Ljajić o Partizanu: "Aspirinom se ne leči karcinom, u politici su časne sestre za fudbal"

Budući predsednik Partizana Rasim Ljajić gostovao je na televiziji "Prva" i tom prilikom je otkrio svoje prve korake kada je u pitanju stabilizacija kluba iz Humske!

Ljajić je takođe priznao da su mnogi ostali u čudu kada su videli da ide u Partizan, ali da više ni on sam nema kud.

Preporučujemo

- Svi prijatelji, oni koji me sretnu i znaju, kažu: "Jesi li ti normalan? Šta će to tebi, ne treba ti da ideš u taj mulj, niko iz njega nije izašao čist. Ne treba ti da sada na kraju te neke kraijere." Ali čovek je satkan od čudnog materijala. Dok nisam ušao u fudbal, mislio sam da u politici ima svega i svačega. Ali u politici su časne sestre za ono što možete da vidite i doživite u fudbalu - rekao je Ljajić i dodao:

- Sve što vidite ispod te površine je ružno, teško, čovek mora da traži neka nekonvencijalna rešenja. Ako poštujete neka pravila, automatskoi ste donji. Lagao bih ako bi rekao da li sam imao dilemu. I dalje je imam, ali sad nemam kud. Rešio sam i apsolutno mi je priporitet svih prioriteta. Ne treba mi slava, ne trebaju mi pare. Svi koji budemo u tom organu radićemo bez ijednog jedinog dinara. Mislim d Partizanu treba pomoć, a ne da Partizan pomaže druge kao što je bilo godinama unazad. Sad svi koji vole Partizan treba da pomognu da se klub stabilizuje.

Dodao je Rasim šta će morati da uradi kada sedne u fotelju u Humskoj.

- Da budem pošten, mislim da mogu da napravim napredak jer gore od ovoga ne može. Da budem pošten. Ne treba da stvaramo prevelika očekivanja, to je druga krajnost i opasnost. Niko nema čarobni štapić i da donese neke pare. I sada da nema države, ne bi bilo licence. Država je opet izdbojila dva miliona , klub još milion. A već do 15. januara sledi nova takva obaveza, pa opet u martu. Neće niko da daje nekom ko je hronični bolesnik i kom nema spasa. Najveći doprinost ko Partizanu može da pruži jeste da skreše troškove. Nije primereno našim ukupnim uslovima. I ovaj budžet koji je 22 miliona mora da se smanji za pet ili više miliona. Obaveze od 10 miliona prema igračima treba da se smanje na sedam ili osam miliona. Od tih 10 je 5,5 miliona obaveze prema strancima. Ta politika mora da bude promenjena da napravimo uštede kako bih od nekog tražio da nam pomogne. Ko će pomoći na ovolike plate? Pa neće ni država više davati, ni privatni sektor ni ljubitelji Partizana. Voleo bih da smo prvaci LŠ, ali pružamo se koliko nam je jorgan dug. Moramo da očistimo našu kuću što je više moguće, a ne da se trkamo sa drugima - rekao je Ljajić i nastavio:

- Neko će ostati bez posla, 250 zaposlenih klub ne može da izdrži. nema odakle. Ono što je potrebno, to će da ostane. Nisam spasilac, ali hoću da kažem kako je stanje i da svi moramo da se stegnemo ako želimo da klub ozdravi. Ne želim da lovim veštice i tražim krivce, želim da napravim nešto. Ali sa aspirinom se karcinom ne leči. Ovde su potrebni rezovi, što bezbolniji ako može. Bil Gejts da dođe ne bi dao novac za nešto što nema perspektivu.

(Telegraf.rs)