Oni su najveća snaga Matijaševića: "Olivera je stub porodice, ponosan sam na nju! Nedavno sam dobio i 4. sina"

Igrao je za Crvenu zvezdu, sa ovim timom osvojio titulu 2001. godine, nastupao je i za Vojvodinu, AEK i Železnik, da bi u međuvremenu postao jedan od najboljih fudbalskih radnika u Srbiju!

Vladimir Matijašević je već punih 10 godina u Čukaričkom, u međuvremenu je kao direktor uveo AEK 2018. u Ligu šampiona i radio u Fudbalskom svaezu Srbije na istoj poziciji, a sam kaže da bi malo šta od toga bilo moguće da nije imao veliku podršku porodice - pre svega supruge Olivere.

Preporučujemo

Upravo su Olivera i deca, sinovi Filip, Relja, Luka i najmlađi Lav, njegova najveća snaga.

- Ponosan sam na suprugu Oliveru koja je iznela to sve, koja mi pomaže u svemu. Na tu familiju koja pomaže, užu da kažem. Najužu, moju majku, njenu majku, porodicu, njenu, moju, sestre, njenog brata. Nije lako da izađu na pravi put, nije lako iskreno, ali ja idem onom logikom: "Da su na Kosovu radili ovako, Kosovo bi sad bilo naše." Ne ulazim u politiku, ali pričam. Što više dece, to je bolje. Ja to volim, ja svoju decu vaspitavam, kako su mene otac i majka vaspitavali u Lučanima. Samo nemojte da izgubite obraz, briga vas za sve ostalo. Nemojte da kradete, nemojte da gubite obraz, budite prijatelji, pomozite u nevolji. Šta da radite? Kad ste takvi, i Bog će vam vrati - rekao je Matijašević u intervjuu za Telegraf i dodao:

- Mnogo fudbalskih lopti ima u kući. Sigurno je Oliveri teško, ali pomažemo joj svi stvarno koliko možemo. Pomažu prijatelji, kumovi, porodice okolo. Svi su tu da pomogu. Uvek kažu da je žena stub porodice, ja isto tako tvrdim. Znate kako je s četvoro dece. Dvojica u pubertetu. Treći u onim godinama kad hoće pažnju. Došao četvrti pre tri meseca. Nije joj lako, ali pomažemo joj svi stvarno. I ona je u tome vična, navikla je. Gazi. Ona je do devetog meseca šetala sa svakim detetom, vozila kola.

Lav je nedavno napunio četiri meseca, dok su ostala trojica krenuli očevim stopama. Najstariji Filip igra i za kadetsku reprezentaciju Srbije.

- Filip igra za Čukarički U19, pričaju da je talentovan. Ja sam ga gledao, ima talenta, Opet... Radan je, nije na mene u fudbalu (smeh). Luka isto igra za U15 - U 16, ne znam ni ja koju generaciju. Relja je kapiten 2016. ovde. On je mali, osam godina ima. Evo, dobio sam i četvrtog sina - Lava.  Bitno mi je da budu ljuti sportisti. Da li će napraviti nešto ili li neće, to niko ne zna. Nemaju nikakav pritisak. Ja bih voleo da ne igraju fudbal, da uče školu. Imaju neki talent, kažu mi treneri Ja stvarno nisam od roditelja. kome zavisi od deteta, da li će imati lep život ili neće. Ja se borim i dalje sam. Uz podršku supruge Olivere, sinova, familije najuže, kumova! I tako će biti.

(Telegraf.rs)