Aleksandar Stanojević, čovek koji je zavrteo točak promena u Partizanu

Trener je svoj status, odnosno povratak, praktično uslovio pokretanjem tranzicije na svim nivoima kluba iz Humske

Početak trećeg mandata Aleksandra Stanojevića na mestu trenera Partizana nije samo sjajna vest u stručnom i takmičarskom smislu, iza klulisa taj povratak je zapravo generator globalnih promena na svim nivoima velikana iz Humske.

Ostaće zapisano - bivši đak omladinske škole, potom prvotimac, pa trener najjače selekcije crno-belih u dva mandata (sada i trećeg) zavrteo je točak promena na kojima već duže vreme insistiraju i navijači i šira javnost, u želji da ozdravi Partizan i vrati mu izgubljeni sjaj.

Preporučujemo

Da pojasnimo: onog trenutka kada su čelnici kluba, odnosno generalni direktor Miloš Vazura, pre više od mesec dana prvi put kontaktirali Stanojevića, njegov odgovor u vezi sa eventualnim povratkom na klupu crno-belih nije bio negativan, isključiv, ali je imao uslov koji isprva nije shvaćen, možda ni prihvaćen, Međutim, sigurno jeste "procesuiran", čim ni sama činjenica da je Partizan već bio viđen kao drugoplasirani tim u kvalifikacijama za Ligu šampiona nije skrenula temu sa promena.

Stanojević je insistirao da se pregovori mogu nastaviti isključivo ukoliko klub započne proces gobalne tranzicije, kako u rukovodećem kadru, odnosno u Skupštini i Upravnom odboru, tako i u sportskom sektoru i omladinskoj školi, zahtevajući da priliku dobiju ambiciozniji, motivisaniji, kvalifikovaniji, pa i mlađi ljudi.

Jer, zasićenje u klubu u kome se deset meseci nije znalo ko je predsednik, ko čini Upravni odbor, ko dovodi igrače, trener ili sportski direktor, ko su treneri i skauti omladinske škole i imaju li uopšte reference za Partizan (pritom se ne misli na bivše igrače Partizana, već na anonimuse koji su zalutali), jer je klub decenijama novac mahom crpio od prodaje mladih igrača iz akademije.

Želja Stanojevića se takođe odnosila i na pokušaj obnavljanja komunikacije sa najvatrenijim navijačima, ideju da se vrate na tribine u Humskoj, jer protest, odnosno bojkot domaćih utakmica nikome nije doneo ništa dobro, ponajmanje timu i igračima, a to je direktno uticalo i na rezultate.

Nije potpisao peticiju, radio je sam

Dobro upoznat sa funkcionisanjem Partizana u svakom momentu. čak i kada nije bio deo njega, nije odustajao od zahteva i dok su bivši igrači, apsolutno nesvesni šta im se u poslednjih mesec i po dana dešava u klubu, pisali peticije za spas, koristeći i navijačke proteste kao odskočnu dasku, Stanojevićeva misija povratka u Humsku je imala daleko širu sliku. Sliku koja bi u bliskoj perspektivi, uz pomoć ljudi koji bi uneli novu energiju, koja je u ovom slučaju neophodna kao vetar u leđa, povela klub ka ozdravljenju.

Iskoristio je zato momenat beznađa, vakuuma koji se stvorio, odnosno pogrešnim odabirom trenera u smiraju sezone (doduše nužnim), da pokrene promene na svim nivoima, uslovljavajući ih donekle svojim odgovorom o povratku na mesto trenera.

Vremenom je shvatio i generalni direktor, svestan da onako dalje ne može i prihvatio se posla koji nije nimalo jednostavan i koji je u proteklom periodu doneo "milion" sastanaka, konsultacija, razgovora sa ljudima koji bi prihvatili da dođu i pomognu, onima koji će činiti Upravni odbor, sportski sektor, omladinsku školu...

Tako je posle bivšeg trenera i takođe izdanka Partizana Igora Duljaja, koji je prošlog leta pokrenuo promene u igračkom kadru, svestan da je prethodni prezasićen, prestar, finansijski i tržišno nesipslativ, Stanojević "aktivirao" klupske promene i naredni, tranzicioni period u Humskoj bi trebalo da donese bolje dane. Jer, gore od onoga što se dešavalo u prethodne dve, tri godine - ne može...

(Telegraf.rs)