Je**ga, momci, niko nije verovao! Izvinite...

Lepo je Dušan Vlahović rekao posle utakmice sa Danskom - Uzdignutog čela se vraćamo iz Leskovca! Misleći na partiju koju je reprezentacija Srbije pružila, verovatno i najbolju od onih kvalifikacija za Mundijal 2022!

Samo, as Juventusa je "pogrešio" u jednoj stvari! Ne vraćaju se Orlovi samo sa ove utakmice uzdignutog čela i puni ponosa, nego za sve ono što su pokazali u A diviziji Lige nacija mogu bez trunke srama da stanu ispred ogledala.

Preporučujemo

Da se ne lažemo, momci su odavno bili prežaljeni kada je u pitanju pomenuto takmičenje. Još onog trenutka kada su saznali rivale. Lopta se nije ni zakotrljala u septembru, a izabranici Dragana Stojkovića Piksija viđeni su kao ekspresni povratnici u B diviziju.

- Pa dobro, biće to prilika da se isprobaju neki novi igrači! Da vidimo gde smo pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo - mišljenje je koje se provlačilo kroz javnost posle loše epizode na Evropskom prvenstvu.

Pitanje je da li su i sami igrači verovali da će Srbija u 6. kolu dočekati Dansku u situaciji gde im pobeda donosi dosta toga. I ne samo to, već da će dominirati protiv selekcije koja nam toliko godina unazad pravi velike probleme. Nažalost, taj jedan gol nikako nije hteo u mrežu Kaspera Šmajhela.

Piksi je posle Nemačke i EP već bio viđen kao bivši, dosta igrača je u međuvremenu odlučilo da "preskoči" reprezentativno okupljanje u septembru. Kao da se i tada čekalo "klizanje" selektora i eventualna promena na kormilu.

Nešto novo videli smo u duelu sa Španijom, aktuelnim prvakom Evrope. Bod je samo kruna igre koju je Srbija pokazala na Marakani početkom septembra. Ali više od svega, igrači su pokazali da im je nekako stalo. Barem oni koji su tada bili u konkurenciji.

Četiri boda iz četiri utakmice, dva meča za zaborav na stranu - u toj situaciji su Orlovi čekali novembar i rasplet. Mnogi ni tada nisu verovali, a nisu mogli ni posle nerešenog rezultata u Cirihu (1:1). Da jedna Srbija izbori opstanak kolo pre kraja i igra meč za četvrtfinale...

Ne pamtimo i da je neka generacija Srbije imala toliko problema, koliko je ova Piksijeva za tri meseca. Pred svako okupljanje nekoliko otkaza, pred svako okupljanje nekoliko povreda, pred svako okupljanje povratne informacije nekih igrača da ne žele da budu na spisku iz opravdanih ili neopravdanih razloga.

Ništa nije bilo na strani Srbije otkako se ekspedicija one noći pognute glave vratila iz Nemačke, a Piksi stao pred "streljački vod" na aerodromu. Niko nije verovao da će selektor dočekati start Lige nacija. Informacije koje su provejavale, a gde su mnoge bile tačne (iako su neke stidljivo dematovane), postavljale su logična pitanja kako će tim uopšte izgledati.

Sada, kada je ovih šest utakmica iza nas, možemo da kažemo da je isti bio za ponos nacije. Nismo mi velesila, nikada nećemo ni biti. Čak smo i u vreme najvećih majstora bili daleko od završnice na velikim takmičenjima. Ali, možda da se ovim momcima sada pruži nikad veća podrška kako bi pregurali teške kvalifikacije koje ih čekaju od marta. Kao i baraž za ostanak u A diviziji LN.

Niko u njih nije verovao ove jeseni, to celokupna javnost mora da prizna. Istina je da ima i njihove krivice, zbog nekih ranijih rezultata i pristupa, ali za ove poslednje mora da im se oda priznanje. Svakom ponaosob!

Je**ga, momci, nismo verovali! Niko nije! Izvinite! Valjda ćemo jednog dana početi...

(Telegraf.rs)