tvojim rukama. Sve je u rukama nekog iznad tebe, u toj situaciji Olimpije. Oni trebaju da prihvate ponudu. Ja prihvatam sve. Samo da je veći nivo, da je bolja liga i da nešto više zaradim nego u Sloveniji. Nisam ja sad tu da ću birati. Prvo mi je bilo bitno da me klub pusti. Tu si u šahu. Čekaš, nervozan si, onda supruga nervozna. I od odmora nema ništa, jer si nešto na moru kao sedam dana, ali to je samo nervoza, telefon, pa se desi posle tri dana: "Pakuj se, sutra ideš." Navečer ništa, propalo je, pa ti sad raspakuješ, pa ostaneš tamo na moru. Nije to bio neki pravi odmor.

Nije tajna da je Elšnik ovog leta bio i na meti Dinama i Hajduka, pogotovo tima iz Zagreba.

- Da, Dinamo je bio jako zainteresovan. Bio je isto i Hajduk, ali ni Dinamo finansijski u tom momentu nije mogao da to koliko je Zvezda dala. Znači Hajduk je bio još više pozadi, imao je svoje probleme. I oko Dinama je bila slična priča sa Zvezdom, neka potencijalna Liga šampiona. Zagreb je čak i bliže nego Beograd, sat vremena od Maribora. Ali, to što sam rekao, to nije ništa do tebe. To je sve u rukama Olimpije bilo. I oni su postavili neku cenu koju Dinamo nije mogao da da. I na kraju nije bilo ništa od toga. Završio sam u Zvezdi, ja sam ovde presrećan i Zvezda je bila ta koja imala snagu i mogla da pristane na to što je Olimpija tražila.

"Evo zašto se činilo da smo imali više motiva nego Srbija na EURO, Josip Iličić je fudbaler za Zvezdu"

Elšnik je na EP blistao u dresu Slovenije, bio je asistent kod gola protiv Srbije (1:1), a za naš portal dao je zanimljivu analizu zašto se činilo da je rival bio motivisaniji.

- Možda to izgleda tako sa strane, ali ja mislim da na Evropskom prvenstvu imaju svi isti motiv. Ti igraš za državu i nije to sada neka Liga nacija ili prijateljska utakmica, nego je to neko prvenstvo, evropsko ili svetsko. Ne možeš da imaš veći motiv od toga. Možda je bio kriv taj neki srpski mentalitet, kako se gleda na Sloveniju kao fudbalsku državu. To su bili komentari da smo mi skijaši, trećerazredni. Mislim da se to sad dosta promenilo posle Evropskog prvenstva. I ovde sam to osetio, da imaju neki respekt prema nama, da nismo mi više trećerazredna reprezentacija. Zatim, ta utakmica je bila fizički najteža jer je bila u tri popodne u šestom - sedmom mesecu na 35 stepeni - rekao je Elšnik, pa nastavio:

- Iskreno, dosta igrača u Srbiji nisu sad trkački najbolji. Oni svi vole loptu u nogama, nisu oni kao neka Austrija ili Norveška. Sad kad igramo sa njima, to je samo fizika, to se trči, udara. Ali Srbija je onako finija reprezentacija, ima dosta tehničkih kvaliteta. A mi smo se, s druge strane, dosta fizički pripremili jer smo znali da ne možemo parirati u nekom znanju sa najvećim reprezentacijama. Ta utakmica je bila gde smo imali prednost u trci, u snazi i u svemu tome. Bila je fizički najteža zbog uslova i možda smo zbog toga mi malo izgledali da imamo veći želju, veći motiv, pa su ljudi pričali "vidi kako oni trče, uklizavaju." Jednostavno, mislim da smo mi bili malo bolje spremni nego igrači Srbije i to se dosta poentira, pokaže još više na 35 stepeni u tri popodne. Ako se igra uveče, to se malo izjednači jer svi će trčati.

Gol Luke Jovića u nadoknadi vremena teško im je pao, ali vrlo brzo su Slovenci zbili redove i odlučili da ne tuguju, što je Elšnik otkrio za Telegraf.

- Bilo je jako teško svima jer smo znali da bi nas ta pobeda plasirala dalje iz grupe sa četiri boda. I u jednoj sekundi ti razmišljaš da smo već napravili to što smo hteli, u drugoj sekundi je 1:1, poslednji sekund, korner i znaš da igraš sledeću sa Englezima koji su favoriti u grupi i sad ti trebaš protiv njih nešto da napraviš. Ne znaš koliko je to realno. Znači, imao si sve i sad si sve izgubio i trebaš se vaditi protiv jedne od najboljih reprezentacija. Tako da nam je bilo jako, jako teško u tom momentu, ali mislim da smo sat i po posle utakmice dobro popričali. Rekli smo: "Pa bili smo blizu protiv Danske, da čak i dobijemo, i sad protiv Srbije smo bili bolji. Nemamo ništa da se plašimo. Hajde, dobićemo mi Engleze, jako treba, idemo tamo pa šta bude, bude. I smo to na neku ljutnju ili, ne znam, žalost. Emocije smo onda preokrenuli u motivaciju.

Priznao je i da još sanja onu šansu Benjamina Šeška protiv Portugalije u osmini finala.

- Da, da, da. To je... To je bilo ono, kao "slowmotion". Onih tri. četiri, pet sekundi, kad on trči sam tamo protiv golmana. To je izgledalo kao u filmu, kao da traje dve minute. Da li će biti gol ili neće biti gol. Ali ono, šteta. Ja mislim, od deset puta, verovatno osam bi dao. To su ti detalji. Nekad ti ide, a  nekad ne ide. Bili smo jako blizu. Produžeci, penali, Ronaldo. Ta utakmica imala sve. Portugal stvarno ima neverovatnu ekipu. Po meni su Top 3 što se tiče talenta. I da smo mi kao mala Slovenija mogli da se proguramo do penala i da smo na kraju bili toliko blizu. Svaka nam čast. Samo da smo izašli iz grupe, mi smo svoje napravili. Ali ni posle nismo odustali, nego smo verovali da možemo i protiv prvaka Evrope ako treba. Posle njih bila bi, mislim, Francuska. Mislim da mso mogli i tamo. Nekako je ušlo u nas samopouzdanje, poverenje. Ko god da dođe, biće mu jako, jako teško da nam da gol i da nas pobedi. To ti je sve do glave, mentalitet i neka energija, neka grupa kad se stvori. Tako da, baš neki lepi period i za sve Slovence koji su putovali tamo. Mislim da ćemo taj turnir dugo, dugo pamtiti svi u Sloveniji.

Za kraj, dotakao se i Josipa Iličića - jednog od najboljih slovenačkih fudbalera u istoriji. Ujedno, dao je svoj sud i preporučio ga čelnicima Zvezde - kluba za koji sadašnji fudbaler Maribora navija i nikada to nije krio.

- Što se tiče nekih kvaliteta, on je sigurno najbolji svih vremena. Možda nije došao do finala Lige šampiona, to što je Zlatko Zahovič možda napravio, pa zabio najviše golova za reprezentaciju. Ali u nekom momentu, mislim da je on bio na najvećoj razini od svih slovenačkih fudbalera. Dao je četiri komada u Ligi šampiona na jednoj utakmici. U tih nekih, ne znam, pola godine koliko je trajalo, mislim da je bio među TOP 10 na svetu. To ne može verovatno niko drugi da kaže. On je baš majstor sa loptom. On je to što nam fali u Sloveniji. On je bio jedan sa takvim tehničkim znanjem. Leva noga, vinger. Mi uopšte nemamo nekih vingera. Tu nam je najveći problem. Nemamo te pozicije. I on je bio taj.

- Onda je bio problem da se uvek sve stavilo na njegova leđa, on će sam da reši sve i tako ne može da funkcioniše reprezentacija. I u klubu isto teško, to je samo možda jedan Mesi da kažeš, ali ti reši, pa će on rešiti svojom tehnikom.

Nastavio je Elšnik da govori o Iličiću i njegovom značaju za fudbal i samu ekipu.

- Ma, za slovenački fudbal dosta znači da imaš takvog igrača, jer znam da se verovatno malo i zbog njega dosta omčladinaca prodalo u Italiju, pa su išli u klubove u Primaveru, dok je on bio u Fiorentini. Mislim da smo imali dva u omladincima Fiorentine i to je sigurno on malo "pomogao" jer onda se traži sledeći Iličić. Isto sad se dešava zbog Šeška, kako on ide do vrha evropskog fudbala. Onda su možda i mlađi slovenački napadači nekom zanimljivi. Dosad uvek su to samo bili golmani. Bio je Handanović, pa Oblak. I onda, ako se nađe neki 16-godišnji slovenački golman, on možda bude dobar jednog dana pa se lakše proda. I za igrače to su Iličić i Šeško, da malo dižu status mladih u Sloveniji, da se lakše prodaju na veći nivo.

- Ja bih ga sigurno preporučio Zvezdi, jer još ima kvalitet i vidim u reprezentaciji da je top lik za atmosferu. Za atmosferu, pozitivu za ekipu, dobru energija ima. Tako da ne vidim zašto da ne u Zvezdi. Mislim, svaka ekipa, svaki klub, nekad treba par starijih igrača koji imaju neko znanje, neko iskustv, da  predaju dalje mlađima. Jer ako njih sve ti makneš, imaš samo mlade, to može samo možda Salzburg ili neko takav, da neku uspešnu priču nastavi tako u ostalim klubovima. Brzo se sve to izgubi jer nema nekog repa, nema glave i ti trebaš neke starešine u ekipi koji su glavni. Možda ne samo zbog kvaliteta i šta daje na terenu, ali i iz nekih ostalih stvari. I on bi sigurno bio jedan od tih fenomenalnih ljudi, zato što sam rekao. I još ima te neke individualne poteze na terenu. Može da okrene utakmicu i kad treba da zadrži loptu, da izgura faul, prekide ima odlične... Ja bih ga sigurno preporučio. I on više ne igra zbog novca, nego igra zbog ljubavi prema fudbalu. I takav igrač za taj neki jeftin novac, jer neće sad te on koštati 10 miliona, koliko je koštao verovatno kad je bio u "prajmu". Dosta ti može pomoći.

- I isto ima neki status. Ono, marketinški bilo bi zanimljivo, možda bi privukao više navijača jer to je Josip Iličić. I za te neke naše balkanske lige, kad se neki takav igrač sa Balkana vrati nazad, da li je to Slovenija, Hrvatska, Srbija, diže marketing jer je liga zanimljiva. I znam da njega prate ljudi iz Italije. Onda bi više gledali Italijani naše utakmice zbog njega. Tako da, samo plus kada je Iličić u pitanju - rekao je Elšnik za kraj.

(Telegraf.rs)