Sa igračima Zvezde bili u Skadarliji, jutro posle otišli u smrt: Dan kada je viđena velika fudbalska tragedija

U pitanju je trafedija koja je pre 66 godina odnela 23 života, kada su se igrači Junajteda vraćali sa utakmice protiv crveno-belih

Minhenska tragedija, dan kada su 6. februara 1958. godine poginule 23 osobe ekspedicije Mančester junajteda, uključujući osam igrača i tri člana osoblja, jedna je od najvećih i najmračnijih u istoriji fudbala!

Vraćajući se sa utakmice protiv Crvene zvezde (3:3), fudbaleri Mančester junajteda doživeli su tragedini na minhenskom aerodromu - gde se njihov avion zaustavio kako bi dopunili gorivo. Prva dva pokušaja poletanja po snežnom vremenu su prekinuta, a nakon trećeg avion se srušio.

Preporučujemo

Glavni uzrok nesreće, prema nemačkim vlastima, bio je led koji je pronađen na krilu aviona, a kao glavni krivac za tragediju proglašen je kapetan aviona Džejm Tejn.

- Osim leda, nismo mogli pronaći nijedan razlog o avionskoj nesreći - stajalo je u obrazloženju nemačkih vlasti.

Kapetan Tejn je bio jedan od najboljih britanskih pilota, a i avion kojim je upravljao (Elizabeten) bio je najbolja mašina koje je britansko vazduhoplovstvo tada imalo.

Otuda i nije čudlo što je nesrećni kapeta sam pokrenuo opsežnu istragu o nesreći. Savest ga je i te kako pekla, a zaključak je bio da jeste led glavni krivac, ali ne onaj na krilu. U smrt ih je odveo onaj na pisti.

Ceo slučaj poprimio je političke razmere. Nemci nisu hteli da ponovo otvore slučaj, kriveći, Tejna, ali je tadašnji najmoćniji britanski političar Harold Vilson dao izjavu u kojoj je tvrdio da je kapetan žrtva nepravde. Napokon, 11 godina od nesreće, Tejn je proglašen nevinim od strane britanske vlade, ali uzalud. Zbog stresa i traume koju je proživljavao, Tein je ubrzo umro, ali je u grob otišao čistog obraza.

- Minhenska nesreća nije ubila 23 osobe, nego 24. Moj otac je, takođe, umro s tim ljudima - istakla je kapetanova ćerka nakon njegove smrti.

Smrti, koja je sa sobom iz Minhena momentalno ponela 20 ljudi, dok je troje preminulo u bolnici. Među njima je bio Dankan Edvards, tada najbolji fudbaler Junajteda i čarobnjak na terenu. Imao je 21. godinu, a umro je 15 dana posle nsreće u bolnici. Čak i u momentu kada je nepomično ležao u minhenskom snegu, Edvards je pokazao koliko voli Junajted. Njegove reči bile su upućene pomoćnom treneru.

- U koliko sati je utakmica protiv Vulvsa? Ne smem da propustim taj meč - buncao je mlađani Edvards ne znajući da više nikada neće istrčati na Old Traford. Bio je sin jedinac, najmalđi fudbaler koji je debitovao u tadašnjoj Ligi 1, skroman momak koji je biciklom dolazio na treninge sve dok mu nisu rekli da mora barem autobusom jer je postao profesionalni igrač.

Lijam Vilan je život, nažalost, izgubio odmah na aerodromu, a nekadašnji golman Đavola Heri Greg je svojevremeno otkrio potresne reči svog preminulog saigrača.

- Ako je ovo smrt, ja sam spreman - rekao je Vilan pre nego što je izdahnuo. Njegovi saigrači Džon Beri i Džeki Blanšflauver su uspeli da se izvuku, ali nikada više nisu zaigrali fudbal.

I za Mata Bezbija se mislilo da nikada više neće videti teren. Ne samo to, nego da se neće ni izvući. Ipak, samo tri meseca kasnije, ponovo je bio na klupi.

- Moje noge, moje noge - vikao je Bezbi nakon pada aviona, dok su doktori bili zabrinuti: - Svaki minut koji ušedimo biće krucijalan u spašavanju Bezbijevog života - preneo je doktorove reči Bil Folks, koji je, zajedno sa Gregom, učestvovao u izvlačenju ''žrtava''.

Greg će ostati upamćen i po tome što je spasio trudnu jugoslovensku državljanku Veru Lukić i njenu tada 20-mesečnu bebu. Greg je preživeo i postao poznat kao heroj iz Minhena, pošto se dva puta vratio u zapaljeni avion kako bi pomogao povređenima. On je iz olupine aviona izvukao svoje saigrače Bobija Čarltona i Denisa Vajoleta.

Zanimljivo, noć pred tragediju, fudbaleri Junajteda su zajedno sa igračima Zvezde bili u noćnom provodu - u Skadarliji! Ekipe su najpre bile na banketu u Mažestiku, gde je Mat Bezbi održao govor kojim je možda i predosetio nešto, da bi se nakon večere uputili ka gradu.

- Vodili smo Mata Bezbija i njegove igrače u Skadarliju. Kako smo se lepo proveli, a naročito su bili oduševljeni naši gosti. Vraćajući se u hotel, negde oko tri sata ujutru, Bezbi je oduševljeno rekao da mu je ovo bilo najprijatnjije veče - prisećao se te noći dr Aca Obradović.

I na licima fudbalera se videla velika tuga, nakon teške nesreće Mančesterovih fudbalera.

- Kada se samo setim kako smo proveli ugodno veče u njihovom društvu. Radovali su se dečački, razdragano - istakao je tadašnji prvotimac Jovan Cokić.

- To su nezaboravni sportisti. Doček koji su nam priredili u Mančesteru bio je krunisan na kraju utakmice kada su Bezbijevi fudbaleri stali pored aut linije i pljeskom ispratili naš izlazak sa terena - rekao je Bora Kostić i dodao:

- Sinoć na banketu pristupio mi je Berni i preko tumača zamolio da ga izvinim za jedan faul. Nasmejao sam se i zagrlio ga, a on, još u neverici da mu praštam, nastavio je da se pravda.

Možda i najveća tuga izbijala je iz Dragoslava Šekularca. Imao je zajednički dogovor sa Tomijem Tejlorom.

- Ne, ne mogu da verujem. Rastao sam se sa fudbalerima Junajteda jutros rano i ispratio Tejlora do hotelske sobe. Za vreme utakmice nas dvojica smo se posebno sprijateljili. Pozvao me je u goste. A ja sam mu predložio nešto drugo. Da, posle Svetskog prvenstva, prvo dođe on kod mene. Da zajedno odemo na more, a posle za Englesku. Bio je pristao - rekao je Šekularac svojevremeno.

Ostaće upamćena i ona njegova izjava za promašen zicer. Jer, da je veliki Šeki pogodio mrežu pri rezultatu 3:3, tragedija bi bila izbegnuta. U prvom meču je bilo 2:1 za Junajted, u revanšu je vođstvo od 3:0 obećavalo lagan prolaz u polufinale. Međutim, Zvezda kreće da se budi i uspeva da izjednači na 3:3. Golovi u gostima nisu značili ništa i Junajted bi morao da sačeka na odlazak kući još koji dan ili bi se igralo na neutralnom terenu. U Mančester se svakako ne bi išlo.

Tu je prste umešala sudbina. Čuveni Šeki je u finišu promašio zicer...

- Ma, ko zna koliko puta sam sebi rekao: E, Šeki, što nisi bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi da si zatresao mrežu. Zbog te generacije celog života beskrajno poštujem Mančester junajted i danas u kući nemam svoju fotografiju, ali čuvam uokvirenu sliku ekipe koja je nestala tog 6. februara u Minhenu. Tuga... Eto šta ti je život - pričao je svojevremeno Šekularac za Novosti.