Tužna sudbina bivšeg igrača Zvezde: Imao sve, gubio 10.000 za 15 minuta, sada je 23 sata prikovan za krevet

Nesreća iz 2001. godine mu je promenila život

Svojevremeno je bio jedan od najboljih levih bekova u državi, igrao je za Sutjesku, Budućnost i Crvenu zvezdu, kao i reprezentaciju Jugoslavije, a danas je prikovan za krevet i na rubu egzistencije!

Ovo je priča o Zoranu Vorotoviću, defanzivcu koji je dres Zvezde nosio u sezoni 1986/87, da bi sada već davne 2001. godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću koja mu je promenila život.

Preporučujemo

Boravio je na slavi Sveti Nikola kod prijatelja u Podgorici, popio je više nego što je trebalo i potom svojim mercedesom probio dve zaštitne ograde.

- Nisam nešto bio ni popio, kažu da sam bio ta dva i po sata i pri svesti dok su me vatrogasci izvlačili, ali sam svo to vreme osećao užasnu bol. S tom boli živim i danas, ona ne prestaje. To je ludačka bol koju ni lekovima ne mogu da smirim, a popio sam od te nesreće mnogo opioidnih analgetika, koji deluje na centralni nervni sistem poput morfijuma. Od te nesreće sam stopostotni invalid jer su mi "potrgani" mišići leve ruke, zapravo celog brahijalnog pleksusa, a ruka je slomljena na nekoliko mjsta, kao i leva noga. Cela leva strana, osim donjeg dela leve noge, potpuno je nepokretna, a bolovi su nesnosni, tako da sam 23 sata u krevetu, a jedan sat u kolicima - rekao je Vorotović svojevremeno u jednom intervjuu za "Slobodnu Dalmaciju."

Vorotović je u novembru 2022. godine dao intervju i za TV Nikšić. Tačnije, ugostio je ekipu pomenute televzije i tom prilikom je govorio o teškom stanju u kom se nalazi, odnosno da nema nikakve pomoći od bivših klubova u Crnoj Gori.

S druge strane, za "Slobodnu Dalmaciju" je rekao da nešto novca dobija samo od Zvezde.

- Ni od titogradske Budućnosti, gde sam igrao punih deset godina, ni od Fudbalskog saveza Crne Gore nikada nisam dobio ni jedan evro. Niti trenutne pomoći, a kamoli da su mi dali neki stalni prihod, a mislim da sam zaslužio da dobijem nacionalnu penziju i zbog svojih sportskih rezultata i teškog zdravstvenog stanja. Tu penziju su dobili mnogi drugi, manje poznati sportistikoji su, hvala Bogu, zdravi ljudi. Dejan Savićević, predsednik našeg Saveza, fudbalski je genije, ali mislim da je mogao za mene napraviti puno više. Zašto nije, ne znam, a i ne pitam ga! U dva navrata kada sam ga video, dao mi je po hiljadu evra i na tome mu hvala, ali od Saveza koji on vodi nisam dobio ništa. Crvena zvezda, u kojoj sam igrao godinu dana, mesečno mi uplaćuje 26 evra.

Bio je Vorotović blizu prelaska iz Zvezde u Hajduk, ali je te 1987. otišao u Tursku.

- Imao sam tada sve, kupio sam stan u Beogradu, par lokala, kockao sam svaki dan. Najviše sam udarao rulet, znao sam da gubim po deset hiljada maraka u petnaest minuta. Davao sam svima, častio sve, kupovao i šta mi treba i ne treba, sa mnom nikome nije bilo dosadno niti je iko bio gladan i žedan. A onda je stigla ta nesreća i sve je otišlo na moje lečenje. I stanovi, i lokali, i zarada, sve.

(Telegraf.rs)