Milojevića mora da brine tih 0/28, ali barem sada razumemo onu njegovu izjavu iz decembra

Pa, teško baš da je Vladan defanzivan trener...

Možda tek danas, kada iza sebe ima odigrana tri večita derbija u razmaku od samo mesec i po dana, i to protiv rivala koji je na papiru definitivno najteži, možemo da razumemo onu izjavu Vladana Milojevića iz decembra prošle godine - kada se vratio na Marakanu!

Bio je sarkastičan - i to s razlogom, jer su taj njegov povratak u Zvezdu posle četiri godine mnogi navijači srpskog šampiona gledali sa izvesnom dozom skepticizma. I ne samo oni, nego i ljubitelji fudbala generalno.

Preporučujemo

Jedan razlog je ono nepisano pravilo da povratnici loše prolaze - mada ih je Milojević odmah razuverio i na pragu je duple krune. Drugi je, pak, priča koja ga je pratila u prvom mandatu, pa čak i kroz celu karijeru, da je defanzivan trener. E, otuda je i proizašao taj njegov sarkazam.

- Ja sam defanzivni trener koji ima mnogo sreće. Mnogo više nego što je drugi imaju. To je najtačnija definicija - rekao je Milojević za "Mocartsport" prošle godine, pa detaljnije pojasnio tu svoju "defanzivu";

- Ja sam došao sa oreolom defanzivnog trenera i prvi put, iako sam sa Panioniosom igrao plej-of, više od polovine prvenstva sam bio drugi iza Olimpijakosa. Tada smo ostvarili 16 pobeda, što je bio istorijski rezultat. Sa Čukaričkim sam bio treći. Uzeli smo Kup, dali najviše golova u ligi, primili najmanje... Na sve te činjenice, ja sam defanzivan trener. Okej, nemam problem sa tim, jer se kod nas reč defanziva upotrebljava kada je neko disciplinovan u igri. Disciplina i defanziva nemaju nikakve veze. Kod nas se priča o onome šta želiš da vidiš u datom trenutku, to je sastavni deo našeg performansa. Ako ti je neko lep, ti ćeš to reći bez da ga pogledaš. Može mene neko da doživljava kao defanzivca, ali ja govorim samo o činjenicama.

A činjenice su čudo. Pogotovo ove najnovije, nastale na proleće. Na dva večita derbija u prvenstvu i ovim u Kupu. Tri utakmice - sedam datih golova. Ali, ono što je još bitnije - čak 28 čistih prilika za golove. Da, dobro ste pročitali: Zvezda je u tri duela sa Partizanom stvorila 28 prilika koje potpadaju pod one stoprocentne, ne računajući neke koje su takođe bile opasne.

Kao, na primer, udarac Srđana Mijailovića sa distance koji je na jedvite jade zaustavljen od strane Aleksandra Jovanovića. Ili Kataijev šut glavom posle toga, odnosno Olajinkin nešto ranije. A bilo je takvih situacija dosta i u 172. i 173. večitom derbiju.

Crveno-beli su u martu na derbiju imali 14 zicera koje nisu iskoristili, zatim u 173. osam, dok su u sredu veče u polufinalu Kupa stvorili samo šest. Ne računamo golove, potencijalne ofsajde da. Jer, u nekoliko navrata pomoćne sudije su dizali zastavice, a usporeni snimci su pokazivali da su možda i pogrešili. VAR bi svakako radio u tim slučajevima.

Kada je u pitanju 172. večiti derbi, Osman Bukari je imao četiri zicera i jednom je pogodio stativu (pet), Endijae je posle osam minuta dva puta mogao da pogodi mrežu Jovanovića, pa opet u 90. još jednom. Stamenić je mogao da se proslavi u 7. minutu, Ivanić je pogodio stativu, Mimović prečku u finišu, dok su i Katai i Điga (dva puta) morali da pogode iz tih situacija.

Krilni napadač iz Gane je u 173. iznudio penal u nadoknadi vremena za 3:2, s tim što je u 6. i 9. već mogao da menja rezultat na semaforu. Imao je prilike i u 45. i 85. kao i Endijae dva puta.

Možda je Zvezda u polufinalu Kupa igrala najmanje ofanzivno, gledajući ova tri derbija, ali je sa strane izgledalo da bi Partizan u jednom trenutku moago da primi čak pet golova. To se posebno odnosi na uvodnih 15 minuta nastavka, nakon što su Olajinka u 52. minutu, Mijailović u 57. Endijae u 58. i Bukari u 60. bili neprecizni.

I Hvang je u 84. mogao da se proslavi (odbranio je Jovanović), a ko zna šta bi na kraju bilo, odnosno koji rezultat bi stajao na semaforu, da je Stamenić u 38. iskoristio još jedan svoj derbi zicer. Jeste zastavica podignuta u međuvremenu, međutim, stiče se utisak da bi VAR reagovao i priznao njegov gol. Da je lopta ušla, naravno.

Sve ove pomenute situacije su jasan pokazatelj da je Milojević daleko od epiteta defanzivnog trenera, te da je i u prvom mandatu njegov tim postizao golove svaki put kada je morao. Jeste, doduše, nešto defanzivnijom taktikom to branio, ali sve je to bilo zarad rezultata koji je, ipak, primaran.

Danas, kada je na korak od duple krune, možemo slobodno da kažemo da Zvezda izgleda baš onako kako i uprava i navijači žele - moćno u svakom smislu. I rezultatski i "na oko."

(Telegraf.rs)