Partizanov živi zid

Fantastičnu sezonu Aleksandar Jovanović je krunisao mečom sa Čukaričkim, koji je crno-belima doneo kvalifikacije za LŠ

Partizan je prežaljen, ogoljen, pušten niz vodu, ometen unutrašnjim previranjima, kadrovima koji, zaglavljeni do guše, ne mogu da reše ni svoje privatne probleme, a kamoli nedaće velikana i nema ko da ga odbrani... Pa, ima u tome istine i te kako, ali nije baš da klub iz Humske nije imao nikoga da ga brani i odbrani, makar rezultatski kad su kola i na tom polju krenula nizbrdo, iako se u jednom momentu učinilo da je "to ta sezona". Golman Aleksandar Jovanović bio je taj poslednji bedem koji nije popustio, i koji je, ruku na srce, doneo crno-belima kvalifikacije za Ligu šampiona posle sedam godina.

Reći će možda neko da isticanje pojedinca u kolektivnom sportu nije najbolja pedagoška metoda i tu floskulu treneri "razvlače" isključivo kada pokušavaju da sakriju svoje i slabosti tima koji predvode. Ali, u Partizanovom i Jovanovićevom slučaju formulacija "heroja", najboljeg, najkonstantnijeg, pa i najkarakternijeg fudbalera u timu, čije amplitude forme u deset meseci ne bi mogao da definiše nijedan fudbalski softver, hiruški precizno vode isključivo ka pojedincu - golmanu tima iz Humske.

Preporučujemo

Na prste jedne ruke mu se mogu nabrojati greške otkako je kročio među crno-bele: jedan gol na dušu u drugom jesenjem meču protiv TSC i jedan nedavno u susretu sa Vojvodinom, kada mu se na klizavom terenu lopta nekako izmigoljila iz ruku. Nasuprot tome, tokom sezone sz u timu padali, ustajali, pa ponovo padali, promenio se i trener, ali je jedino Jovanović do kraja "ostao na nogama".

Počevši od letnjih kvalifikacija, kada je sa Sabahom i Nordsjelandom spasavao crno-bele istorijskih bruka, preko večitih derbija u kojima je do stanja očaja dovodio igrače Crvene zvezde i dugo održavao svoj tim na vrhu tabele, pa sve do utakmice sa Čukaričkim u kojoj je "odbranio drugo mesto" i kvalifikacije za Ligu šampiona, Jovanović bio apsolutno lider tima, najjača karika, dostojan dresa koji nosi u svakom sekundu provedenom na terenu.

Reče neko posle duela na Banovom brdu da je možda ubedio selektora da mu uruči poziv za Evropsko prvenstvo i nagradi ga, kako za fantastičnu sezonu u Partizanu, tako i za pretrpljenu nepravdu iz 2018. godine, kada je naprasno izbrisan sa spiska za Svetsko prvenstvo u Rusiji, iako je bio deo tima tokom celih kvaliufikacija. No, mala je nada, jer se na ovim prostorima decenijama unazad takvi spiskovi kroje po drugačijoj matrici i mahom ne zavise od onoga ko predvodi ekipu.

Ali je svakako velika satisfakcija za Partizan da u svojim redovima, posle Ivice Kralja i Vladimira Stojkovića, ponovo ima takav kalibar na golu, igrača, odnosno golmana na koga može da se osloni ceo tim, pa i klub i koga naprosto ne sme da ispusti u godinama koje slede. A, nekakvi spiskovi interesa, koji nam se tradicionalno na takmičenjima obijaju o glavu, ionako su samo formalnost, narod, bar onaj koji se iole razume u sport, ne može se prevariti...

(Telegraf.rs)