Zvezda održala komemoraciju legendarnom Tomi

Na stadionu „Rajko Mitić“ je održan komemorativni skup povodom smrti nekadašnjeg igrača i trenera Omladinske škole Crvene zvezde - Tomislava Tome Milićevića.

Skupu je prisustvovao veliki broj Zvezdinih legendi, trenera, sportskih radnika kao što su: Dragiša Binić, Slobodan Marović, Dušan Savić, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Stanislav Karasi, Nedeljko Milosavljević, Živan Ljukovčan, Miloš Šestić, Cvijetin Blagojević, Zdravko Borovnica, Jovan Kule Aćimović, Milan Jovin, Ratomir Dujković, Dušan Maravić, Zoran Filipović, Nikola Lazetić, Aleksandar Janković, Milovan Rajevac kao i članovi uprave - Svetozar Mijailović, Mitar Mrkela i Marko Marin, ali i predstavnici Omladinske škole na čelu sa direktorom - Nikolom Jelićem.

Preporučujemo

Nakon odavanja počasti Tomislavu Milićeviću minutom ćutanja, prisutnima se obratio predsednik FK Crvena zvezda - Svetozar Mijailović.

- Poštovani, odlazi još jedan iz galerije Zvezdinih velikana, jedan od najzaslužnijih za otkrivanje i razvoj plejade velikih igrača poniklih u našoj nadaleko čuvenoj Omladinskoj školi. Napustio nas je Toma Milićević, igrač, trener, učitelj i gospodin koji je proveo pola veka u svojoj i našoj Crvenoj zvezdi. Ostavio je neizbrisiv trag, kome svedoče i opraštaju se od njega kolege, igrači, sportski radnici, ljudi sa kojima je Toma radio i sa kojima se družio. Radio je odgovorno i posvećeno, posedovao je ono istančano osećanje da otkrije i prepozna talentovanog dečaka i još važnije umeo je svojim radom da uredi sve one vrednosti koje fudbalska igra zahteva, da dete postane dobar igrač i da u budućnosti bude vaspitan i obrazovan čovek. Toma je bio trener koji je jako brinuo o deci, sa kojom je radio, kako da uče, kako da se ponašaju, preuzimajući odgovornost posebno za onu decu koja su dolazila iz drugih sredina i kojima je trebala podrška u Beogradu. Dugo sam sarađivao sa Tomom i lično sam se uverio u sve vrednosti koje su ga krasile, a sažeto u dve reči - gospodin čovek. Dragi Tomo, ponosni smo što smo te imali u našim redovima, svojim delom obogatio si riznicu našeg kluba, na ponos tvojih najmilijih, tvoje porodice i prijatelja. Počivaj u miru, neka ti je večna slava - istakao je Svetozar Mijailović.

Nekadašnji as Crvene zvezde - Ratomir Dujković je sa poštovanjem govorio o liku i delu Tomislava Tome Milićevića.

- Uvek je najteže oprostiti se od čoveka koji je neponovljiv, za koga znaš da se ponovo neće roditi, živeti, raditi i ceo svoj život posvetiti pre svega Crvenoj zvezdi i deci, koju je od malih nogu spremao za trnovit fudbalski put. Naročito je teško pronaći reči za ljudsku i fudbalsku veličinu, našeg Tomislava Tomu Milićevića. Fudbal je bio njegova strast, a Crvena zvezda životna inspiracija, emocija i klub kojem je bio posvećen tokom 84 godine svog života. Zadužio je Crvenu zvezdu na početku kao igrač, fudbalski znalac i čovek sa manirima, a zatim i kao trener, “lovac” na talente i čovek koji je poznavao svako dete u Srbiji koje je ikada zakotrljalo fudbalsku loptu i poželelo da se bavi najvažnijom sporednom stvari na svetu. Još u igračkim danima legendarni Miljan Miljanić je prepoznao njegov talenat za trenerski posao, te mu je često i prepuštao da vodi neke treninge, iako je tada bio fudbaler. Preko 30 godina Toma Milićević se bavio trenerskim poslom, pa je još za života postao simbol Omladinske škole Crvene zvezde. Otkrio je talente poput Duleta Savića, Milana Jankovića, Neđe Milosavljevića, Dejana Stankovića, Boška Jankovića, Marka Pantelića, Marka Grujića, Luke Jovića, Strahinje Erakovića…a ukoliko bismo želeli da nabrojimo sve igrače sa kojima je svakodnevno posvećano radio bilo bi nam potrebno nekoliko sati. Dečake pune entuzijazma je vaspitavao, učio ih lepim manirima, kako da pre svega budu dobri ljudi, a tek onda i vrhunski fudbaleri. Često je govorio da igrač Zvezde mora da bude ličnost i da poseduje autentičnu fudbalsku pojavu, osim toga mora da bude skroman, korektan u ponašanju, disciplinovan na treningu, ali i u privatnom životu. Takav je bio i Toma Milićević, za mnoge igrače često strog, ali uvek pravičan i dosledan. Oblikovao je našu omladinu i brojne legende Crvene zvezde, te nas je time zauvek zadužio. Čast mi je što sam ga poznavao, neka mu je večna slava i hvala mu na svemu - poručio je Ratomir Dujković.

Emotivan govor održao je i Dušan Savić, koji je imao priliku da radi sa Tomom Milićevićem i prvi je igrač koga je nekadašnji “lovac” na talente prepoznao, a koji je zatim zaigrao u prvom timu Crvene zvezde.

- Danas smo se okupili ne da bismo se oprostili od Čika Tome, jer on će uvek biti sa nama i u našim srcima, kao i našem pamćenju. Došli smo da mu kažemo veliko hvala, za sve što je uradio za Crvenu zvezdu. Toma Milićević je simbol Omladinske škole Crvene zvezde. Bio je trener stvaralac. Danas imamo trenere takmičare u svetu, koji su poznati, priznati i cenjeni, zarađuju milione, kao što su Murinjo i Klop…Ali, ni Murinjo, ni Klop, kao ni ostali treneri, ne bi bili to što jesu da neko nije stvarao igrače za njih. Oni su dobijali dijamante, koje je neko drugi stvarao. Toma je bio trener, učitelj, pedagog. Bio je profesor fudbala. Ja sam 21. marta 1972. godine došao na probu u Crvenu zvezdu, na šljakastom terenu. Toma me primio i tada sam zapamtio dve rečenice koje izrekao. Rekao je profesoru Raškoviću, tada predsedniku omladinske komisije za obrazovanje u školi, koji nije imao ključ od ormana gde su stajale legitimacije igrača - “Ovaj mali ne sme da ode dok ne potpiše.”. Naredio je Milisavu, ekonomu Omladinske škole da nađe čekić i šrafciger, da razbije taj katanac, kako bi mogao da uzme legitimacije. Kada sam potpisao to sve što je on popunjavao i dobio karton, a nisam ni gledao šta potpisujem, rekao mi je tada najlepšu rečenicu - “Bato od danas si fudbaler Crvene zvezde.”. Kada sam završio karijeru i vratio se u Srbiju i Beograd svakog 21. marta sam mu se javljao, ma gde bio, kako bih ga podsetio. Toma je bio cenjen ne samo kod nas, već i u celoj Jugoslaviji. Pre nekoliko godina sa jednim kolegom iz sada već bivše države sam pričao o starim vremenima i pitao sam ga -”Ima li kod vas talentovane dece?”. Rekao mi je - “Ima, verovatno i još više.”, a zatim me pitao - “Kako je kod vas?”. Rekao sam mu da ima dosta talentovanih fudbalera i da ih nije teško pronaći. Odgovorio mi je sa - “Lako je vama, vi imate Tomu.”. Cenili su ga svuda gde je Toma išao da gleda utakmice i plašili su se da im ne ukrade neko talentovano dete. Toma je umeo da prepozna ne samo fudbalski talenat, ali je najvažnije bilo da prepozna talenat kod one deca koja nisu bila ni Džajić, ni Šekularac i Pižon, već oni koji su imali nešto, ali je za to trebalo imati znanja i iskustva i oko, da prepoznate šta to dete ima, koje treba dovesti u Crvenu zvezdu, a zatim ga radom podići na nivo prvotimca Zvezde. Mogu da kažem da sam ponosan, što sam prvi njegov igrač koji je postao prvotimac. Toma je 1971. godine završio igračku karijeru, a ja sam 21. marta 1972. godine posle nekoliko meseci došao na probu. Zato danas se ne opraštamo nego, veliko hvala - zaključio je Dušan Savić.

Sahrana Tomislava Tome Milićevića održala se danas 28. oktobra u 14 časova na Centralnom groblju.

(Telegraf.rs)