Kristijan Belić za Telegraf o večitom derbiju koji ga je vezao sa Grobarima i najlepšoj vesti iz 2023. godine

Fudbaler Partizana u novogodišnjem intervjuu za naš portal otkrio je brojne detalje iz nastupa za crno-beli klub

Kada je Kristijan Belić u leto 2022. godine, gotovo silom prilika i na "mala vrata" stigao u Partizan, velika većina navijača crno-belih se verovatno isprva zapitala o kome se uopšte radi, da bi potom na internetu zasula salvama uvreda i tadašnjeg trenera Iliju Stolicu i čelnike kluba što su uopšte angažovali igrača nepoznatoj ovdašnjoj javnosti.

Jer, navijači kluba iz Humske odvajkada "robuju" imenima i tradicionalno se silno obraduju "rashodovanim" povratnicima na koje kasnije sipaju drvlje i kamenje, dok sve druge provlače kroz "toplog zeca" dok se ne uvere u suprotno.

Preporučujemo

Upravo taj put je pošao i sam Belić, koji je godinu i po dana kasnije miljenik "grobara", simbol, bolje rečeno "model" igrača Partizana kakvog žele - srčan, hrabar, neko ko izgara za dres i nikada ne odustaje, do poslednjeg atoma snage...

- Rekao bih da je aktuelna sezona odskočna daska za mene. Ako sam se prošle godine adaptirao, privikavao na zahteve Partizana, doduše u pomalo čudnim okolnostima, jer smo promenili čak tri trenera, onda sam ove definitivno napravio korak ili dva unapred i predstavio sebe u boljem svetlu. Trebalo mi je vremena da se, za početak, oslobodim grča odgovornosti u velikom klubu, da upoznam tim, saigrače, zahteve i opušteniji sam nego na početku, što se nadam se vidi i na terenu.

- Morao sam neke stvari i da promenim, shvatajući, posle godina u inostranstvu, da svaka zemlja ima svoj stil fudbala, iako sam zadržao tu borbenost koja me krasi. S tim da sam je kanalisao na pametniji način, što donosi korist Partizanu, ali i meni lično, jer sam izašao iz "cipela grubijana", lošeg momka na terenu - kaže Kristijan Belić.

Belića jeste angažovao Ilija Stolica, ali mu je pravu priliku pružio Gordan Petrić, koji je imao sluha i šlifa za njegov žestok stil fudbala (i sam je kao igrač bio neko ko je "prolazio kroz zid"), te je igrač, posle nekoliko isključenja, gafova, ove godine sasvim drugačiji - kontrolisano agresivan.

- Samokontrola, mnogo razgovora sa trenerima Petrićem, sada i Duljajem, ali i sticanje iskustva u odnosu na prvu godinu u Partizanu, doprineli su da pomalo promenim stil, a opet ne odustanem od onoga što sam na terenu. Kad sam došao u Partizan, smatrao sam da je moj fudbalski život dobio smisao, da sam ispunio dečački san o kome sam maštao i da ne smem da propustim nijedan sekund na terenu da živim taj san. Želja je nekada bila ogromna, naprosto kao da ne vladate sobom, želeo sam da uzmem svaku loptu rivalima, da pokrijem svaki deo terena, ulazio sam u duele "bez kočnice" i to me je koštalo kartona, isključenja, pa i reputacije koju sada "ispravljam".

Čalma na glavi i "hevi metal"

Zamerali su mu i navijači na početku zbog čestih izostanaka, sve do jednog od večitih derbija u prošloj sezoni, na stadionu "Rajko Mitić" kada je "preorao" teren, zadobio potres mozga i igrao sa "čalmom" na glavi...

- To je činjenica, taj derbi me je nekako približio navijačima Partizana. Zanimljivo je da nije bio prvi u mojoj karijeri, jer sam priliku dobio ranije kod trenera Petrića, ali je bio za mene lično bio važniji, jer me je možda na najbolji način predstavio "grobarima". Sećam se klipova na internetu posle utakmice gde izgledam kao da sam bio na ratištu (smeh - prim.aut), sa zavojima na glavi, a u pozadini se čuje "hevi metal" muzika. Ljudi su ispod u komentarima odobravali moju borbenost i bilo mi je drago što su shvatili koliko mi znači što nosim dres ovog kluba. Od leta je sve mnogo drugačije, stekao sam poštovanje, znaju da ću na terenu uvek dati poslednju kap znoja za taj dres, grb...

Još ranije je Belić objašnjavao da je u Engleskoj, u školi Vest Hema, jednostavno naučen da igra žestoko, da tamo nema poštede ni za koga.

- Sećam se kada sam se vratio da mi je prvo problem bila brzina igre u Srbiji, koja je daleko ispod onoga na šta sam tamo navikao, a drugo intenzitet duela. Tamo se, čak i u juniorskim selekcijama, ne dosudi 80 posto prekršaja koji se "sviraju" kod nas u Superligi. Sve je mnogo brže, intenzivnije, dueli se podrazumevaju i trebalo mi je vremena da se priviknem, jer u Čukaričkom nisam mnogo dobijao priliku. Hvala Bogu, sad je sve došlo na svoje mesto.

Na početku tekuće sezone, kada se Partizan mučio u tranziciji, Beliću je taj njegov stil igre doneo poseban status kod navijača, kakav, recimo, u košarkaškoj sekciji ima Aleksa Avramović.

- Ne mogu da upotrebim nijednu drugu reč, sem - privilegija. Privilegovan sam što su u meni tada prepoznali nešto što im se dopalo, što su želeli da vide od celog tima. Kao mali sam i sam gledao neke igrače Partizana tim očima, želeo sam da budem kao oni. Jedna od najbitnijih stvari, po mom mišljenju, jeste da igrača vole i poštuju navijači, jer to znači da taj igrač radi prave stvari za tim, klub. Oni su snaga kluba sa tribina, dolaze i bodre nas kad je dobro i loše, po nevremenu, po vrućini... Nije im teško da dođu u Niš, Sudrulicu, Suboticu, Kragujevac i to nas je i održalo na površini u prethodnim mesecima. Najmanje što možeš da uradiš u tim okolnostima je da se boriš na terenu, daš sve što imaš u sebi tog dana. Zato se nekada radujem i kad oduzmem "živu" loptu, jer to sam ja, meni je to bitno kao i postignut gol. Ne radim to da bih se nekome dodvorio, već jednostavno osećam da me "nosi" i zadovoljan sam kad vratim posed svom timu ili prekinem akciju rivala.

Sve je to doprinelo da trener Igor Duljaj krajem avgusta "stavi rampu" na transfer Kristijana Belića, iako je u klub u tom momentu u Humsku stigla ponuda od 1.500.000 evra.

- Da budem iskren, ne bih ni voleo da su prihvatili ponudu, jer sam osećao da mi treba još vremena, kontinuiteta igara i da nisam ni blizu maksimuma. Tome u prilog i tekuća sezona, koja je, rekao bih, daleko bolja, zrelija nego prethodna, ali, naravno - uvek može još bolje, nikada nisam zadovoljan sobom. Drago mi je što je i trener Duljaj to prepoznao, takav odnos može samo da vam godi, ali i da obaveže da za klub i trenera "poginete" na terenu svaku utakmicu. Eto, propustio sam samo jedan meč Superlige u Kragujevcu od početka sezone i jedan u Evropi, u Danskoj, sve ostale sam igrao i srećan sam zbog toga.

Trener Igor Duljaj je u tekućoj sezoni promenio ulogu Beliću, jer vezista sada mnogo više učestvuje u napadu, a u jednom momentu je bio čak i najbolji asistent tima.

- Tako je, to je sada više neka "osmica", nego što sam klasičan zadnji vezni. Pomeren sam nekoliko metara unapred, gde se od mene očekuje da brzinom i agresivnošću već u ranoj fazi napada protivnika pokrenem taj presing i oduzmem loptu koja bi nam donela bolju situaciju da ugrozimo gol. Moram da priznam da mi odgovara nova uloga, dobio sam "prostor" da možda pokažem još neke kvalitete, a i dodatno pomognem ekipi. Raduju me asitencije, poneki gol, osećam se ispunjeno u fudbalskom smislu, mada ne biram uloge. Bilo mi je i osralo najbitnije da sam prvotimac, da igram konstantno i trudiću se da održim taj nivo.

Stranci su doneli kvalitet

Tekuća sezona je i takmičarski dosta bolja za Partizan, koji je letos praktično otpisan da bi tokom jeseni stekao epitet "iznenađenja".

- S obzirom na to kakve su bile letnje pripreme, gde nismo praktično imali sklopljen tim, nego smo se "krpili", moram da vam priznam da je sve što se kasnije desilo i za nas pomalo bilo iznenađenje. Mnogo igrača je otišlo, novi nisu došli odmah, nego nešto kasnije i bili smo na prekretnici, jer i kada su angažovana pojačanja tim nije bio uigran, jer za tako nešto je potrebno vreme. Cena je bila skupa, eliminisani smo iz Evrope i zato možda niko nije ni računao na Partizan ozbiljno. Vremenom su stvari počele da dolaze na svoje mesto i, iako je bilo propusta, uspeli smo da se održimo na površini i ostanemo konkurentni za trofeje.

Postojeći tim Partizana je polako postao prepoznatljiv po preokretima, fanatičnoj borbi kada rezultat nije po volji navijača.

- Da nemamo poverenja jedni u druge, takve stvari se ne bi dešavale, već bismo gubili bodove. Naravno, nekada je potrebna i doza sreće, ali sve te mečeve koje smo preokrenuli smo dobili na karakter tima i snagu svlačionice. Verujte, dešavalo se nekoliko puta da primimo gol u nevreme, da smo u problemu i da jednostavno znam da nas to neće slomiti, da ćemo uspeti da se vratimo i pobedimo. Pomislim u sebi: ma, daće ga Saldanja, Taki (Nikolić prim-aut.), Zahid, Kalulu ili Severina, neko će već da reši... E, to je snaga tima. Mada je bolje da ne dolazimo u te situacije, da ne nerviramo stručni štab i navijače, već da bude sve mirno, ali takav smo tim. To je možda i stvar mentaliteta.

Čini se da Partizan odavno nije tako dobro "pogodio" sa internacionalcima. Saldanja, Kalulu, Zahid, Severina, Kanute su postali važan deo tima i, što je najbitnije, uklopili su se sjajno u grupu.

- Doneli su nam i kvalitet i iskustvo, ali i pozitivan eho u svlačionici. Ne plaše se da preuzmu odgovornost, naprotiv, žele da budu nosioci, da doprinesu i imaju kvalitet, što je veoma važno. Sjajno su se uklopili u svlačionici, jer se radi o dobrim momcima. Ne mogu da ne pomenem golmana Jovanovića, Nemanju Nikolića, Šćekića, Stojkovića, Antića, koji su naši igrači i osećaju Partizan na pravi način, doprinose homogenosti grupe.

Najteže je biti na vrhu

Partizan je celu jesen bio na čelu tabele, u smiraju je pomalo posustao, što svojim propustima, što čudnim okolnostima, koje više nisu nepoznanica u srpskom fudbalu.

- Najteže je održavati kontinuitet, ne samo u sportu, fudbalu, već i generalno u životu. Kad si u nečemu prvi, najbolji, ima mnogo onih koji žele da te sruše, da dođu na tvoje mesto. Onda ti juriš nekoga i tako u krug. Ne mogu da kažem da nam svima ne prija sve ovo što se događa, jer, sami ste rekli, niko na nas nije ozbiljno ni računao, ali tek smo na pola puta, ne treba se zanositi, jer nismo još ništa uradili, osvojili.

Upitan šta bi smatrao uspehom Partizana u tekućoj sezoni, s obzirom na činjenicu da klub od 2019. godine nije osvojio nijedan trofej, Belić kaže:

- Još prvog dana kada smo se letos okupili, naglasili smo da nam je cilj da budemo prvaci ove sezone. Koliko je to realno kada sagledamo sve faktore, sve ono što nas okružuje, a čega možda prosečan navijač nije svestan, ali možda može da nasluti - videćemo. Bitno je da pokušamo da održimo nivo, da gledamo sebe i mi budemo pravi u svakom trenutku, pa ćemo da vidimo gde i dokle će nas to dovesti. Bilo bi mi krivo, žao da kad smo već tu gde smo kažem - ne želim da budem prvi. Pogotovo sada kada smo pobedili Crvenu zvezdu u direktnom duelu i tako izborili prvo mesto na polusezoni. To od mene nećete čuti, budite sigurni. Takođe sam mišljenja da je Evropa sledećeg leta pod "moranje", jer smo ove sezone eostali bez tog takmičenja, a Partizan naprosto mora da bude deo te priče. Ali, rano je za priču...

Kćerka Petra je najlepši poklon za Novu godinu

Belićeva uspešna fudbalska godina "zaokružena" je i zadovoljstvom na privatnom planu. Dobio je kćerku Petru, koja je, kako kaže, promenila njegov svet.

- Petra je nešto najlepšte što se mojoj supruzi i meni desilo u životu. Ona me je umirila, navela da svet i sve oko sebe gledam drugačijim očima. Pričaju ti ljudi kako je lep osećaj biti roditelj, ali dok ti se ne desi ne možeš da shvatis. Ona je moj najlepšti poklon za Novu godinu, sve mi je na svetu i, pravo da vam kažem, posle obaveza jedva čekam da odem kući kako bih bio uz nju - zaključuje Kristijan Belić dok žurno uzima torbu i žuri u porodični dom kako bi bio sa kćerkom i suprugom.

(Telegraf.rs)