Kako je selo od 1.000 ljudi "obolelo" od fudbalske groznice: Najlepša sportska priča u Srbiji iz "beton lige"

Reporter Telegrafa bio je u Kolarima, gde je lokalni fudbalski klub Kolarac ušao u viši rang, što se desilo treći put u 88 godina dugoj istoriji kluba

Fudbal... Tako plemenita, reklo bi se, čak i viteška igra, koja već vekovima uveseljava narod. Kako onaj plebs, tako i elitu. U fudbalu ima mesta za svakoga, u fudbalu ima mesta za tugu, ali i za sreću. Ovoga puta, srećne boje su obojile Kolare, malo mesto kod Smedereva, čiji je "Kolarac" postao šampion, nakon dve decenije.

Preporučujemo

Nekada, za fudbal nije bilo ni potrebno mnogo, nije ni sada. Dva kamena, dve cigle ili dve pauče... Sasvim dovoljno za gol, potom je lopta mogla da bude bilo koji predmet, ali je lakše naći kuću bez jednog prozora, nego li bez lopte, jer... To smo mi, to je Srbija. To je pokazatelj koliko zapravo sport znači u ovoj zemlji.

Sad... Verovatno sve ove rečenice i postavljaju pitanje - Kakve to veze ima s bilo čim? E, pa... Reporter Telegrafa je bio u Kolarima, došao je da isprati ovaj, za nekoga mali, za nekoga veliki uspeh fudbalskog kluba Kolarac, koji postoji čak 88 godina. Kroz tih 88 godina, njima je ovo tek treći put da ulaze u viši rang, što je neverovatno.

Opet, taj uspeh će nekome izgledati malo, ali za mesto koje broji tek oko 1.000 stanovnika, ovo znači mnogo više. Znači previše, a meštani Kolara pokazuju koliko je zapravo ljudima dovoljno za sreću.

Topla dobrodošlica, onda deca koja trčećim korakom i sa zastavama idu ka terenu, ljudi ispred "zadruge" čekaju da to nedeljno popodne dobije smisao i da se počne sa slavljem titule... Kolari su tog dana stvarno disali fudbal.

A, ovo je priča o jednom "nebitno-bitnom" uspehu i još jedan pokazatelj da Srbija voli sport, a ne samo rezultate.

Otkud Kolari - Đokica Nosonja, majstori, ali i kako će to ovo "mesto" zauvek krasiti Beograd i Srbiju?

Ovakve priče nastaju spontano, bez nekog prevelikog razloga se događaju, ali privlače ljude. Jednostavno, takve priče nekada i jesu najbolje. Kada biste pitali otkud reporter Telegrafa baš u ovom mestu - nema odgovora, bar nema onog pravog.

Ali, kako sam i gore naveo, jednostavno, takve stvari se naprosto dogode.

Sam put do Kolara je bio lep, brz, a doček je bio još lepši. Iako generalno malo mesto, Kolari su zapravo dali mnogo toga našoj zemlji. Legendarni fudbaler Đorđe Vujadinović, poznati "Đokica Nosonja", čovek koji je igrao na prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu je upravo iz ovog mesta.

O njegovom životu se već dosta toga zna, rođen u Kolarima, fudbalsku karijeru proveo u BSK-u, igrao za reprezentaciju Jugoslavije, a kasnije je "opazio" i talentovanog mladog trenera Miljana Miljanića, koji je kasnije postao to što je postao. Tako da, moglo bi se reći da je Đokica Nosonja uradio mnogo za srpski fudbal.

Osim njega, tu je i Ilija Milosavljević Kolarac koji je takođe iz ovog mesta, čovek čija je zadužbina (Kolarčeva zadužbina) jedan od kulturnih simbola Beograda, kao i čitave Srbije.

Ali, nisu Kolari podarili našoj zemlji samo njih dvojicu, već i još dosta drugih.

Dosta boksera je prošlo kroz ovo mesto, mnoštvo fudbalera, uspešnih sportista je poteklo u svet upravo iz Kolara. A, takođe i ljudi iz drugih branši, pa bi se moglo i reći da iako selo broji oko 1.000 ljudi, mnogo toga su doneli našoj zemlji.

Takođe, već su se na proslavi kluba mogli videti i mnogi prijatelji kluba, koji su na neki način vezani za Kolare. Tu je bio Mirko Puzović, legendarni bokser i osvajač Olimpijske medalje, onda Ljubiša Simić, čuveni napadač Goran Bogdanović, Neša Vuković, pa čak i Zoran Mladenović, čovek koji je nekada bio golman u najvišim rangovima, ujedno i bokser, fudbalski sudija... Izuzev njih, proslavi se priključila i Jasmina Vojinović, gradonačelnica Smedereva.

Kada je reč o Kolarima, samo mesto je dobilo naziv po majstorima za kola, kojih je bilo mnogo, pošto se samo selo nalazilo na Rimskom putu. Zbog toga, u centru postoji i Rimska česma, koja je tu iz doba Rimljana, a koja je obnovljena 1911. godine.

O samom nastanku Kolara nema baš tačnih spisa i podataka. Čini se kao da su u mesto osnovali Turci, koji su želeli odmaralište u to doba, pošto je mesto na Carigradskom putu.

Kroz istoriju, mesto se dosta spominjalo tokom 16. i 17. veka, kada su govorili da ovde žive "Srbi i Turci", međutim, mnogo je bilo poznatije upravo kao prolazna stanica i odmaralište, ništa drugo. Nakon toga, vekovima kasnije, mesto gubi tragove o istoriji, ali i gubi ljude.

Ipak, iako su tokom istorije u nekoliko puta meštani odlazili, na kraju bi se neki drugi vratili ponovo, pa su u nekoliko navrata podizali mesto ponovo iz pepela. Zbog toga, ovo mesto i danas živi, a reklo bi se - bolje nego ikada. Živi i slavi fudbal, jer, s razlogom je to najvažnija sporedna stvar na svetu.

Fudbalska groznica - Kako selo živi fudbal i kako su "mladi" preuzeli štafetu i uveselili starije?

Sam put do Kolara je bio veoma lak, brz, a reporter Telegrafa je od svojih "prevoznika", uspeo da čuje i već dosta toga o samom mestu, fudbalskom klubu, na neki način da se pripremi za ono što ga očekuje tamo. A, onda...

Već po ulazu u selo, što se dogodilo na neka dva sata pred početak utakmice, dodele pehara namenjenog šampiona u vazduhu se mogla osetiti euforija. Fudbalska groznica, prodrmala je čitavo selo, od onih najmlađih, pa sve do onih najstarijih. Svi su jednostavno "živeli" fudbal.

Možda to i nije čudno, s obzirom na to da je seoski klub inače osnovan 1936. godine, pre tačno 88 godina, tokom kojih tek treći put ulaze u viši rang, te je njihov uspeh umnogome i veći.

Na čelo istog su došli mlađi ljudi, pa je tako na mestu predsednika i 27-godišnji fudbaler Nemanja Mladenović, nekadašnji talenat Partizana, koji i dalje igra fudbal, ali i koji je trener.

Šta vas je nateralo da dođete u klub, u ovo mesto?

- Mnogi su to pitali... Ljubav prema fudbalu, ljubav prema selu, smatram da sam prošao mnogo toga u fudbalu, a i mislim da imam neki dug prema selu, da pokušam da napravim nešto ovde odakle sam. Jednsotavno to je motiv, želim da ostanem još dugo, ne zadovoljam se postignutim, imam upravu, podrška ljudi iz sela. Jedan čovek ne bi mogao da postigne sve, ovo je zasluga svih meštana, stvarno je... - rekao je Mladenović.

On ipak, iako predsednik, nije želeo da preuzme sve zasluge već je uporno naglašavao da to nije njegov uspeh. Već uspeh čitavog sela, kako fudbalera, koji su pretežno iz tog mesta, tako i onih sa strane - jer svako ima svoj uticaj.

U kasnijim razgovorima se moglo načuti i da oni najstariji meštani odvajaju od penzije po deo novca, kako bi pomogli, a na pitanje - zašto? Odgovor je - zato, jer volimo. Upravo, to i jeste čar ovakvog mesta, to i jeste čar seoskog fudbala, jer se igra iz ljubavi koja se mogla osetiti.

Takođe, ono što je otkrio Nemanja za Telegraf, to je da ljudi osim što dolaze na domaće utakmice, čak idu i na gostovanja.

- Ovde je fudbalska groznica uzela ozbiljan zamah i zahvatila je čitavo selo. Klub se takmiči bez prekida, otkad postoji, a evo sad smo uspeli i da uđemo u viši rang. Kad smo domaćin, ljudi dolaze, kad gostujemo, ljudi idu sa nama. Takođe, svi ti ljudi iz sela nam pomažu, tu su za sve, za to smo im stvarno zahvalni, hvala što nam daju šansu da napravimo iskorak - ističe Mladenović.

Retkost u Srbiji - Igraju beton ligu, a imaju mlađe kategorije: "Želimo da sačuvamo decu od poroka" 

Pored navijača, gostovanja, postoji i još jedna stvar koja nije baš uobičajena u srpskom fudbalu, pogotovo u nižim rangovima. To je činjenica da klub ima i svoje "petliće", dok će od iduće sezone imati i omladince. Teško je videti tako nešto i u višim rangovima, troškovi su ogromni, ali cilj je neprocenjiv - učiniti nešto lepo za decu i skloniti ih od ulice.

- Imamo trenutno selekciju petlića, imamo 25 dece u toj ekipi, za razliku od mnogih klubova koji kubure sa mlađim kategorijama, mi nemamo taj problem. Vratićemo i omladinsku selekciju, imaćemo i omladince i petliće, što je ogroman uspeh za selo ove veličine i ovolikog broja stanovnika. Imaćemo eto dve mlađe selekcije, a planiramo da to omasovimo, da privučemo decu ka sportu, neka ih bude što više. Samo da ih sklonimo od ulice, od poroka, sport je zdrava i lepa priča za njih - kaže Nemanja.

Iako često fudbalski klubovi imaju jedan ogroman problem, što su finansije, FK Kolarac nema te probleme trenutno, iako su i sami svesni da će im za nešto više biti potrebno i dosta više, međutim, "drugarska baza" je ono što čini ovaj mali klub, zapravo velikim.

To je upravo i obris onoga, predsednik ima 27 godina, neki igrači su stariji od njega, ali... To ih ne sprečava da na terenu budu najbolja verzija sebe, da svako radi svoj posao i da donosi samo dobrobit za klub, ali i čitavo selo.

- Sa svim ovim momcima sam odrastao, drugovi i prijatelji, ali privatno, kad smo na terenu, ne postoji drugarstvo, mene tu zanima samo interes kluba, ko se kako zove, nije bitno ko će da igra, ne mešam se u sastav tima, niti u takve stvari. Momci imaju poštovanje prema meni, ja se ponašam korektno prema svima. To je obostrano, za sad sve funkcioniše, za sad su dobri momci, nemamo trule jabuke. To je najbitnije, fudbaler može biti i ovakav i onakav. Pri selekciji je važno da bude dobar čovek - ističe Mladenović.

Takođe, dotakao se i pitanja o sponzorima, ali i samim finansijama, te je pokušao i to da prikuči malo bliže.

- Imamo budžet od grada Smedereva, oni nam pomažu dosta, mi članovi uprave prikupljamo sredstva, to su lična sredstva, prijatelji kluba, meštani, ali jedno domaćinsko poslovanje. Tako radimo, rezultati se vide, mnogo smo uložili i sve je to naše. Ljudi su oduševljeni kad vide nešto pozitivno, hoće da daju novac, jer se dešava. Zahvalan sam i meštanima, članovima uprave, gradu, stvarno su nas ispoštovali. A sponzor... Mi smo u potrazi za tako nekim ljudima, imamo podršku, javljaju se ljudi, koji nam pomognu, ali za neku baš, baš ozbiljnu priču je malo. Ozbiljan sponzor je blizu, desiće se jako brzo, zato je bitno da startujemo dobro, kad bismo opet ušli u viši rang, otvaraju se mogućnosti.

Teren na kom bi pozavideli i "veći", ali i prelep pogled na prugu i voz

Ono na šta je klub Kolarac, ali i selo Kolari ponosni je izgled njihovog terena. Priroda je na neki način nagradila ovo mesto, pošto njihov teren gleda na prugu, pa se u toku utakmice može videti i voz.

Takođe, na neki način je teren postavljen na savršenom mestu, jer ima mnogo potencijala da se napravi i mnogo lepši stadion, koji bi odgovorio i mnogo većim zahtevima od njihovog ranga.

U planu je izgradnja i tribina, kao i ravnanje terena, uz što kvalitetniju travu. Plan je takođe i da se iza golova podignu još veće žice, ali i da se u nekoj budućnosti napravi i kafić sa strane, kako bi i odatle navijači mogli da gledaju ove mečeve.

Kako je rekao predsednik, ogromne ambicije imaju svi u klubu, pošto su i tokom ove godine napravili velika dela.

- Posebno sam ponosan na sve to oko terena što smo uradili. Rezultat jeste bitan, ali ne i najbitniji. Mnogo mi je važnije to što smo uradili tokom ove sezone sa terenom. Doveli smo sve na ozbiljan nivo, neki klubovi iz viših rangova mogu da nam zavide. Ljudi okolo su prepoznali, pa su nam pomagali oko svega, sredili smo svlačionice, teren, mnogo smo uradili. Zanima nas i sada prvo mesto, hoćemo u još veći rang, da uđemo u taj Okrug. Mnogo toga imamo da uradimo i na igračkom planu, ali nećemo ni sa infrastrukturom stati. Nema stajanja, u naletu smo.

U Kolarima se nalazi i jedna crkva, a meštani se šale da neke scene ponekad podsećaju i na čuvenu seriju "Vratiće se rode", te je seoski pop neizostavni deo svake utakmice. Čak, dao je i on svoj doprinos klubu, pa će se i klub odužiti.

Iz Kolarca su najavili i humanitarni meč između prvog tima i veterana, koji je na programu u nedelju 2. juna, a sva prikupljena sredstva će otići crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kolarima.

Još jedan mali gest, koji pokazuje pravu veličinu ovog kluba.

Kolarac - "Nebitno bitni" klub koji je simbol čiste ljubavi prema sportu

Nekako... Svi prethodni redovi su samo mali pokazatelj toga kako u sportu ne postoji uvek samo korist, već, kako je fudbal jednostavno nešto što se dešava iz ljubavi.

Pred očima tokom ovog jednog podneva su prolazili brojni ljudi, tipovi ličnosti, ali sve ih je krasila - ljubav prema fudbalu, ali i svom selu. Svako se utrkivao da ispriča nešto svoje, samo da bi me što bolje prihvatili, što su uspeli.

Nakon osam sati u selu, već sam dobio nekoliko "braće", koji su obavezno rekli da mogu da računam u pola dana ili pola noći na njih. To je čar ovakvih priča.

Divno mesto, divni ljudi a poveznica je samo jedna. Ljubav prema fudbalu, ali i generalno sportu.

Ko zna, možda Kolarac u idućoj godini već zauzme mesto i u Okrugu.

Sigurno je da Kolarac nije jedini klub, a ukoliko mislite da i vaš seoski fudbalski klub, vaše selo zaslužuje pažnju, možete nas kontaktirati na sport@telegraf.rs (ili na s.lazarevic@telegraf.rs).

(Telegraf.rs)