Gde je zapela Vojvodina protiv Ajaksa: Jedna stvar presudila, da li je ovo "boljka" čitavog srpskog fudbala?

Samo jedna, ne više...

Stare priče kažu da ko god da dođe u Amsterdam, on se zapravo sjajno provede. Što je istina, ali i nije. Fudbaleri Vojvodine se nisu baš proveli najbolje, pošto su poraženi od Ajaksa sa 1:0 i to nakon izuzetne igre u 89 od 90 minuta igre. Ipak, presudio je taj jedan minut i samo jedan centimetar nepažnje pred revanš.

Vojvodina je shvatila svoje zadatke, znali su Novosađani koga imaju preko puta sebe i ko je zapravo ogroman favorit u meču. Uloga autsajdera, a minimum poštovanja prema protivniku, u dobrom smislu naravno, doprineli su da crveno-beli iz Novog Sada prikažu sjajnu partiju.

Preporučujemo

Trener Vojvodine Božidar Bandović ostao je dosledan sebi i načinu na koji njegova ekipa igra. Nije želeo da menja formaciju, taktičke zamisli je prilagodio na izuzetnom nivou Frančesku Farioliju, pa su ljudi iz Srbije stvarno mogli da uživaju u vrhunskoj utakmici.

Mogla je Vojvodina čak da pobedi, ali šut Alekse Vukanovića je ostao samo na stativi, dok se čini kao da je i čitava igra kluba ostala na toj stativi u 69. minutu. Posle toga, usledio je potop i primljen gol.

Međutim, ima čim da bude zadovoljna Vojvodina, no, krenimo redom...

Vojvodina pokazala da može!

Nemaju fudbaleri Vojvodine u svom džepu rezultat koji im odgovara, tačnije, koji je donekle pozitivan, iako su izgubili "samo" 1:0. Svaki poraz boli, a ovakvi možda i najviše kada kazna za propuštenje prilike dođe na samom kraju.

Ali, osim toga, Vojvodina zapravo nosi kući nešto mnogo lepše. Veo znanja se nalazi oko glave fudbalera Stare dame, koji su uvideli da mogu da se "pošibaju" i sa izuzetno jačima. Ne samo da se šibaju, već i da ih pobede! Doduše, malo je nedostajalo.

Prošle su tek dve utakmice, a čini se kao da je Vojvodina zapravo izuzetno pogodila sa pojačanjima. Lukas Baros je bio defanzivno odličan, Kolins Sičenje možda i ponajbolji fudbaler na terenu, dok je Jusuf Bamidele kao krilo često pomagao svojim saigračima u odbrani.

Hemija je tu, ambicije su tu, igrački kadar je tu. Čini se kao da Vojvodina može daleko u Evropi, ali, za to je morao i žreb da je posluži.

Ovoga puta nije, možda i jeste, možda je ovo samo pravi zadatak, ali, Vojvodina bar može reći da je bila blizu pobede, te da su zaslužili makar remi nakon ovog duela.

Ipak, ne ide baš sve po zasluzi... Opet, ostaje pitanje - gde je zapravo nastala greška?

Odlična odbrana je postala šuplja, a sve zbog jedne stvari...

Pred sam meč su postojala razmišljanja o ovoj utakmici i to nimalo pozitivna kada je reč o Vojvodini. Nekako, svi su uvdeli da je ovo izgledna prilika za Ajaks da sa nekom "petardom" započne sezonu, da se iskupe navijačima za lošu prethodnu godinu.

Međutim, nisu računali da i na drugoj strani neko igra fudbal.

Vojvodina je izašla sa visokim presingom, dok su se u odbrani branili sa velikim brojem igrača i to jako uspešno, Carević je bio neumoljiv na golu. Krila Ajaksa su bila izuzetno brža od bekova Vojvodine, ali su Lale uspevale da zatvore svaki pokušaj eventualnog ubacivanja. Sičenje je čistio i najmanji pokušaj Borhesa i Rasmusena.

Ipak, možda se ključni momenat dogodio u 82. minutu. Vojvodina je prethodno pogodila stativu preko Vukanovića u 74. minutu, tada se činilo da Vojvodina može do pobede, samo je bilo potrebno još pritiska, te još više napadačke sile.

Ali, ako su nas naučili nešto klubovi u Srbiji, to je da kada osete da je protivnik u nokdaunu, tada klubovi ne napadaju dalje, već se povlače. Nekako, dopuštaju protivniku da ustane.

Tako je i ovde bilo, Vojvodina je imala Ajaks u šaci, ali jednostavno, dopustili su im da se uzdignu, te da ih nokautiraju nakon samo jedne minimalne greške.

Ta greška se dogodila u 82. minutu, iz igre je izašao Vukan Savićević, umesto njega je ušao Stefan Đorđević, koji je trebalo da pojača taj štoperski tandem.

Vratio se Đorđević pozadi, ali zapravo je to bila i najveća mana, možda i jedina Vojvodine. Nije bilo Vukana da vrši pritisak na sredini, Ajaks je dosta lakše dolazio do šanse za golove kad nije bilo Savićevića, dok odbrana tek nije funkcionisala.

Imao je zamisli trener Božidar Bandović. ali ovoga puta mu to nije prošlo.

Ulazak Đorđevića je promenio tok meča, ali ne baš pozitivno za Vojvodinu. Naravno, sada ostaje sedam dana za popravku nekih stvari, pa samim tim i novu šansu za Vojvodinu.

Naravno, nije ovo neki 'smak sveta', Vojvodina je videla da može, ali pitanje je - koliko može u revanšu?

(Telegraf.rs)