Dan kada je Zvezda pokorila Evropu: I posle toliko godina mi nije jasno zašto je Ljupko to uradio pred finale

Crveno-beli su pre 33 godine osvojili Kup evropskih šampiona

Za Crvenu zvezdu 29. maj je jedan od najslavinih datuma u istoriji kluba, dan kada su crveno-beli ostvarili najveći uspeh i postali prvaci Evrope pobedom nad Olimpikom iz Marselja!

Nema sumnje da svaki navijač Zvezde napamet zna put do finala, šta se se sve dešavalo u Bariju, 0:0 posle 120 minuta i onu penal seriju u kojoj je Stevan Stojanović u prvoj odbranio penal Maunelu Amorosu. Zatim su Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev bili precizni za veliki trijumf.

Preporučujemo

Za Zvezdu je sreća bila i to što je Dragan Stojković Piksi odbio da šutira penal , pa je umesto njega odgovornost preuzeo Amoros i - promašio!

- Trener je hteo da Piksi šutira penal, ali je on odbio. Normalno, mnogo gubi, ali malo dobija. Promaši - kriv je! Korektno je Stojković reagovao. Nije igrao celu utakmicu i nek šutira onaj ko je igrao. da ne bude da je kriv za nešto za šta ne treba. Marselj je napravio strašnu grešku što Piksi nije igrao od starta. Protiv svoje ekipe uvek najbolje igraš. Zna te, zna igrače. Sećate se kad je ušao i zalomio dva puta, pomoćne sudije su zamenile mesta. I onda ono odigravanje, opet je tu vratio malo nazad. Ne kažem ja da on nije hteo, ali je druga priča kada ti nije taj voljni momenat - rekao je Binić svojevremeno za Telegraf, kom i posle toliko godina nije jasno zašto Duško Radinović nije bio u stratnih 11 crveno-belih:

- I dan danas mi nije jasno. Ne znam koliko vi to primećujete, ali to je bila generacija koja je i danas u kontaktu. Nema da neko sa nekim ne govori. Svi smo dorbi, što retko možeš da nađeš negde. U nekom sportu. Ja nisam primetio da je njega neka noga zabolela, ta loža. Sve vreme sam se čudio što ga nema. Pitao sam Ljupka u više navrata, rekao je nešto da se na treningu požalio. Ni danas mu ne verujem. Jer, Radinović je tada kao bek bio moderan. Držao je kompletnu desnu stranu, dolazio iz drugog plana, dao je dva gola. I defanzivno je igrao dobro. Onako kako ja gledam, tada nije imao igračkog razloga da ga skloni. Međutim, desilo se šta se desilo.

Ti prvi trenuci slavlja nikad se ne zaboravljaju, mada je UEFA tada za Binića imala drugačije planove.

- Niko od nas nije bio svestan šta je napravio. Mene posle meča ostavljaju na doping testu. Ja gubim prva dva-tri sata, ekipa odlazi i slavi, a ja sam na doping testu. Čekam, ne mogu nikako da mokrim. Daju mi pivo, nema šanse. Kada sam stigao u hotel, slavlje uveliko traje. Tamo trubači, veselje, i ja palim baklju. Ta grupa Italijana koji su bili tamo navijali su za nas. Kompletno osoblje... Kada osećaš prvi put da si napravio nešto? Dolazak za Beograd, ona masa ljudi na aerodromu, zatvoren autoput, špalir ljudi s obe strane, dolazak na Marakanu i izlazak na teren, a tamo masa ljudi kao da je utakmica. Nama su se noge tad više tresle nego pred penale.

(Telegraf.rs)