Dao intervju na Maksimiru, ratovao kod Arkana, Hrvati "ga sahranili", evo šta danas radi Peca Panker

Gorana Pecića ljubav prema Zvezdi ne napušta i dalje

Na današnji dan, pre 34 godine, trebalo je da se odigra čuvena utakmica na maksimiru između Dinama iz Zagreba i Crvene zvezde. Međutim, zbog nereda koji su izbili na tribinama, a kasnije i između nekih igrača poput Zvonimira Bobana i policajaca, utakmica nije ni odigrana, već je to bio pravi rat na terenu i tribinama, a posle i po okolnim ulicama.

Pojava Gorana Pecića, poznatog kao Peca Panker, ispred tribine Delija na Maksimiru i čuvena izjava i dalje se prepričavaju, a uvek se toga setimo svakog 13. maja na godišnjicu ovog događaja.

Preporučujemo

- Treba četnik ovde neki?" Ja sam Peca Panker, došao sam da gledam utakmicu". Dobro i malo nacionalistički ispadi, za Dražu, vojvodu Vuka - počeo je Peca, kome je novinar rekao da su BBB za Tuđmana, što ga je "zapalilo"

- Je*o ih Tuđman, kakav bre Tuđman. Hrvatska nikada nije imala svoju državu, neće imati ni sada? Biće krvavo... I ovako i onako, u svakom pogledu - dao je prognozu na kraju intervjua i ispostavilo se da je pogodio, jer su usledili neviđeni nemiri.

Na današnji dan se mnogi sete Pece Pankera, posebno navijači Zvezde. Iako su prošle 34 godine, ljubav prema Zvezdi ga ne napušta, pa i dalje ide na utakmice, što je i sam potvrdio.

Telegraf je imao priliku i da ekskluzivno porazgovara s njim o čuvenim tučama, dešavanjima na Maksimiru, kasnije i o Bariju, a onda i odlasku na rat u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana...

Peca se više od tri decenije kasnije prisetio i tog razgovra pred TV kamerama i istakao je kao najveću grešku što je pomenuo Vuka Draškovića.

- Najveća greška mi je bila to što sam rekao za vojvodu Vuka. Tada je bila velika ekspanzija Vuka Draškovića, ne kao političara, već kao pisca, koji je pisao o stradanju Srba - opisao je više od 30 godina kasnije.

O samoj tuči na Maksimiru

Hrvati godinama pričaju da je simbolično utakmicom na Maksimiru počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, ali Peca smatra da to nije tačno.

- Uvek potenciram to da je Maksimir za mene tuča kao i svaka tuča koja je bila u Zagrebu, samo je ovu prikazivala televizija. Svake godine, kada smo išli u Zagreb tu su bile tuče. U stvari, više ’"tabanje’" Bed Blu Bojsa i njihova velika bežanija.

- Koliko god su bili hrabri dok su nas gađali kamenjem, kad smo krenuli na njih, oni su se svi razbežali. Ostalo je nekoliko njih, ali ne bi ni oni ostali, jer su očekivali da će i ostali da ostanu i da će da bude fajt. Međutim, pi*eki ko pi*eki – tutavela. Pokazalo se da su oni jaki samo na pričama i hvatanju na dževu.

- Svi smo otišli kao i svake godine na to ludilo. Jedino je te godine bio malo veći naboj zbog ekspanzije nacionalizma i kod njih i kod nas. Pojavio se Franjo Tuđman koji im je obećao da će imati svoju državu. Javlja se baš ona prava ustaška emocija kod svih Hrvata da imaju svoju nezavisnu državu.

- Svi mi patriote u Srbiji, koji smo znali gde su granice Srbije, morali smo da idemo u Zagreb. Nismo išli tamo da se konkretno bijemo, napravimo rat, ili šta ti ja znam, već samo da dokažemo da nas je mnogo i da ta njihova ideja neće uspeti.

- Računajući Delije iz Beograda, Knina, Sarajeva, Niša... Sve ukupno mislim da je bilo oko 5000. Iz Beograda je krenulo oko 2000, u dva voza, jedan noćni, jedan jutarnji.

"Policija ih pustila da unesu kamenje i onda kažu policija je bila naša?!"

Išao sam do deo puta vozom, deo autostopom. Bilo je ludo i nezaboravno. Stigao sam na vreme u Zagreb. Jedno tri - četiri sata pre utakmice. Onda sam sa dva ortaka morao da šnjuram po Zagrebu, da vidim šta se dešava.

- Bed Blu Bojsi su bili tako smešni, čak su se organizovali u grupice od desetak – petnaest, i još su nosili one Zvezdine zastave i kape koje mogu da se kupe kod uličnih prodavaca, da bi navukli Zvezdaše da ih biju. Kao da smo mi Srbi toliko naivni... priče za malu decu.

Onda čim sam došao na stadion, murija me dočepala ’’dobro došao’’ i samo me ugurala u stadion, tako da nisam ni kupio kartu. Samo da ne bih bio ispred da ne bih pravio sranja, bilo je ’’beži unutra’’.

- Bed Blu Bojsima sam poznat još od osamdesetih godina, jer sam im debelo naplaćivao svaki moj odlazak u Zagreb i njihov dolazak u Beograd, tako da su vrlo dobro znali ko sam i šta sam. Dan danas sam im trn u oku posle one moje izjave ’’rata nema’’. Ostao sam im u tako lepom sećanju, drago mi je da me se sećaju, nek se sećaju i njihove nove generacije.

- Oni su nas uveliko gađali kamenjem kada sam ja preskočio ogradu i davao izjavu za televiziju. Dobijali su kamenje na istoku i severu i na jugu sedenje. Organizovano su nosili kamenje, spremili su pre utakmice.

- Milicija te pušta da unosiš kamenje da bi gađao? I onda kažu milicija je bila naša. Oni kažu da su odlomili beton od tribina stadiona. Posle svega, kada se stadion ispraznio, kamere nigde nisu snimile gde je odlomljen beton. Nigde nema snimka odlomljenih tribina.

- Na svakom stadionu u svetu, milicija sprečava izazivanje tuče među navijačima. Pre neki dan sam čuo da su Bed Blu Bojsi pisali kako su se razočarali što mi nismo preskočili ogradu kao i oni, da se tučemo na terenu. Šta misle, da smo mi veverice. Ima ih na severu, istoku, zapadu i nama iza leđa, a mi da preskačemo da idemo u potkovicu? Ma ko je lud? Neka razmisle malo. Nismo mi dijabole kao oni.

Ratovao kod Arkana, Hrvati svojevremeno izmislili i priču da je poginuo

- Svi smo mi znali i bez Arkana da će rata biti. Visilo je o koncu da će negde da pukne. Čim čitaš po novinama u Hrvatskoj bilo to i to, napadnuto ovo selo, napadnuto ono selo... Ne treba ti Arkan da ti kaže ’’momci, biće rata’’. Videli smo to i sami. Druga stvar je što je on rekao: ’’Osniva se Srpska dobrovoljačka garda, hoćete li da budete prvi?’’

- Normalno da smo svi oberučke prihvatili. Videli smo da od vojske JNA nema ništa, da je vojska podeljena, da u vojsci imaš i Hrvata i Muslimana i Albanaca oficira, koji će hvala bogu prvi da izda i da zapali, što je i bilo. Čim je prva puška zapucala u Hrvatskoj, svi hrvatski oficiri su prešli u Zenge.

- Zbog čega bismo onda mi čekali da nas vojska pozove da idemo na front, kada imamo otvorena vrata. Ali, trudim se da odvojim stadion od rata. Jednostavno, Zvezda je tu, navijači su tu, rat je bio, prošao, zaboravio sam ga.

- Bradu sam obrijao zbog rata. Hteo sam da izgledam lepo na frontu. Što se kaže, uvek sam čuvao poslednji metak za mene. Danas - sutra budem ranjen, ne daj bože zarobljen, mada to nije moglo da se dogodi, da ne dozvolim da mi čupaju bradu ili šta ti ja znam. Da kažu, dođi Pankeru ovamo, pa mi čupaju bradu. Samo zbog toga sam obrijao bradu i više je posle toga nisam ni puštao - rekao je i prokomentarisao izmišljenu priču da je poginuo.

- To je bilo objavljeno pre nekoliko godina u Slobodnoj Dalmaciji. Oni bi najviše voleli da sam poginuo i da nisam ni postojao. Ali to june neće da ih mune. Niti sam ikada dobio batine od Hrvata, niti su me ranili, niti su me još manje ubili. Uvek ću im biti trn u oku. Ja se nadam još jedno 50 godina - istakao je Peca Panker svojevremeno za Telegraf.

Peca je pre nekoliko godina imao zabranu odlaska na utakmice, kako je objasnio zbog toga što je jedan klinac u njegovoj blizini upalio petardu. Ljubav prema Zvezdi i navijanju ga i dalje "drži", pa je pre nekoliko godina bio na gostovanju u Salcburgu, gde je napravio ludnicu sa navijačima, kada je poveo navijanje u jednom od lokalnih kafića.

(Telegraf.rs)