Četiri dana do Skupštine Partizana: Zasedanje zatvoreno za javnost, sada je sve opet u magli

Sednica Skupštine Partizana, koja je zakazana za petak 11. oktobar, biće održana od 15 časova u sportskom centru crno-belih u Zemunu, kako je to i inače običaj. Kako trenutno stvari stoje, zasedanje će biti zatvoreno za javnost, a epilog, bar posle jučerašnjeg intervjua Rasima Ljajića, sada je već teško predvideti.

Kandidat za naslednika Milorada Vučelića na mestu predsednika ima "zeleno svetlo" sa viših instanci da prezme klub iz Humske i postavi svoju administraciju. No, ako je suditi po rečima Ljajića, reklo bi se da on četiri dana pre Skupštine nema u potpunosti "zatvorena" kadrovska rešenja, o čemu je i sam govorio navodeći da je premalo vremena za rešenja i da bi najviše klupsko telo trebalo da se odloži i valjano pripremi.

Preporučujemo

Sam sastav Skupštine možda i ne bi bio toliko upitan, jer se radi, kako bi naš narod rekao o "mlevnom mesu" čija lična volja i mišljenje nisu ni bitni, već samo ruka u vazduhu. Ovde je pre po sredi sastav Upravnog odbora koji bi Ljajić posle eventualnog izbora trebalo da imenuje, a koji predsednički kandidat, sudeći po izrečenom, očito nema na broju.

To možda i Vučeliću daje priliku za manevar, iako će on tradicionalno verovatno reći da mu je dosta svega, da želi da ide i moliti delegate da mu učine uslugu i da ga smene sa mesta predsednika u ostavci i tu ponovo dolazimo do one priče o "mlevenom mesu".

Takođe, ali ništa manje važno, nameće se pitanje i o UEFA monitoringu, u kome Partizan, u dva navrata, treba da položi 10.000.000 evra, jer u protivnom neće dobiti licencu za evropska takmičenja naredne sezone.

U prvom oktobarskom cugu 5.000.000, potom i krajem marta 2025. godine još toliko. Jasno je da klub kao klub, u trenutnoj situaciji, nema šanse da položi pomenutu sumu i da država, ako bude postojala dobra volja, mora (i ne mora) da pomogne.

Međutim, postavlja se logično pitanje: koja od dve administracije ima obavezu da "kamči" taj novac na višem nivou. Uslovno odlazeća ili Ljajićeva i da li taj novac zapravo vredi malo više od same licence za Evropu?

Da li je on zapravo Vučelićeva prilika da nastavi svoje putešestvije u Humskoj kao predsednik u ostavci i tako ostavi Partizan u indukovanoj komi ili Ljajićeva kost u grlu ka predsedničkom pijedestalu. Zabodena u zdrelo još u trenucima kada očito ni sam nije siguran (ili jeste, ali takođe manevriše) da li mu je pomenuta životna teskoba uopšte potrebna i da li bi, shodno tome, i sam već od početka mandata na nekim drugim, višim nivoima morao u položaj bavarske perece.

U jednostavnom scenariju, da kažemo protokolarnom, sve je trebalo da izgleda jednostavno: aktuelno rukovodstvo bi podnelo izveštaj Skupštini i povuklo se sa rukovodećih pozicija posle deset godina, a "mleveno meso" koje su sami birali bi, naravno, visoko podiglo ruke u vazduh i izglasalo nepoverenje, te bi Rasim Ljajić bio promovisan za novog predsednika.

Imenovao bi, za početak, svoj saziv Upravnog odbora, a kasnije, usput, jer zaista nije bilo vremena, i sam odabrao svoje "mleveno meso" u skupštinskom sazivu. Morao bi, naravno, u hodu da se bavi i navijačima, jer njihove međusobne mirovne misije, potom gledanje preko nišana različitih grupa i interesa, zatim i pregovori nisu urodili plodom, pa je "jug" i dalje otužno prazan. Mada, pitanje je da li je to samo njihov izbor, kao uostalom i sve što se poslednjih godina tiče Partizana.

U komplikovanom i neizvesnom scenariju - Skupština je zatvorena za javnost.

(Z. Ivković)