Saznajemo! Partizan ima novog trenera: Stanojeviću treći mandat na klupi crno-belih

Očekivana promena na klupi u Humskoj vratila jednog od najboljih trenera u novijoj istoriji kluba

Jedna od najvažinijih, mnogobrojnih promena koje će ovoga leta "zapljusnuti" Partizan, iznedrila je treći povratak Aleksandra Stanojevića na mesto šefa stručnog štaba. Klub iz Humske je, logično, odlučio da smeni Alberta Nađa, jer u pet poslednjih kola koja su mu bila mogućnost da se dokaže i "preživi" na duže staze, nije opravdao očekivanja, te je došlo do očekivanog, prevremenog razlaza.

Da se ne lažemo, status Alberta Nađa na mestu šefa stručnog štaba Partizana nijednog momenta nije bio upitan. Žargonski rečeno, bio je smenjen pre nego što je i prihvatio da zameni Igora Duljaja na mestu trenera, ali ga je sportski direktor Ivica Kralj, koji je posle smene Duljaja morao da preuzme odgovornost pronalaska trenera na brzinu, izgleda ubedio da će zadržati posao, dok se iza kulisa događalo nešto sasvim drugo.

Nađ, dodatno "ubeđen" ugovorom na godinu i po dana, shodno tome je uveliko planirao i pripreme, tražio rivale "odlučivao" o destinacijama, delovao samouvereno kao i poslodavac, ali je istina bila "malo" drugačija.

Onog trenutka kada je Igor Duljaj napustio Partizan, generalni direktor Miloš Vazura je stupio u kontakt sa nekolicinom trenera, ali prvo sa Aleksandrom Stanojevićem, koji je od pomenutog do poslednjeg trenutka bio prioritetno rešenje. I, ostala su svakako bila atraktivna u očima navijača, no, kako to obično biva u kriznim momentima, svako je na neki način koristio "požar" da sebi obezbedi bolje uslove. Tako su pojedini tražili "maramicu" da napišu iznos, neki su, pak, javno moralisali o činjeničnom stanju u kome se nalazi Partizan, dok su sa druge strane tražili milionske iznose za plate. Valjda želeći da pomognu klubu na taj način sa velike distance...

No, kako bilo, Nađ je bio "prežaljen" već posle prve dve utakmice na klupi, jer nije pomerio tim ni igru ni za jotu, niti doneo energiju, uz to je ekipa dospela u opštu anarhiju, pogotovo zbog pokušaja "oživljavanja", pa novog vraćanje u ilegalu igrača koji su precrtani još pre godinu ili šest meseci, što je donelo samo nevolje, nervozu i nedisciplinu.

Kako na terenu, tako i na treninzima, u svlačionici, a epilog svega je zahtev bar četvorice prvotimaca da na odmor odu odmah posle utakmice sa Čukaričkim, iako je u mandatu Duljaja dozvolu dobio samo Aldo Kalulu i to zbog sopstvene svadbe. Kasnije, kad je voda počela da preliva ptreko ušiju, Francuz se nemušto koristio kao izgovor za ostale.

Uz sve navedeno, zbog činjenice da je odbio da vodi jedan od derbija ovog proleća, usled suspenzije Duljaja, praveći skandal unutar tima u momentima kada je ekipa kako-tako još bila "živa" u trci za titulu, navukao je i gnev navijača, koji mu to nisu oprostili. Otuda je sve vreme trpeo uvrede sa tribina. što je i čelnicima kluba bio znak da pronađu drugo rešenje, jer to breme nikome nije išlo u prilog, najmanje igračima, koji su usled očajne sezone već trpeli ogroman pritisak.

Elem, sa druge strane, u ilegali, komunikacija Stanojevića i kluba, odnosno generalnog direktora, bila je svakodnevna i od prvog razgovora imala je samo jedan smer, na kome je upravo trener insistirao - globalne promene na nivou celog kluba, o čemu ćemo posebno pisati.

Isprva je delovalo kao nemoguća misija, ali je kroz razgovore i čelnicima, onim bitnim koji odlučuju, postalo jasno da su posle devet godina "udarili u plafon", da je promena na trenerskoj klupi samo kratkoročno rešenje, koje će stišati vatru, ali neće ugasiti požar i tako je zapravo sve i počelo...

Aleksandar Stanojević je posle više od mesec dana razgovora, prošlog četvrtka seo za sto sa generalnim direktorom, dogovorio značajan deo buduće saradnje, ali je konačan odgovor ostavio za tekuću sedmicu u kojoj je i definitivno dao pristanak na početak trećeg trenerskog mandata u Humskoj.

Nećemo se previše baviti istorijatom prethodna dva, jer je opšte poznato da je u prvom osvojio dve šampionske titule i Kup Srbije, odveo tim u grupnu fazu Lige šampiona, da je klub napustio, jer se suprotstavio samovoji tadašnjeg predsednika Dragana Đurića, koji ga je smenio na polusezoni, u trenutku kada je Partizan imao deset bodova više od pratilaca, te je njegovu titulu ni kriv ni dužan osvojio Avram Grant.

U drugom mandatu nije trofejno bio uspešan, ali je u drugoj sezoni na klupi takođe uspeo da obezbedi plasman u grupnu fazu Lige konferencije, u jednim od najtežih kvalifikacija u poslednjih nekoliko godina, da prezimi u Evropi, ali je, iako prvi tokom većeg dela, izgubio šampionsku trku sa osvojenih 98 bodova, pa je samoinicijativno napustio klub. I, to je u Srbiji moguće...

Karijeru je počeo o mlađim selekcijama Fudbalskog saveza Srbije, potom se "kalio" u Sremu iz Jakova u seniorskom fudbalu, te je 2007. godine postao pomoćnik Miroslava Đukića u prvom timu Partizana, a istu ulogu je imao i u kratkom mandatu pomenutog trenera na mestu selektora.

Izuzev kluba iz Humske, vodio je još četiri kluba iz Kine-Dalijen Aerbin, Peking Guan, Peking Enterprajs i Peking Rene, zatim izraelski Makabi iz Haife, te tursku Konjuspor...

(Telegraf.rs)