Nemanja Milojević: Ponosan sam na oca Vladana, znam koliko mu Zvezda znači! Drago mi je što sam opet u Čuki

Vezista Brđana se posle pet i po godina vratio u matični klub

"Da, slobodno možete da napišete da sam se vratio kući!" Ovim rečima je vezista Čukaričkog Nemanja Milojević započeo razgovor za Telegraf, dajući do znanja da mu je drago što je ponovo zadužio opremu kluba u kom je fudbalski prohodao.

Otišao je sa Banovog brda u leto 2018. godine, sticao je iskustvo igrajući Superligi i sada je praktično kao formiran igrač pojačao Čuku u nameri da "vrati dug" i pomogne Brđanima da se na kraju sezone raduju plasmanu u Evropu.

Preporučujemo

- Bilo mi je drago kada sam video da me Čukarički hoće, najviše iz razloga što sam ovde proveo 10 godina pre nego što sam otišao. Dete sam ovog kluba, prošao sam sve mlađe kategorije, sa omladincima smo osvojili titulu ligu. Došao je taj trenutak, Čuka je izrazila želju da se vratim. Negde smo se brzo dogovorili i nije bilo dileme da dođem u klub u kom sam ponikao - rekao je Milojević i dodao:

- U odnosu na 2018. godinu kada sam ja otišao, klub je dosta porastao. U svakom smislu. Samim tim što su ove godine igrali Evropu dovoljno govori o tome da se dosta toga promenilo. Promenila se i infrastruktura iz vremena kada sam ja bio.

Ono što je sigurno jeste to da se Milojević i te kako promenio za sve ove godine.

- Dosta sam prošao svih ovih godina otkako sam otišao. Mislim da sam i zreliji i iskusniji, verujem i bolji igrač iz razloga što sam tada dolazio iz omladinaca i imao manji broj mečeva u nogama. Sa ovim iskustvom sada, to je dosta bolje nego što je bilo - poručio je Čukin vezista koji ističe da se ne plaši konkurencije u klubu i da je ona potrebna za velike rezultate:

- Konkurencija je dobra, iz svakog treninga možemo da napredujemo. teramo jedni druge da budemo bolji. Čukarički ima dosta kvalitetnih igrača, samo motiv više da radimo što bolje. Trener će posle odlučiti ko će igrati, a ko neće.

Nada se Milojević da bi Čuka na praju sezone mogla da se domogne tog trećeg mesta na kom je trenutko TSC.

- Dosta bodova je u opticaju, jeste dobra razlika za TSC, ali ništa u životu nije nemoguće. Probaćemo, daćemo sve od sebe, razlika je dostižna.

Ono što možda sa strane deluje opterećujuće kada je u pitanju Nemanja jeste to prezime Milojević, odnosno činjenica da je sin trenera Crvene zvezde Vladana. Međutim, Čukin fudbaler dodaje da mu je to samo čast, a ne pritisak.

- Iskren da budem, nije pritisak. Pogotovo što već dosta dugo to traje. Meni ni na početku karijere nije predstavljalo neko opterećenje, samo iz razloga što je moj otac za mene moj otac. On je tu uz mene, kao i cela porodica. Uvek su uz mene i pružaju mi veliku podršku. Za mene to ne menja nešto specijalno. Drago mi je i jako sam ponosan na njega i na sve što je postigao i mislim da će i u budućnosti praviti rezultate i ređati uspehe.

Ne krije Milojević da se nekada konsultuje sa Vladanom kada je u pitanju fudbal.

- Njegovi fudbalski saveti dosta su mi značili. Eto, možda u poslednje vreme i ne razgovaramo toliko o fudbalu iz razloga što i on i ja imamo svojih obaveza. Ali znači mi što uvek mogu da ga pitam za neki savet. Ponosan sam što je on moj otac i što može da mi pomogne u svakom trenutku.

Samim tim to se Vladan vratio u srpski fudbal, ponovo ćemo imati situaciju da otac i sin budu na suprotnim stranama terena - kada Čukarički u trećem kolu prolećnog dela SL bude gostovao na Marakani.

- Mislim da smo prvi put jedan protiv drugog igrali baš kad su se sastali Čukarički i Zvezda. Nemam tremu kad igram protiv njega. Kao kad igram svaku utakmicu, tako i on pristupa, vodi svoju ekipu i želi joj najboje. Nema tu emocija i sentimetalnosti s te strane.

Na pitanje da li mu nekada "viri u papire" pred meč i za koga mama navija tokom međusobnog duela, Nemanja se nasmejao:

- Hahahahaha, nisam nikada, ma kakvi. Što se tiče toga, kad dođe utakmica, samo jedan drugom poželimo sreću i to je to. A mama za koga navija? To već nju morate da pitate.

Interesovalo nas je i da li je Nemanju iznenadilo to što se Vladan vratio u Zvezdu ove zime, pogotovo u nešto delaktnijem momentu.

- Iskreno, nije me iznenadilo što se vratio. Znam koliko on voli Zvezdu i koliko ona njemu znači. Proveo je, na kraju krajeva, i najlepše trenutke u svojoj karijeri tu. On je takva osoba koja ne beži od odgovornosti, jedan veliki radnik. Mislim da će svojim radom i trudom uticati na to da sve bude na dobrom nivou i kako treba.

Ukoliko Nemanjin rad i trud u Čukaričkom bude samo polovina onoga što njegov otac kao trener, nema sumnje da će Gordan Petrić dobiti veliko pojačanje u vidu momka koji se u dresovima Vojvodine, Panioniosa, Voždovca i Kolubare usavršavao.

- Bio sam zadovoljan u Vojvodini, mada klub u tom trenutku nije bila na zadovoljavajućoj poziciji. Igrao sam cele sezone, trebalo je da se nastavi, imao sam ugovor dve godine, ali desile su se neke nefudbalske stvari o kojima ne bih želeo da pričam. To je sada iza nas, ali je bilo teško. Iz razloga što niko godine ne može da vam vrati. Ta situacija, to ne može da se vrati. Ja neću ponovo imati te godine koje sam imao. S druge strane, jedno životno iskustvo koje me je naučilo kako neke stvari funkcionišu.

Iz Voše je otišao u Panionios,priznao je da mu je prijalo da igra protiv velikana kao što su Olimpijakos, AEK i Panatinaikos, da bi ga put ponovo vratio u Superligu - u Voždovac. A upravo je u dresu Zmajeva baš Čukaričkom dao jedan evrogol.

- Svako igra za svoj tim u tom trenutku i pokušava da pruži najbolju partiju. Mislim da prosto nema emocija u tim trenucima i u sportu ne bi trebalo da ih bude. Proveo sam dve lepe godine u Voždovcu, ekipa je bila mlada, stekao sam dosta prijatelja - rekao je Milojević koji se kratko osvrnuo navreme provedeno u Lazarevcu:

- Kolubara je bodovno ostala u ligi, ali smo zbog nekih stvari kažnjeni i pustili su nas rang niže. Mi igrači smo naš cilj negde i ostvaruli, bodovno smo bili iznad crte, prvi u plej-autu, ali prosto to su bile neke druge stvari na koje nisi mogao da utičeš. Odlučeno je da idemo rang niže i to je bilo završeno.

Poslednji klub pre povratka na Brdo bio je Novi Pazar.

- Pamtiću vreme dole po jednoj nesvakidašnjoj atmosferi, drugačijoj u odnosu na neke prethodne klubove. Publika je fanatična, ceo grad živi za fudbalski klub. Stvarno sam proveo lepo vreme, svi su me odlično prihvatili i bili srdačni. Pazar ima odličnu ekipu predvođenu Ademom Ljajićem koji je fantastičan igrač sa neverovatnom karijerom. Jako je pozitivna ličnost koja pomaže mlađim igračima. Čini sve igrače oko sebe boljim. Tako i mene dok sam bio tamo. Od njega može dosta da se nauči. Kada imate jednog igrača sa takvom karijerom pored sebe, možete puno da naučite. Od ponašanja, njegovih saveta na terenu, odnosa... Stvarno mi je bila čast deliti svlačionicu sa takvim igračem - rekao je Milojević i dodao:

- Stvorila se euforija kada smo čuli da on dolazi. Jedva smo čekali da igramo sa takvim igračem. Da ne zaboravim ni Marka Šćepovića, Sejdubu Sumu i Nikolu Mirkovića koji je imao fantastična četiri meseca u Pazaru. Lepa sredina, fudbalski grad.

Za kraj, interesovalo nas je i da li ima nekog fudbalskog idola.

- Ranije su mi se više sviđali Kristijano Ronaldo i Nejmar, u ovom trenuku drugačije gledam na fudbal. Nemam nekog idola sada, gledam fudbal i igrače na mojim pozicijama i pokušavam da izvučem dobre stvari i da probam da ih promenim na terenu. Volim i sa ocem da gledam utakmice. Možda ne pratimo toliko u poslednje vreme zbog obaveza, jedno vreme nije bio ni tu, ali sada kada krene nastavak LŠ gledaćemo zajedno, to je sigurno.

(Telegraf.rs)