Šok za Hrvate: Jedan od najboljih fudbalera u istoriji oprostio se od reprezentacije, ljut je zbog jedne stvar
Stao je na 99 utakmica
Marcelo Brozović, jedan od najboljih igrača hrvatske reprezentacije u istoriji, odlučio je da kaže zbogom karijeri u dresu nacionalnog tima!
Brozović se oprašta posle 99 utakmica odigranih u kockastom dresu, dok tamošnji mediji ističu da je ljut zbog kritika koje je dobio posle Evropskog prvenstva.
Nedugo zatim usledilo je i oproštajno pismo:
- Poznajete me dovoljno dobro da znate kako nisam čovek od puno reči, pa bih za ovo oproštajno pismo bila dovoljna i samo jedna cifra. Toliko sam puta imao čast nastupati za hrvatsku fudbalsku reprezentaciju, i s tim brojem ću završiti reprezentativnu karijeru. Za Hrvatsku sam uvek davao sto odsto truda, energije, snage i strasti. To je standard koji su postavili brojni veliki igrači pre mene, standard kojem smo stremili svi u ovoj nezaboravnoj generaciji i standard kojem moraju težiti svi koji dolaze. Osećam da sam s Hrvatskom prošao i ostvario sve što sam ikada mogao poželeti i da je vreme za nove snage koje će dati tih sto odsto jer je jedino to dovoljno dobro kada nastupate za Hrvatsku - napisao je Brozović u pismu i dodao:
- 99 utakmica... Takmičarski debi protiv Brazila na otvaranju Svetskog prvenstva u Brazilu. Srebrna medalja u Rusiji. Bronzana medalja u Kataru. Srebro u Roterdamu. Dočeci nakon svetskih medalja. Puno slatkih, velikih i dramatičnih pobeda, ali i neki bolni porazi. Puno klizećih startova i još više pretrčanih kilometara. To su najupečatljivije, najdraže i najposebnije uspomene mog fudbalskog života i beskrajno sam zahvalan što sam imao privilegiju biti deo ove ekipe. Nemoguće je u ovakvom pismu zahvaliti svakome pojedinačno, jer u fudbalskom životu morate imati sreću biti okruženi s puno kvalitetnih ljudi da biste uspeli, od trenera preko saigrača do lekara, fizioterapeuta, ekonomista i svih ostalih.
- A u hrvatskoj reprezentaciji su - najbolji od najboljih. Bilo mi je zadovoljstvo raditi sa svim selektorima, od Nike Kovača koji mi je prvi dao priliku, preko Ante Čačića s kojim smo igrali odličan fudbal u Francuskoj do Zlatka Dalića s kojim smo ostvarili nezapamćene i izvanredne uspehe. Hvala njima i svim članovima stručnog štaba, kao i ekipi iz Saveza, jer svi zajedno pomažu u kreiranju tog pobedničkog, prijatnog i porodičnog okruženja u reprezentaciji. Veliko hvala ide mojoj porodici i najbližim ljudima jer su mi uvek bili najvažnija podrška. Srećan sam što sam i s njima mogao deliti te najveće trenutke u istoriji hrvatskog fudbala, kao i s navijačima koji su živeli, slavili i tugovali zajedno s nama - hvala vam na podršci, posebno kada je bilo teško.
- Iz mnogo razloga je teško reći zbogom reprezentaciji, ali zbog jednog razloga sam se lomio ovako dugo. Teško je reći zbogom ekipi. Teško je reći zbogom Luki i Kovi, s kojima sam toliko toga prošao, s kojima sam se na terenu poznavao u dušu i s kojima je bilo neverovatno uživanje igrati. I svima ostalima, mladima i starijima, jer smo znali kako ići sto posto na terenu, a kako se zabavljati van terena. Znam koliko će mi sve to nedostajati: svaki obrok, priprema za trening, napetost pre utakmice, ponos kada zasvira Lijepa naša, emocija kada s navijačima slavimo velike pobede, i onaj obični ponedeljak kada se okupimo, vidimo prvi put nakon mesec-dva, zagrlimo i nastavimo gde smo stali prošli put.
Ali, karavan mora dalje, a mi koji odlazimo ostajemo najveći navijači. Hrvatska ima i imaće i dalje sjajnu ekipu, starije koji će voditi kao do sada, i mlađe koji su gladni, kvalitetni i željni nastaviti niz velikih uspeha. Devedeset devet. Pitaće se neko, "Pa ko je tako lud da se oprosti baš s 99 nastupa?" To je više nego što sam ikad mogao priželjkivati, a pritom je bilo bolje i uspešnije nego što sam ikad mogao sanjati. I zato, tih devedeset devet je baš, onako, epohalno! Voli vas Broz.
(Telegraf.rs)